Uveliko je započeo još jedan zimski period. O početku turističke sezone u našem kraju se ne može govoriti sa istom izvesnošću. Nažalost, i ove godine turizam je sporedna privredna delatnost koja u društvenom proizvodu opštine učestvuje sa manje od pet procenata. Da li bi bilo bolje da je drugačije? Ako se ne proba nikada nećemo saznati.

Kada je lokalni varoški moćnik, uvaženi član partije osnovane najtoplijeg letnjeg meseca, rešio da svoj autobus stavi na raspolaganje revolucionarima koji su krenuli petog oktobra u srpsku prestonicu, bilo je gotovo izvesno da su dani diktatorske vladavine odbrojani. Višegodišnje iskustvo u situacijama kada je trebalo ostaviti po strani moralne i etičke norme i doneti racionalne odluke zasnovane isključivo na sopstvenom interesu i sada se pokazalo dragocenim.

Javnosti su, uglavnom, dobro poznati ljudi koje nazivaju ekonomskim mogulima Srbije. O lokalnim moćnicima malo se zna, a još manje govori. Iako su razmere njihovog bogatstva male u poređenju sa gore pomenutim »junacima«, dovoljno su imućni da ste se barem jednom upitali otkuda im tolike pare. Oni su, naravno, odavno oguglali na čaršijska ogovaranja, zadovoljni imidžom nedodirljivih koji, unazad godinama, uživaju.

Predstave “Mobtel” i “Nacionalna štedionica” izvele su na scenu visoke vladine zvaničnike, pretendente na njihove pozicije, strane i domaće tajkune, preduzetnike sa egzotičnih ostrva i mnoge druge koji, tobože, nisu ni svesni svoje role. Publika bi bila rada da se zavesa spusti i prekine predstava, čak i po cenu da se ne vrate pare za karte. Ukoliko se glavni akteri više ne bi vratili, ovo bi bio jedan od manjih izdataka plaćenih svih ovih godina.