U trenutku (kad nam predsednik Skupštine nagoveštava da nećemo spavati u noći između 28. i 29. oktobra) pade Vlada. Ljosnu, kako jednom, na nekom mitingu, zavapi Koštunica Voja. I - nikom ništa. Čovek je zamolio Dinkića (k’o pokojni Marjanović Šešelja) da nastave započeto. Šta? Nesaradnju sa Hagom? Pa ovaj je zbog toga „kao” izašao iz Vlade. Nastavak evropskih integracija? „Paket plus” se neće otvoriti dok je „Mladić minus”. Očuvanje SCG? Ako nas pamet služi, za G17 je Srbija (uvek bila) na prvom mestu. Kosmet? Ni na tom kursu se nešto preterano nisu slagali. A sad nazdravljaju u stilu: „Ove godine ovde, sledeće u Jerusalimu, pardon, Prištini”. Ekonomija prema irskom, politika prema izraelskom modelu. Sa, za njih, neznatnom razlikom. Nešto im se Amerika ne nazire iza leđa.

Karić je lopov, kažu. Kao da su jutros izlečeni od Alchajmerove bolesti i na tušitanju otkrili da imaju muda. Kad bi se zajebavali. Čovek je tu trideset godina a oni tek sad izigravaju pravnu državu. Tek sad kad ih je uhvatio za ono što su otkrili na tuširanju. Pa srećni zbog te činjeničice, pohrlili da obznane narodu kako su nesposobni i kako dve godine nisu otkrili kako su "interesi i bezbednost države ugroženi pošto su šiptarski terostiti mogli da nas prisliškuju". A društveno politički radnici, u svetu poznati i pod imenom novinari, navikli na copy paste stvaralaštvo ture to na naslovnicu. Gde su ostavke, mogu li stvarno da nas prisluškuju, šta je sa ostalim tajkunima, zašto će stati pregovori sa EU, je li realna projektovana jednocifrena inflacija... – toga u tekstu nema. Ne može da stane. Pitaće oni to kad dođe neki drugi režim.

Srbija je još jednom potvrdila sebe. Onoga o čemu se najviše priča najmanje ima. U globalu: za masu stara priča, u praksi: ništa novo. I dalje se, k'o po običaju, dešavaju ubistva sa neindentifikovanim ljudskim izvršiocem, motivi, odnosno ono od čega polazi svaka istraga, se šteluju u konsultaciji sa PRom. Ispade i "Sablja" nedorečena. Po jednima pohapšeno mnogo - neostaljinizam u pokušaju, po drugima malo - zarad ošteg dobra. Istinu pretpostavljamo pošto je nema nigde, iako "prevrnusmo i nebo i zemlju". I to se ispostavi kao loše prevrtanje. Nagrada - Kuršumlija. "Skalpel" nije uspeo ništa ni da recne. Na žalost onih koji bi posle toga, za vreme ente promene vlasti, poboljšali finansijsku situaciju.

Kad mi neki kolega/koleginica kaže da mu je cimer/cimerka iz Užica odmah pitam kako se zove i šta studira. Može se desiti da sam ga upoznao na nekom vaširu u Draglici, Vilovima ili ned'o Bog Bukoviku. Ili smo zajedno išli u gimnaziju. Bar smo u "Nani" popili zajedno piće. Dakle, devojčica je iz Varoši, eventualno Simanića a zaključak je jednostavan — Užice zvuči jebozovnije.

Kao što smo rekli, glasa se i u Srbiji – o obećanjima nećemo jer su sveža, samo ovde više iracionalno nego džepom. I u Novoj Varoši se glasa, dakako. Glasaće se opet uskoro ako ni za šta drugo a ono za predsednika SO koji će ovoga puta biti biran neposredno. I zna se. Statistika ili istorija je neumoljiva. Glasao ti racionalno ili iracionalno šuške nema. Od uvođenja višestranačja pobeđivala je opozicija - što je lepo za istoriju ali porazno za džep. Pare nisu stizale. Kad je, u gotovo većini gradova, pobedila opozicija u Varoši su pobedili Socijalisti - što je lepo za uknjiženje poena lokalnih prvaka kod šefa ali "Energije za demokratiju" koju su dobile sve opštine nije bilo.

Use, nase i podase.
U poslednjih etak godina čuli smo pregršt definicija koje su, tačnije njihovi autori, pokušavale da odgonetnu zagonetku: Ko su Srbi. Još se radi na odgonetanju. Za novovarošane se zna. Jebivetar do jebivetra. Džaba Petar Bojović, Ljubinko Drulović, profesor Ćiro. Jok!