| Autor |
Veleumni istoričar (Izviđač) |
Coachenko
Persona
 (3.6/10)
Član od: 29.12.2006.
Ukupno poruka: 598
info
|
zanimljivi Coacenko!!!
evo ti edan tekst, nadam se da te nece pogoditi jer "nije istina", niti ce kada biti... he he he he svati kao odgovor na tvoju konstataciju o kondomima....
Srpkinje kao sultanije na Osmanskom dvoru
--------------------------------------------------------------------------------
Meðu mnogim tajnama, koje su Srbi skrivali kao zmija noge, bila je i ona o Kosovskoj bici i rodbinskom prijateljstvu izmeðu njihovog i osmanskog dvora. Njima treba odati svjetski primat u krivotvorenju historijiskih èinjenica i izmišljanju mitova. Oni su meðu rijetkim narodima na svijetu, koji svoje poraze slave kao pobjede. Bili su veliki prijatelji s Osmanlijama, s kojima su se pripadnici dinastija Hrabrenoviæa i Brankoviæa orodili. Ovo je kratka prièa o Kosovskoj i drugim bitkama Osmanlija s neprijateljima i rodbinskim vezama tih dviju dinastija sa Osmanlijama.
Srbi su napali Osmanlije kod Èernomena na rijeci Marici (Bugarska) u rujnu/septembru 1371. godine. Posljednjeg dana bitke, koja se odigrala 27. rujna/septembra, doživjeli su težak poraz, u kojemu je izginula glavnina njihove vojske, a poginuli su kralj Vukašin IV i njegov brat despot Uglješa. Nakon te bitke, Srpsko carstvo se raspalo i prestalo postojati kao država i vojna sila. Zemlja je podijeljena na dvije despotovine: zapadni dio, s Beogradom kao glavnim gradom, kojom je vladao despot knez Lazar (1370-1389), sin Pripca Hrabrenoviæa (u srpskim legendama i na vinskim etiketama unaprijeðen u cara) i južni dio, s Prištinom kao glavnim gradom (tzv. Stara Srbija), kojom je vladao despot knez Vuk Brankoviæ (umro 1397). Od tada su obje despotovine postale osmanski vazali, s obavezom da s osmanskom vojskom sudjeluju u bitkama koje Osmansko carstvo bude vodilo sa svojim neprijateljima i da svoje kæeri udaju za predstavniike dinastije Osmana.
Bitka na Kosovu
Osamnaest godina kasnije, Osmanlije potražiše Srbe i najaviše im bitku na Kosovu Polju. Osmansku vojsku predvodio je sultan Murad I (1359-1389), a srpsku despoti knezovi Lazar Stefanoviæ Hrabrenoviæ i Vuk Brankoviæ, potpomognuti jednim odredom bosanske vojske, kojom je zapovijedao vitez vojvoda Vlatko Vukoviæ Kosaèa. Odluèna bitka, u kojoj su Srbi doživjeli težak poraz, odigrala se je 15. lipnja/juna 1389. godine. Poginula je glavnina srpske vojske, a despot Lazar teško ranjen i zarobljen. Ogromna veæina zarobljenih srpskih i bosanskih (pretežno iz Hercegovine) vojnika, odvedena je u Anadoliju, prevedena na islam i tamo se trajno nastanila. U meðuvremenu je osmanski špijun Miloš Kobiliæ (godine 1756. po Pavlu Æulincu preimenovan u Obiliæa, jer je za srpskog junaka takvo prezime bilo nezgodno), ucijenjen od despota Lazara, proporio stomak sultanu Muradu. Pred izdišuæeg sultana, vojnici su doveli despota Lazu, a on je naredio da mu odrube glavu. Nedugo nakon toga, izdahnuo je i sultan Murad.
Sultana Murada I naslijedio je sin Bajazid I (1389-14o3), zvani Yildrim/bos. Munja i Buyuk Amur/bos. Veliki Amur, a despota Lazara sin Stefan Lazareviæ (knez 1389-1402. i despot 1402-1427), koji je postao osmanlijski vazal.
Da bi obilježili svoju pobjedu nad Srbima, Osmanlije su na mjestu pobjede podigli spomenik, koji su nazvali Gazimestan (od turskih rijeèi gazi=pobjednik i mestan=mjesto), odnosno, prevedeno na bilo koji južnoslaveskim jezik, Mjesto pobjede (ekavski Mesto pobede). Zanimljivo je, meðutim, da turski naziv nikada nije bio zamijenjen srpskim, jer nije bilo nikakve pobede.
Udaja Olivere za sultana Bajazida
Šest mjeseci nakon Kosovske bitke, Lazareva udova kneginja Milica (u legendama unaprijeðena u caricu), po savetu patrijarha i celoga sabora sveštenih lica i celoga sveštenstva, dala je pristanak da se njena kæerka Olivera uda za sultana Bajazida I. Tako su sultan Murad I i despot Lazar Hrabrenoviæ pod zemljom postali prijatelji, a na zemlji je kneginja Milica postala punica sina èovjeka koji je izdao naredbu o smaknuæu njenog muža, a Oliverin brat, novi despot Stefan Lazareviæ, šura sultana Bajazida. Bajazid i Olivera izrodili su tri sina: Sulejmana, Isu i Mehmeda (od arapskog liènog imena Muhammed). Još samo treba dodati da je Lazareva kæerka Vukosava bila udata za Miloša Kobiliæa, a Mara za despota Vuka Brankoviæa.
U prvoj bici koju je, sedam godina nakon Kosovske novi sultan Bajazid I vodio kod Nikopolja protiv zapadnih križarskih vojni, pod zapovjedništvom ugarskog/maðarskog kralja Sigismunda (poznatog kao Žigmund), osmanska vojska je bila pred velikim porazom. Tada je s desnog boka sultanu u pomoæ pritekla srpska vojska, pod zapovjedništvom njegovog šure despota Stefana Lazareviæa. U odluènoj bici, koja se odigrala 28. rujna/septembra 1396. godine, Osmanlije su poraz pretvorili u pobjedu i hametice porazili križarsku vojsku. Tako je šura spasio svoga zeta.
Sultan Bajazid I još se jednom našao u velikoj nevolji, jer je bio napadnut od silne tatarske vojske, kojom je zapovijedao èuveni han Timurtari /Timur. U odluènoj bici, koja se odigrala na ravnici Èabikabad/bos. Trstikovac kod Anagore ili Angore/današnja Ankara 27. travnja/aprila 1402. godine, opet je u pomoæ zetu sultanu Bajazidu I pristigao njegov šura despot Stefan Lazareviæ, s deset hiljada srpskih vojnika. Ovoga puta, sreæa je zetu i šuri okrenula leða: pobijedio je Timur, glavnina osmanske i srpske vojske izginula, a ostatak zarobljen ili se spasio bijegom. Meðu zarobljenicima našao se i sultan Bajazid I. Da bi ga ponizio, Timur je naredio da se stavi u željezni kafez i tako na kolima voda po Anadoliji, da narod gleda svoga sultana. Olivera je morala naga posluživati pijane tatarske vojnike. Kad su doveli okovanog sultana da vidi u kakvom mu je položaju supruga, on je zbog poniženja, od tuge i prevelike boli udario glavom od jedan željezni demir kafeza, razbio glavu i sa prustim mozgom ubrzo izdahnuo (14o3). Nakon toga dogaðaja, Timur je oslobodio Oliveru i ona se s djecom sklonila na sigurno mjesto.
Kad su se prilike smirile, novi sultan postao je Mehmedov sin i Bajazidov unuk Murad II (1421-1451). Smræu despota Stefana Lazareviæa 1427. godine, ugasila se je loza Hrabrenoviæa. Tada je Despotovinu naslijedio sin Vuka Brankoviæa Ðurað (1427-1456), unuk Mare, sestre despota Stefana Lazareviæa.
Ženidba Murada II Durðevom kæerkom Marom
Sultan Murad II oženio se 1435. godine Ðurðevom kæerkom, Marom, nazvanom Amarisa. To mu je bila treæa supruga po redu, a postala je maæeha princu Mehmedu, buduæem sultanu Mehmedu II Osvajaèu /tur. El Fatih. Mehmed je 1451. godine zbacio oca s prijestolja, a svoju maæehu Maru, uz bogate darove, uptio bratu u Srbiju. Ona se u Srbiji nije dugo zadržala, pa se 1457. godine vratila u Tursku. Naselila se je u malom selu Ježevo u Sv. Gori, južno od Strumièkog jezera. Bila je okružena srpskom vlastelom i monasima. Tu je, izmeðu ostalih, razvila i živu politièku djelatnost. Èesto je pozivana kao posrednik kod zakljuèivanja raznih ugovora o miru ili o nekim drugim pitanjima. Izdavane povelje peèatila je peèatom svoga pokojnog oca despota Ðurða Brankoviæa. Održavala je redovnu prepisku s Dubrovèanima, koje je nazivali svojim dobrim i starim prijateljima. Za nju je poznati èeški historièar Konstantin Jireèek rekao da je hrišæanima služila svom snagom. Patrijarsi Carigradske patrijaršije (u èijem sastavu je od 1459. do 1557. godine bila i Peæka patrijaršija), postavljani su i smjenjivani njenim utjecajem.
Uz ime sultanije Mare vezan je i jedan dugo voðeni spor s Dubrovèanima oko zaostavštine njenog pokojnog oca despota Ðurða Brankoviæa, koja je kao poklad bila pohranjena kod dubrovaèkog vlastelina Marka Ðoreva Guèetiæa. Mara se 1459. godine obratila Dubrovèanima sa zahtjevom da joj predaju oèevu zaostavštinu, koja pripada njoj i njenom slijepom bratu Grguru. U ovaj spor umiješao se i sin Mehmeda II novi sultan Bajazid II (1481-1512), pa je Mari i Grguru vraæen samo mnaji dio oèeve zaostavštine. Mara je se kasnije zamonašila i umrla je u dubokoj starosti 14. septembra 1487. godine. Sahranjena je u manastiru Sv. Bogorodice u Kosinici kod Drame, na podruèju starog Pangaja.
I, na kraju, napomena da ni Olivera ni Mara nisu mijenjale svoja imena, da su zadržale pravoslavnu vjeru i da su na dvoru držali pravoslavne monahe, kao svoje isposnike.
Ovo sam isprièao, pretpostavljajuæi da to veæini èitalaca Preporoda do sada nije bilo poznato, a nije na odmet da i to znaju.Tim prije što samoposrbljeni i posrbljeni Vlasi i Arbanasi sve južnoslavenske muslimane nazivaju Turcima.
Dr. Jusuf Muliæ
|
 07.09.2007. u 15:33 |
odgovor sa citatom
|
Coachenko
Persona
(3.6/10)
Član od: 29.12.2006.
Ukupno poruka: 598
info
|
Ovo je tekst poruke koju sam od Izvidjaca dobio preko pvt. Kako poruka nije licne prirode, niti sadrzi kakve druge poverljive cinjenice, smatram da bi o ovim “novootkrivenim povijesnim detaljima” (najvise podsecaju na hrvatsku kuhinju) trebalo nesto i javno reci. Nadam se da ce “istorik” Izvidjac imati prave odgovore posto ovde ocekujem argumentovanu istorijsku debatu. Malo je indikativno sto je Izvidjac ovakav tekst prosledio preko pvt. Razlog tome je sto uopste nije bio siguran da je ista od ovoga tacno pa je hteo izbeci javnu blamazu koja ga ocekuje u odgovoru. Ali, rukavica je bacena i sada ne preostaje nista drugo nego da svojim “povijesnim vrelima” Izvidjac potkrepi ovo sto je napisao, ili da javno prizna da nema pojma o cemu uopste govori. Da krenemo redom.
|
| 07.09.2007. u 15:34 |
odgovor sa citatom
|
Coachenko
Persona
(3.6/10)
Član od: 29.12.2006.
Ukupno poruka: 598
info
|
Biser 1. : “Meðu mnogim tajnama, koje su Srbi skrivali kao zmija noge, bila je i ona o Kosovskoj bici i rodbinskom prijateljstvu izmeðu njihovog i osmanskog dvora.” Sta se pod ovom misterijom misli saznajemo nesto kasnije: “Udaja Olivere za sultana Bajazida” i “Ženidba Murada II Durðevom kæerkom Marom.”
Ovaj senzacionalizam koji vidimo u ovim recima nista je drugo nego nacin da se nesporne i pravilno protumacene istorijske cinjenice falsifikuju i pokazu u drugom svetlu. Isticuci da su Srbi skrivali zenidbene i rodbinske veze sa Osmanlijama, autor pokusava da ono sto pise u svim osnovackim udzbenicima istorije prikaze kao mracnu tajnu srpske istorije. Prihvatanjem ove nebuloze neupuceni citalac ce da pomisli da su Srbi neki mnogo pokvaren i necastan narod, cim se sa jedne strane ponose kosovskim heroizmom nad Turcima, a ovamo istim tim Osmanlijama prodaju dusu i telo da bi spasli zivu glavu. I jos to kriju “ko zmija noge”, sramota.
A opste je poznato, ko je nesto uci i citao, da je, pokusavajuci da iskoristi krajnje tesku situaciju u kojoj se nasao srpski narod, ugarski kralj Zigmund u jesen 1389. napao Srbiju prodiruci sve do Gruze. Zbog toga je carica Milica 1390. bila prinudjena da postigne mir sa Turcima, pa je prihvatila vazalni odnos prema sultanu Bajazitu, dajuci mu
i kcerku Oliveru za zenu. To je Milici i njenom sinu Stefanu Lazarevicu omogucilo da se odupru Madjarima. I nema tu nikakve tajne.
Slicno je i sa sultanijom Marom. Podozriv prema sve jacim srpsko-ugarskim vezama i intenzivnim srpskim odbrambenim pripremama, novi turski sultan Murat II napao je 1425. godine Srbiju i prodro skoro do Krusevca. Despot Djuradj je ubrzo postigao mir s Turcima
priznajuci vrhovnu vlast sultana i obavezujuci se na placanje za cetvrtinu veceg godisnjeg haraca nego Stefan, a uz to i na vojnu pomoc sultanu i zabranu prelaska ugarske vojske preko srpske teritorije u slucaju rata sa Turskom. Izgubio je oblast Timoka i Nis, Krusevac, Vranje i Presevo. I dalje su Turci drzali strateski vazna utvrdjenja u srcu Despotovine, na putu za Bosnu. Posto je ostao bez velikih utvrdjenih gradova, despot Djuradj je poceo da gradi Smederevo kao novu prestonicu.Da bi zadobio sultanovo poverenje i dobio na vremenu i kcerku Maru je poslao u sultanov harem. I to su cinjenice. To nikada nije bila tabu tema ni u prvoosnovackim klupa, ni u Akademiji nauka. Na to tako moze gledati samo potpuni ignorant, neznalica i istorijski analfabeta. S tim, sto su neuporedivo gori oni koji takvim kvazistoricarima slepo veruju i prenose njihove baljezgarije svuda naokolo.
Inace, orodjavanje medju dvorovima, pa cak i neprijateljskim, bila je cesta praksa srednjevekovne diplomatije. To se radilo svuda, i uvek zarad drzavnih interesa i spoljnopoliticke stabilnosti. Ono sto se ovde zeli podmetnuti je da su se ove Srpkinje premetnule na Osmanske dvore zbog spoznaje uzvisene islamske metafizike i blagodeti Prorokovog nauka. A radilo se o cistom patriotizmu gde je nekada bilo dusu i telo teze dati nego vlastiti zivot. Iznad svega, i u takvim okolnostima cuvao se duh predaka i vera pravoslavna, sto ni ovaj gore “ekspert” ne spori. Samo jos da cujemo da je kralj Milutin ozenio sestogdisnju vizantijsku caricu Simonidu jer je bio pedofil i prica ce biti kompletna.
I, Izvidjac, sta je tu tako nepoznato i misticno?
[ Poruku promenio Coachenko dana 06-04-2008 ]
|
| 07.09.2007. u 15:36 |
odgovor sa citatom
|
Coachenko
Persona
(3.6/10)
Član od: 29.12.2006.
Ukupno poruka: 598
info
|
Biser 2.: Osamnaest godina kasnije, Osmanlije potražiše Srbe i najaviše im bitku na Kosovu Polju... . Odluèna bitka, u kojoj su Srbi doživjeli težak poraz, odigrala se je 15. lipnja/juna 1389. godine.
Evo sta o Kosovskom boju kazu strani izvori.
“Временски блиско бици је писмо краља Твртка Трогиру од 1. августа 1389. године, где се без трунке недоумице говори о српској победи. Једно крило српске војске предводио је најбољи Твртков војсковођа, војвода Влатко Вуковић, који се до 1. августа свакако вратио у Босну и свом краљу дао информације из прве руке.
Следећи извор је писмо фирентинске општине краљу Твртку, у коме се истиче да су они већ знали за хришћанску победу, "како из приспелих гласова, тако и из писама многих људи". Фирентинци су знали и за погибију турског султана Мурата, коју овако описују:
"Срећно и три пута и четири пута срећно дванаест заклете властеле, која је продревши кроз чете непријатеља и кроз ланцима уокруг везане камиле јуначки продрла до Муратовог шатора. Срећан нада све друге онај који је вођу такве силе мачем храбро убио ударивши га у грло и трбух".
Следи француски извор: "У исто време када је настало писмо фирентинске општине, у Паризу је Филип Мезијер забележио да је Мурат поражен од хришћана и да је погинуо заједно са сином у боју", наводи Сима Ћирковић у коментару за издање монографије Стојана Новаковића "Срби и Турци XIV и XV века".
Познат је и један венецијски извор од 28. јула 1389. године. Тог дана су Венецијанци послали посланика Муратовом иаследнику, не знајући још је ли то Бајазит или Јакуб, саветујући га да му опрезно каже како су се о Боју на Косову разне ствари говориле, којима се ипак веровати не може". Не треба много познавати тадашњу дипломатију, да би се извео поуздан закључак: овако се обраћа пораженом, а не победнику. Победнику би биле упућене честитке, зачињене уобичајеном латинском слаткоречивошћу.
Најзад, сачуван је и један документ настао само 12 дана после битке на турској територији, који посредно говори о њеном исходу. Ту се каже да су у Турској избили такви немири, да су руски свештеници морали што пре да је напусте. Опет, познато је да су немири у Турској настајали само после пораза, а никако после победа, тим пре пошто је питање наследства одмах решено, јер је бој преживео само један Муратов син.”
Navedeno prema, Miloslav Samardzic, Tajna Vukove reforme, str.37-38 (
http://www.vidovdan.org/getdownload55.html ) Iste podatke, navedene prema originalnim dkumentima, mozete pronaci i u knjizi Jovanke Kalic “Srbi u poznom Srednjem veku”, koju na zalost sada nemam pri sebi, pa citate nisam naveo prema njoj.
Naravno, ja ocekujem da ce Izvidjac sada citirati i neke druge NEUTRALNE izvore, koji isto tako ubedljivo svedoce o osmanskoj pobedi, kao i ovi gore o srpskoj.
|
| 07.09.2007. u 15:39 |
odgovor sa citatom
|
Coachenko
Persona
(3.6/10)
Član od: 29.12.2006.
Ukupno poruka: 598
info
|
Specijalitet za kraj.
Biser 3.: “U meðuvremenu je osmanski špijun Miloš Kobiliæ (godine 1756. po Pavlu Æulincu preimenovan u Obiliæa, jer je za srpskog junaka takvo prezime bilo nezgodno), ucijenjen od despota Lazara, proporio stomak sultanu Muradu.”
E, ovo je stvarno za skrajnute. Mogu li ja videti dokaze za tvrdnju da je Milos obilic bio “turski spijun”? Koji istorijski izvori svedoce o tome? Gde to pise? To je besmislica kakva se retko cuje. Tacno je da istorija ne zna mnogo o Obilicu, on je prvenstveno poznat kao junak epske poezije. Niski istoricar dr. Dragoljub Simonovic je skoro izneo uverljivu teoriju da je bio brat kneginje Milice. Da cujem ja ko to veli da je bio turski agent, kakvi su dokazi za to. Na potezu si...
|
| 07.09.2007. u 15:40 |
odgovor sa citatom
|
SukaPlayer
Usual suspect
(3.35/10)
Član od: 14.01.2007.
Ukupno poruka: 1100
info
|
Ne bi ti citaovo sve ovo da mi platis... 
|
| 07.09.2007. u 18:16 |
odgovor sa citatom
|
SukaPlayer
Usual suspect
(3.35/10)
Član od: 14.01.2007.
Ukupno poruka: 1100
info
|
PS. Koliko trebas da budes lood da citas sve ovo???
|
| 07.09.2007. u 18:17 |
odgovor sa citatom
|
Wlasnik
Persona
Član od: 04.06.2007.
Ukupno poruka: 138
info
|
Pa dobro coachenko ko je onda po tvom pobedio? 
|
| 07.09.2007. u 21:09 |
odgovor sa citatom
| |
