| Autor |
Dernek kod Natase Miljkovic |
oliver
Moderator
Član od: 10.11.2002.
Ukupno poruka: 511
info
|
Aleksandre,
posto si vec krenuo u ideolosku disperziju, opet moram da te podsetim da smo imali dogovor da se drzis teme, budes koncizan i direktan. Mislim da su ti vise puta na forumu skrenuli paznju na to, pa bi trebalo vec jednom da promenis stil pisanja, nisi sam ovde i treba da postujes druge. S obzirom da se ne drzis dogovora, onda moram konstatovati sledece cinjenice:
1. Cuvanje privatnosti je kvalitet i za mene i za tebe. To valjda za obojicu znaci da biometriju ne treba uvoditi u ultimativnom i totalnom, vec opcionom i selektivnom pogledu. U suprotnom, vec bi se na pocetku znalo ko stoji iza svih onih pisanija pod pseudonimom Coacenko u kojima ljude vredjas pogrdnim imenima, testirajuci prag tolerancije administratora. Medjutim, cak i u tvom slucaju treba postovati privatnost podataka, sto ne znaci da ne treba sankcionisati bezobrazluk, pogotovo kada su u pitanju uvrede na racun drugih clanova Foruma (koji su mi se, uzgred budi receno, u vise navrata zalili na tvoje ponasanje ovde - u skladu sa svojim uverenjima, nisam odao tvoj identitet, niti cu, tako da mozes biti miran).
2. Kao sto sam i pretpostavio, nema autoriteta iz akademskog sveta koji bi tebi bio dovoljna potvrda da antibiometrijski stavovi nisu ksenofobija, ludizam, paranoja i sta vec. Postavlja se pitanje: sta je onda dovoljna potvrda? Sto se mene licno tice, svoju studiju o toj probelamtici sam dao na uvid strucnoj javnosti pre tacno godinu dana i ne bezim od kritike, naprotiv, na promociju knjige sam pozvao svog najobrazovanijeg oponenta, i to kao ucesnika, sto se lako da proveriti. Ali za kritiku je potrebno prvo procitati sta sve tu pise, kao sto je to i ucinio navedeni oponent i dao svoj kriticki sud, koji obavezuje, za razliku od tvog koji je usmerene na `iskopavanje` neke recenice ili njenog dela koje mozes da smestis u kontekst svoje price.
3. Apsolutno je neobjasnjiva cinjenica da ti dve godine nisu smetali moji stavovi izneti po ovom pitanju na forumu, da u svom prvom komentaru govoris o tome u najmanju ruku indiferentno, te da kreces u opovrgavanje teze tek posto ti nije objavljen tekst u casopisu u kome sam urednik. I vrlo je cudno da za problematiku totalitarizma trazis kriticku aparaturu (sto ce reci izvornike, po mogucstvu akademskog karaktera), dok ti navodjenje iste po pitanju biometrijskih sistema identifikacije prosto smeta, jer nemas vremena da je proucavas - pa valjda tek posto proucis o cemu je rec mozes doneti zakljucak do koje mere sam u pravu ili nisam?
4. I na kraju, mislim da dalja diskusija sa tobom po ovom pitanju nema puno smisla, bar sa moje strane. Ostajem duzan da ostavim link do moje studije u e-obliku, posto je Institut postavi na sajt, a nadam se da ce to biti uskoro. Nadam se da ces naci vremena da je procitas, bar da bi znao sta kritikujes ako nista drugo. Tada ce tvoje reci imati potrebnu tezinu.
p.s. Jos uvek mislim da si generalno OK kao covek, ali da treba ozbiljnije da shvatis ono sto sam ti rekao u januarskoj poruci po pitanju sujete. To je ozbiljna bolest.
Pozdrav!
djakon Oliver
[ Poruku promenio oliver dana 28-03-2008 ]
|
 28.03.2008. u 22:44 |
odgovor sa citatom
|
nebojisa
Siva eminencija
 (7.46/10)
Član od: 30.08.2003.
Ukupno poruka: 298
info
|
@coachenko
Почињем да схватам твоју причу. Ти вероватно желиш да ми о биометрији размишљамо као о најнормалнијој ствари па тек онда са таквим становиштем да уђемо у полемику, шта је добро ту, а шта није. То није лоше полазиште уколико ћеш се потрудити да сагледаш причу и са друге стране. Ја знам све предности које биометрија доноси, али су оне за мене ситног неважне, а такође знам и оне лоше ствари које ме се итекако тичу. Несумњам да си побожан човек и да верујеш да човек ако има Духа Светог у себи може лакше да сагледава стари без обзира на степен стручне спреме и на број књига које је прочитао. Када је нешто добро, добро је и ту нема расправе. Сви се слажемо да су аутомобили корисне и добре стваре или рецимо кућни апарати чија је намена крајње прилагођена појединцу. То не можемо рећи за документа која садрже чипове са биометријским подацима јер "ипак" постоји реална опасност од злоупотребе.
Но, најважније је да постоји алтернатива. Алтернатива је увек добра за параноике. Зашто да нам се нешто намеће? Просто желим да имам слободан избор. Док имам избора не плашим се да будем праћен и осматран и да се бележе подаци о мом кретању и мојим навикама јер не могу директно да утичу на моју слободну вољу. У случају да морамо имати електронска документа слобода више није загарантована.
Дакле, ко хоће чип нека му га, али ко неће, нека и њему буде испоштована слободна воља.
|
| 28.03.2008. u 23:34 |
odgovor sa citatom
|
Coachenko
Moderator
Član od: 29.12.2006.
Ukupno poruka: 495
info
|
@oliver
Moj stil pisanja nije se mnogo promenio od dolaska na sajt, mogao se samo unaprediti. Da li je potrebno da citiram one PP u kojima si se pohvalno izrazavao o mom stilu i davao, kako 'no bi, tralala savete kao recept za diskusiju sa jednim zajednickim neistomisljenikom? Recimo da sam jedan od onih koji se ne zali pa nikada nisi imao prilike mene da cujes na taj nacin, sto ne znaci da se nije imalo sta reci. Sve sto sam ovde izneo izneo sam na osnovu svog skromnog poznavanja onih drustvenih fenomena za koje ti tvrdis da su moguci kao posledica biometrije, te sam nastojao da objasnim da nikakav totalitarizam, orvelizam i sl. nece proishoditi iz biometrijskog koncepta. Tvoju knjiga o biometriji, istina, nisam citao, ali veliki broj tvojih tekstova, koji se mogu pronaci na netu, jesam, i priznaces da oni daju dobar osnov za jedan kriticki osvrt na tvoje poglede. Opet ti kazem, nasa neslaganja po pitanju uredjivacke politike casopisa sa ovim nemaju nikakve veze - Povod za temu bilo mi je tvoje gostovanje u "Kljucu", i tu spontanu reaktuelizaciju ove teme u javnosti iskoristio sam da pokrenem temu na Forumu. Slicna tema vec odavno postoji na Forumu, ali nije bilo mnogo svrhe tu komentarisati posto je tema odavno arhivirana, a vecina ucesnika odsutna sa Foruma, pa nisi ni imao prilike da se upoznas sa mojim stavovima na ovu temu.
Citat:Ostajem duzan da ostavim link do moje studije u e-obliku, posto je Institut postavi na sajt, a nadam se da ce to biti uskoro. Nadam se da ces naci vremena da je procitas, bar da bi znao sta kritikujes ako nista drugo. |
Tvoja studija u e-obliku uvek je dobrodosla i svi sektori u kojima imam nadleznosti bice otvoreni za nju.
Pozdrav i nadam se da cu uskoro dobiti jedan primerak tvoje knjige sa potpisom! 
|
| 28.03.2008. u 23:43 |
odgovor sa citatom
|
Coachenko
Moderator
Član od: 29.12.2006.
Ukupno poruka: 495
info
|
I na Kubi totalitarizam :
Citat:"Revolucija" na Kubi: Dozvoljeni mobilni!
Petak, 28. mart 2008. 15:28
Novi predsednik Kube Raul Kastro odlučio je da Kubancima dozvoli da poseduju mobilne telefone, što je do sada bila privilegija rezervisana samo za strance i državne funkcionere.
Kuba ima najniži procenat korisnika mobilnih telefona u celoj Latinskoj Americi.
Kubanski telekomunikacioni operater ETEKSA najavio je da će pokrenuti mobilni servis za opštu upotrebu u narednih nekoliko dana, u saopštenju objavljenom u listu "Granma".
"ETEKSA može da ponudi narodu servis mobilne telefonije", navodi se.
Ta kompanija je precizirala i da će Kubanci koji koriste mobilne telefone kroz strane servise sada moći da registruju telefone na svoja imena.
Kako tvrdi ETEKSA, otvaranje mobilne telefonije za Kubance omogućeno je "zahvaljujući kreditima i tehnologiji prijateljske zemlje" - Kine.
(Beta/MONDO) |
Nove vlasti Kube ovim projektom u stvari hoce da preduprede moguce drustveno-politicke promene u zemlji, od cega do sada nije trebalo strahovati posto je Kastrov nedodirljivi autoritet odrzavao monolitnu drustvenu strukturu. Omasovljenom upotrebom mobilnih telefona gradjani ce lakse moci da se prate, nadziru i prisluskuju. 
|
| 29.03.2008. u 01:23 |
odgovor sa citatom
|
Osvetnik
Drug clan
 (5.58/10)
Član od: 15.08.2006.
Ukupno poruka: 346
info
|
Нисам ни читао ни размишљао много на ову тему али док сам летимично прегледао ове ваше постове западе ми за око главни аргумент стране против чипа а то је могућност праћења. Да је човек са чипом на себи подложан праћењу не бих могао да оповргнем али такође знам да постоји још једна у низу справица на овоме свету која је душу дала за ову ђавољу работу. То је мобилни телефон и имамо га сви са собом. Чак и највећи лаици за област мобилних телекомуникација су увидели ову могућност када је МТС пре више година корисницима дао могућност коишћења сервиса под називом "Ортак локатор" (пробудите се и схватите да вам је БИА постала ортак). Могућности за праћење преко овог уређаја се невероватно велике. Од лоцирања места на коме смо, до прислушкивања целокупног разговора чак и у време када је телефон искључен. Затим приликом регистровања постпејд броја мобилном оператеру се дају податци о кориснику што доводи до формирања базе података што је био још један Оливеров аргумент на теми отвореној пре неколико година на овом форуму (ситуација у 2. светском рату при лакшем истребљивању одређене нације јер је постојала централизована база података о становницима). А да ли је се неко од заговорника теорије завере сакривене иза биометријског чипа сетио да тада постави питање да ли је то у складу са човековом жељом да буде "слободан"? Да ли слобода уопште постоји? Да ли је се неко од вас сетио да се одрекне чипа (у облику СИМ картице), баци мобилни телефон, тај свемоћни систем праћења који даје снагу горепоменутом чипу. Не допуњава сам свако вече државни, теленоровски или виповски моћни систем праћења на свој рачун? Не. А зашто? Зато што нисмо спремни да се одрекнемо свих могућности које нам пружа мобилна телефонија. Зато што су нам се допале све предности које она пружа. Зато што нисмо спремни да се вратимо на старо. И џаба прича о зрачењу и џаба чињеница да више нема интимности... А пада ми на памет да се мобилни телефон носи у џепу близу, што би старији рекли, живота! И џаба приче о стерилности. Са свих страна чујемо да требају деца да се рађају у Србији, да нам се отаџбина подмлади. Дечацима са три руке и девојчицама са три ока... Нека хвала. Зашто се нико не бори против овога? Која је разлика између чипа у мобилном и чипа на личној карти? (Ја га имам и на студентској картици) И на крају питање за Неша и Олија: Да ли користите мобилни телефон?
Ја се извињавам ако сам у својој причи мало више пажње дао мобилној телефонији али сматрао сам да је ситуација аналогна.
Велики поздрав за учеснике и коначно једну нормалну тему на којој је могуће чути аргументе за разлику од осталих комплетлепињовских тема!
|
| 29.03.2008. u 02:04 |
odgovor sa citatom
|
SukaPlayer
Usual suspect
 (3.35/10)
Član od: 14.01.2007.
Ukupno poruka: 1025
info
|
Slazem se(donekle) sa osvenikom za ovo po prvi put u necemu... A sto se tice olivera i coe...bilo mi je nesto smorno pa sam se nacitao vaseg parafraziranja i mogu ti coa samo reci brate bez uvrede u i da me pogresno shvatis covek te je ubio na skavi nacin i treba sad da se pokrijes usima i tjutis a ti sad kako hoces....I tako ipak ostajem na strani olivera u podpunosti....Pozdrav filozofi...
ALLAH,zdravlje,novac....pa sve ostalo....
|
| 29.03.2008. u 05:02 |
odgovor sa citatom
|
nebojisa
Siva eminencija
(7.46/10)
Član od: 30.08.2003.
Ukupno poruka: 298
info
|
Citat:
Dana 2008-03-29 02:04, Osvetnik je napisao:
Нисам ни читао ни размишљао много на ову тему али док сам летимично прегледао ове ваше постове западе ми за око главни аргумент стране против чипа а то је могућност праћења. Да је човек са чипом на себи подложан праћењу не бих могао да оповргнем али такође знам да постоји још једна у низу справица на овоме свету која је душу дала за ову ђавољу работу. То је мобилни телефон и имамо га сви са собом.......
|
Прича је у реду са битном ситницом, још увек можеш да купиш претплатнички број на трафици или продавници без икакве регистрације. Остајеш анониман.
|
| 29.03.2008. u 11:11 |
odgovor sa citatom
|
Coachenko
Moderator
Član od: 29.12.2006.
Ukupno poruka: 495
info
|
Neso, zar mislis da drzava ne bi mogla, da zeli takvu vrstu kontrole nad svojim gradjanima, da donese propis po kome je kupovina pretplatnickog broja ili registracija mobilnog pretplatnika nemoguca bez licne karte, sto bi donekle bilo i opravdanao posto su zloupotrebe sa anonimnim brojevima veoma ceste?
Na primedbu da je mobilni telefon isto tako dobar uredjaj za prisluskivanje i pracenje, obicno cujemo odgovor da je licna karta obavezna dok mobilni nije. To teoretski jeste tako, ali je cinjenica da 95% populacije svakodnevno koristi i nosi uz sebe mobilni telefon, tako da ta razlika u praksi ne znaci gotovo nista.
|
| 29.03.2008. u 15:08 |
odgovor sa citatom
|
Osvetnik
Drug clan
(5.58/10)
Član od: 15.08.2006.
Ukupno poruka: 346
info
|
Ма и без регистрације броја уз личну карту идентитет ти је могуће одредити за веома кратко време. У року од неколико дана. А још лакша ситуација је када требаш да одредиш број телефона неке јавне личности, нпр. председника владе на основу његовог боравка на одређеном месту нпр. његовом кабинету или његовој кући. Приватност је постала илузија, играмо се да можемо да је сачувамо. Ње више нема. Најбољи пример је Google Earth. Обичним смртницима је дата могућност гледања сваког дела Земље са висине од неколико десетина метара. Замислите шта све могу они који сателите врте на своју руку.
|
| 29.03.2008. u 18:52 |
odgovor sa citatom
|
Coachenko
Moderator
Član od: 29.12.2006.
Ukupno poruka: 495
info
|
Bas tako! 
Sve pokusaje da se prica o mobilnim telefonima predstavi kao bitno drugacija i bezazlenija od koncepta biocipa demantuje stvarnost. Recimo, ostalo je zabelezeno svedocenje sluzbenika ozloglasene rumunske "Sekuritatee", Jona M. Pacepa, koji u svojoj emigrantskoj knjizi "Crveni horizonti" navodi da je Causesku svojevremeno trazio da se svim gradjanima podele telefoni sa prislusnim uredjajima radi lakseg nadzora. Znaci, nisu projekti mobilne telefonije ili biocipa totalitarni sami po sebi, niti iz njih proishodi neki "Vrli novi svet". Drugo je kada oni mogu posluziti kao sofisticirano sredstvo za ugrozavanje privatnosti u jednom totalitarnom rezimu. Medjutim, to onda nema veze sa mobilnima i cipovima, nego sa samom prirodom tog rezima, koji opet nastaje sticajem brojnih politickih, drustvenih i ekonomskih okolnosti, a ne sirenjem mreze MTS-a ili uvodjenjem BLK.
|
| 29.03.2008. u 20:23 |
odgovor sa citatom
|
oliver
Moderator
Član od: 10.11.2002.
Ukupno poruka: 511
info
|
Dok na sajtu Instituta ne postave PDF verziju moje studije, mozda je dobro procitati sta o ovome pisu ljudi razlicitih struka u svetu. O ovome je nesto malo u emisiji govorio Rodoljub Sabic. Pozdrav! OS
Једна генерација је све што им треба
Кевин Хегерти, 12. децембар, 2006, Торонто Стар
До времена када мој четворогодишњи син буде обложен омекшалом кожом старости, њему ће вероватно изгледати сасвим уобичајена чињеница да ће скоро свако кога буде познавао имати трајно уграђен микрочип. Аутоматски пратећи његово кретање у реалном времену, чип ће га повезивати са базама података које ће надзирати и снимати његове најситније навике у понашању. Већина људи гледа на такву могућност са осећајем ужаснуте неверице, одбацујући је као фантазију из научне фантастике. Међутим, технологија већ постоји. Већ годинама друштва за заштиту животиња уграђују у све кућне љубимце који напуштају њихове просторије један мали идентификациони микрочип. Исто тако, милиони потрошачких производа сада се прате преко минијатурних радио-таласних идентификационих чипова који омогућују сателитима да одреде њихову тачну локацију.
Један одабран број људи је већ «чипован» са уређајима који аутоматски отварају врата, пале светла и извршавају друга скромна чудеса. Један од познатијих међу њима јесте истраживач са енглеског Ридинг универзитета (Reading University) Кевин Ворвик (Kevin Warwick); Ворвик је водећи заговарач скоро неограничених могућности употребе таквих чипова.
Међу корисницима су и муштерије Баха бич клуба (Baja Beach Club) у Барселони, од којих су многи платили око 150 америчких долара за привилегију да им буде уграђен микрочип који им омогућава да заобиђу дугачке редове на улазу у клуб и купују пића путем скенирања.
Ови појединици су авангарда напора да се ова технологија што више прошири. Од сада ће микрочипови постајати постепено све мањи и све неприметнији и лакши за постављање. Према томе, свака реална препрека масовном «чиповању» грађана Запада није више технолошка већ културна. Она се заснива на нагонској реакцији против могућности личног обележавања које појединца претвара у обичан делић масовног инвентара људске расе.
Можда се ми данас чврсто држимо таквих убеђења али се обзири могу, и вероватно хоће мењати. Начин на који ће се такав невероватан преображај погледа на свет вероватно десити јасан је свакоме ко прати све што је везано за питања приватности у последњих четврт века. Неће бити куцања на врата у 3 ујутру од стране специјалаца који су дошли да нам на силу уграде чипове у тела. Процес ће бити суптилнији и надовезујући, обложен необоривом терминологијом прогреса и друштвеног напретка, опонашајући процесе који су већ допринели експанзији у употреби надзорних камера и у корпорацијском тржишту личних података. Биће употребљен читав низ већ проверених стратегија како би се ова технологија грађанима приближила. То ће ићи упоредо са растућим притисцима на већ прокажене друштвене групе и подстрецима остатку становништва да се чипује.
Све почиње у далеким земљама. После испробавања технологије на заморчићима, људским и животињским, прво широко-распростањено уграђивање чипова у људе десиће се на обронцима западног света.
Такав развој ствари већ ће имати важност сам по себи, али ће његов међународни одјек лежати у прилици да се глобално гледалиште упозна са том технологијом и навикне на помисао да је чиповање једна могућа будућност. Све већи број разних хипотетичких сценарија за чиповање такође ће бити представљен путем забавних медија, што ће даље допринети процесу тог упознавања.
На Западу ће чипови прво бити уграђивани у чланове обележених група. Педофили су главни кандидати за ту почаст, мада би могло да започне и са терористима, нарко-дилерима или једноставно криминалцима који су на најлошијем гласу баш те године. Биће давана обећања кратког даха да ће та технологија бити примењена само на «најгоре од најгорих», а заправо ће врло брзо уследити свеобухватно чиповање свих затвореника, укључујући и оних који издржавају условне казне.
Чак ће и они који су само оптужени бити чиповани, што ће бити правдано тиме да ће то спречити њихово бежање од правде. Многи ће затвореници ово радо прихватити, пошто ће само чиповани имати могућности превременог, условног пуштања на слободу, одласка кући за викенд или кажњавања друштвено-корисним радом. Унутар затворског система развиће се нови речник који ће разликовати нечиповане од чипованих.
Мада ће употреба чипова бити правдана напорима да се смање преваре и друга кривична дела, криминалци ће скоро тренутно развити начине да симулирају кодове са туђих чипова и да манипулишу тим подацима.
Релативна малобројност затворске популације значиће, међутим, да ће затвори бити тек кратак предах на једном дужем путу. Комерцијални успех зависи од способности налажења начина да се чипује шире становништво, то јест сви они који поштују законе. Зато ће се циљати на још неке обележене групе. То ће несумњиво подразумевати надзор над примаоцима социјалне помоћи, што ће се правдати напорима да се смање злоупотребе, повећа ефикасност и спречи могућност примања «незаслужених» бенефиција.
Једном када електронска трговина постане довољно напредна, примаоци социјалне помоћи ће исту примати у виду електронске допуне својих микрочипова, што ће имати призвук праведности, обезбеђујући да корисници могу да купују само производе које је одобрила влада, и то од одобрених продаваца, смањујући ту увек узнемиравајућу могућност да ће сиромашан свет можда користити ограничена средства која су му дата на располагање за куповину алкохолних пића или дувана.
Борци за грађанске слободе ће покушати да покрену дебату на ту тему. Њихова настојања да се чиповање забрани биће ометена природним тешкоћама у анимирању саосећања јавности према криминалцима и примаоцима помоћи – групама за које би већина хтела да буду под још већом контролом. Дакако, нижи степен саосећања јавности према таквим групама заправо објашњава зашто ће присилно чиповање бити првенствено усмерено на оне који су већ на неки начин обележени.
Тада ће се у причу умешати и званични органи које се баве заштитом приватности. Поседујући мандат за оцену законитости таквих иницијатива, комесари за приватност и скупштински одбори произвешће масе извештаја који ће бити представљени на читавом архипелагу међународних скупова. Успорени дугим процесима истраживања и роковима за издавање, њихови налази ће бити изнети већ дуго нако што широка примена чиповања буде постала већ готова ствар. Налази истраживања о ефикасности таквих технологија биће разнородни и отворени различитим тумачењима.
Званичници ће на сав глас пружати уверавања индустрији чипова да се они не противе самом чиповању, које је великом брзином постало растућа пословна грана. Уместо тога, они ће само настојати да се та технологија употребљава на равноправан начин, и да подаци на чиповима не буду подложни злоупотреби. Предлагаће се нове мере заштите.
Послодавци ће почети да траже микрочиповање као услов за запошљавање. Предводник ће бити америчка војска, која ће захтевати чиповање свих војника као начин побољшавања команде и контроле на терену, као и идентификације људских остатака. Од кувара до командоса, свих милион и више припадника америчких оружаних снага добиће уграђене чипове уместо досадашњих металних плочица.
Убрзо ће следити и огромни сектор безбедности. Од чувара, полицајаца и затворских чувара ће се очекивати да имају уграђени чип, што ће такође бити случај са свима који раде на осетљивим пословима.
Први знаци овог последњег већ су видљиви. Током 2004. уред мексичког државног правобраниоца почео је са уграђивањем чипова у запослене ради ограничавања приступа обезбеђеним зонама. Категорија «осетљивог занимања» биће проширена до тачке када ће свако чији посао захтева кључеве, лозинке, безбедносну проверу или идентификациону значку морати да исте замени уграђеним чипом.
Судије које буду одлучивале о уставности оваквих мера закључиће да је чиповање у оквирима закона. Танка маска «добровољности» иза које ће се већина оваквих програма крити омогућиће судству да тврди како појединци нису приморавани да ту технологију прихвате против своје воље.
У ситуацијама када чипови буду очигледно наметани људима, судови ће пресудити да то представља несумњиво кршење њиховог права на приватност. Међутим, они ће се тада позвати на небулозни и историјски променљиви стандард «разумности» да би прогласили обавезно чиповање као нужно кршење права на приватност у контексту захтева за ефикасношћу државних органа и неодложном потребом да се повећа безбедност у светлу још увек трајућих ратова против тероризма, дроге и криминала.
На овом месту, нека нажалост већ уобичајена трагична појава модерног живота ће се десити: неко мало дете, вероватно нека врло фотогенична беба, биће убијено или на ужасан начин малтретирано. То ће се десити у једном од медијских центара западног света, омогућујући непрестано извештавање, без предаха. Произвођачи чипова препознаће у овоме прилику коју су годинама чекали. Пошто ће до тада већина «бубица» у њиховим производима бити «испеглана», већина грађанства са њима већ упозната а сами производи већ релативно јефтини, произвођачи ће се удружити са полицијом ради покретања гласне јавне кампање у циљу подстицања родитеља да чипују своју децу «како би себи обезбедили мирну савест».
Биће нуђене посебне погодности. Уграђивање ће бити бесплатно, под условом да се породица пријави за услуге надзора. Пуни љубави али забринути, родитељи ће бити умирени могућношћу повезивања чиповања своје деце са другим функцијама на њиховим ПДА ручним рачунарима, како би могли да уживо посматрају своју децу, било кад и са било ког места.
Паралелно са овим развојем ствари пласираће се иницијативе са призвуком практичности, ради подстицања све мање групе нечипованих да прихвате сада већ уобичајени поступак чиповања. Прво ће таква «практична» чиповања бити намењена највишим слојевима западног друштва, омогућавајући елити да се несметано креће физичким и међународним коридорима моћи. Таква пракса ће се ширити како користи од чиповања буду постајале све баналније. На пример, чиповани појединци ће се све лакше кретати кроз царину.
На крају ће услов коришћења система јавног превоза бити омогућавање службеницима да надзиру ваш чип. Компаније ће нудити попусте појединцима који плаћају путем свој уграђеног чипа, уз услов, штампан ситним словима, да продавац добије право приступа великој колични ваших личних података. Ови «попусти» представљаће уствари казнену ценовну политику према нечипованим појединцима како би их подстакли да се повинују сталном надзору. Корпорације ће тражити личне податке како би могле да праве све детаљније профиле купаца за потребе маркетинга, а и како би исте личне податке продале другим институцијама.
Тада ће већ све главне организације тражити начине да искористе све могућности које нуди једна скоро универзално чипована популација. Употреба чипова ће бити све разноврснија, као и попусти који се нуде. Свака нова генерација кућних технологија биће прављена тако да може све ефикасније да суделује са чиповима уграђеним у тело.
Налажење рачунара или уређаја који ће функционисати на старомодни, «ручни» начин биће све теже и скупље. Пацијенти у болницама и на кућној нези биће већ рутински чиповани, што ће омогућити медицинском особљу – или, тачније, далеким рачунарима – да надзиру њихове биолошке функције у реалном времену.
Нестрпљиви да смање здравствене трошкове већином физички неактивног грађанства, власти ће понудити пореске олакшице појединицима који редовно вежбају. Лични чипови биће даљински надзирани ради потврде да је пулс у складу са прописаним програмом вежбања. До тог времена, за многе појединце, појам «чиповања» ће се вртети око тога које функције у уграђеном чипу евентуално треба активирати. Свака могућност евентуалног уклањања чипа биће све мање одржива, пошто ће ношење чипа бити предуслов за учешће у најбитнијој динамици савременог живота, попут куповине, гласања и вожње.
Они који још увек одолевају биће све уморнији од сталних шаљивих етикетирања да су «Лудисти», као и суптилних оптужби да можда имају нешто да сакрију. Већ фрустрирани сталним призорима суседа који пролазе мимо њих у «чипованим» редовима док они чекају, разним непрактичностима и трошковима којима су «нечиповани» изложени, и они ће на крају изабрати пут најмањег отпора и дати да им се угради чип.
Дакле, у року од једне генерације, она културолошка одбојност за коју многи сматрају да је нагонска реакција на могућност да наша тела буду обележена попут затвореника у концентрационом логору, вероватно ће се изгубити.
У годинама које долазе, неки од најмоћнијих институционалних чинилаца у друштву почеће да делују у циљу подстицања, принуђивања па чак и присиљавања следеће генерације да прихвати уградњу чипова.
Сада је, дакле, време да се размисли о беспримерним опасностима овог сценарија, од којих је најозбиљнија међу њима везана за могућност да чак и релативно ст | |
