enis-ljacga-new je napisao:
Bas pregledah emisiju kljuc sa arhive rts-a cisto da vidim o cemu se radi.Dakle moj zakljucak u vezi cipa je- ne.Mogu se uraditi savremene licne karte i bez tog cipa ali je problem zapadu da udje u kraj balkancu jer im remetimo citav sistem i zakon jer nemogu oni izmisliti sistema i sifri koliko mi mozemo provaliti,pa vele aj da im nametnemo ovaj sistem jer ce ga kasnije prihvatiti i ostale republike nebi li im usli u kraj.Zasto takvi cipovi ne postoji u ostalim zemljama evrope npr. norveskoj?Ovde postoji personalni broj slicno kao maticni, preko tog broja odredjene ustanove mogu doci do nekog dela vasih podataka ali ne svih,licna karta je cak i suvisna.Licnu kartu ima onaj koji nema primera radi viza karticu sa slikom,onda da se nebi setao bez ikakvog dokumenta skokne do poste slika se ispuni zahtev i posta mu izda licnu kartu.Jedino policija uz posebna ovlascenja moze preko personalog broja da vam prati racune, kupovinu,kretanje,naravno da nece to raditi svakom gradjaninu osim nekom osumnjicenom licu jer to kosta. za dalje da ne komentarisem.pozzdrav oki cestitam na uspehu ne znam sta je djakon ali sigurno nesto slicno kao sto je muftija kod muslimana

Dana 2008-03-30 16:12, oliver je napisao:

Hagerti nije profesor

Coachenko je napisao:

Ne znas ni na koga se pozivas!

http://www.uofaweb.ualberta.ca/sociology/haggerty.cfm

Haggerty, Kevin D. 2006 Special to the Toronto Star “A Generation is all They Need”

Bravo, majstore, napredujes!

Zaista mi nije bilo poznato da Hagerti predaje u Alberti, hvala na ovom podatku, ubuduce cu ga koristiti.
Nazalost, jos uvek nisi naveo nijednog predstavnika akademske zajednice koji bi potvrdio tvoj stav, a siguran sam da ih ima, potrebno je samo da se potrudis kao u ovom slucaju.

Dana 2008-03-29 15:08, Coachenko je napisao:
Neso, zar mislis da drzava ne bi mogla, da zeli takvu vrstu kontrole nad svojim gradjanima, da donese propis po kome je kupovina pretplatnickog broja ili registracija mobilnog pretplatnika nemoguca bez licne karte, sto bi donekle bilo i opravdanao posto su zloupotrebe sa anonimnim brojevima veoma ceste?

Na primedbu da je mobilni telefon isto tako dobar uredjaj za prisluskivanje i pracenje, obicno cujemo odgovor da je licna karta obavezna dok mobilni nije. To teoretski jeste tako, ali je cinjenica da 95% populacije svakodnevno koristi i nosi uz sebe mobilni telefon, tako da ta razlika u praksi ne znaci gotovo nista.

Oliver: Mada, koliko sam primetio, tvoja osnovna zamerka Hagertiju je sto ide principom verovatnoce kada govori o buducim dogadjajima - pa koji to covek (ako izuzmemo proroke nadahnute Duhom Svetim, a Hagerti mi nesto ne lici na njih) moze govoriti o njoj osim u pogledu manje ili vise izvesne verovatnoce? Covek je pisao njegovo vidjenje buducnosti u skladu sa sadasnjim stanjem, tehnoloskim i politickim trendovima, ali isto tako uzevsi u obzir i iskustva iz prakse. Ovo nije apologija Hagertijevog stava, vec pokazatelj da determinizam koji trazis u ovakvim tekstovima nije moguce naci, to bi bilo neozbiljno.

Ali, takvi podaci neće ni stajati na čipu. Neće? Kako to možemo da znamo? Zato što će tako pisati u zakonu? Ma hajdete, molim vas! Možda sadašnja vlast iskreno veruje da će se držati zakona i na čip stavljati samo ono čega već ima u postojećim ličnim kartama. Ali, svako kome pamćenje doseže dalje od prekjuče zna da nema stvari koju ovde vlast nije zloupotrebila – samo ako je to mogla.

Coachenko je napisao:
On je, po Hagertiju, gotovo izvestan, mada, u svom clanku iz "Pravoslavlja", ti navodis da su sadasnje stanje, politicki trendovi i iskustva iz prakse, po ovom pitanju, na Zapadu daleko od tihe labudove pesme. Po tvojim recima, sve sto si naveo u prilog Hagertijeve procene (bold) dijametralno je suprotno od onoga sto bi, eventualno, moglo posluziti kao osnov za jednu takvu anticipaciju. I jos jedno vazno pitanje: Hagertijev clanak u originalu nosi naziv "A Generation Is All They Need". Ko su to oni?

Društvo kontrolisanih građana - Budućnost koja je počela

mr Slavoljub Marković, ETF, Beograd

Potvrđeno je da FBI prisluškuje osumnjičene, pretvarajući njihove mobilne telefone u mikrofone

Pre američke, praksa u Srbiji ozvaničila ovaj oblik dobijanja informacija Televizor – idealan prislušni uređaj

Prostori za manipulaciju umom gotovo su neograničeni, jer smo - uvek i svuda dostupni

Još jednom se majstor horora, Stiven King, našao korak ispred ostalih, iskoristivši svakodnevni život da bi prokazao jezivo i vizionarski upozorio na “virus” koji uništava ljudsku vrstu. Mobilni telefoni nas okružuju sa svih strana i čini se da nemaju nameru da nestanu. Zato se King pobrinuo da u njegovom novom romanu „Mobilni telefon“ nestanemo i mi – ljudska rasa.
Njegov koncept je istovremeno genijalan i zastrašujući - u jednom danu, preko mobilne mreže, neobjašnjivi virus učiniće sve one koji se posluže mobilnim telefonom ludim – ili će ih naterati da se ubiju. Samo onaj mali procenat populacije, koji ne poseduje ovaj uređaj, ili je imao sreću da im je upravo „iscurela“ baterija, preživeće kataklizmu globalnih razmera. A slučajno ili ne, pisac Stiven King ne poseduje mobilni telefon.

Tri milijarde pretplatnika

“Osobenjaka”, kao što je Stiven King, danas je manje nego ikada. Svetsko udruženje operatera GSM telefonije, nedavno je procenilo da će broj korisnika mobilne telefonije u svetu, do kraja iduće godine, dostići tri milijarde. Trenutno ih je gotovo dve i po milijarde, s tim što se njihov broj svakog meseca poveća za novih 40 miliona.

Ovo, naravno, ne znači da će u jednom trenutku toliki broj stanovnika planete doći u životnu opasnost zbog korišćenja mobilnih uređaja, ali da će biti meta potencijalnih manipulacija, teško je ne poverovati.

Američki FBI poseduje tehniku koja omogućava da se prisluškuju razgovori osumnjičenih, pretvarajući njihove mobilne telefone u mikrofone. O tome se i pre govorilo, ali je sada to službeno potvrđeno. Nova forma elektronskog nadzora u kriminalnim istragama sastoji se u aktiviranju mikrofona u mobilnim telefonima, tako da se mogu prisluškivati svi razgovori koji se vode u blizini ovih uređaja.

Tehnika je nazvana `putujuća buba` (roving bug), a njenu upotrebu odobrilo je američko ministarstvo pravosuđa u sklopu istraga koje se vode protiv članova mafijaških porodica u Njujorku. Kod njih konvencionalne tehnike nadzora, kao što su uhođenje osumnjičenih, ili klasično prisluškivanje telefonskih razgovora, nisu dali rezultate. Ova tehnika koristi se činjenicom da većina telefona nikad nije u potpunosti ugašena sve dok se iz njih ne izvadi baterija.

Iako je o ovoj formi nadzora i ranije bilo govora, pa čak i u Srbiji (setimo se kako su još 2003. naši političari vadili baterije iz svojih mobilnih telefona, jer su imali informaciju da se njihovi razgovori prisluškuju), ovo je prvi put da se tehnika javno objavljuje u formi dokumenata. Početkom decembra ove godine, američki okružni sudija Luis Kaplan objavio je svoje mišljenje u vezi sa hvatanjem trideset četvorice osumnjičenih zbog kriminalnih radnji, povezanih sa delovanjem italijanske mafijaške porodice. Oni su uhvaćeni upravo zahvaljujući `putujućim bubama`. On je, naime, presudio da su te bube legalne, jer je federalni Zakon o prisluškivanju telefonskih razgovora dovoljno širok da obuhvati i prisluškivanje razgovora koji se vode pored mobilnih telefona osumnjičenih.

Softver koji to omogućava, može biti prebačen na mobilni telefon osumnjičenog i daljinskim putem, preko kompanije operatera, tako da se može prisluškivati bez obzira na to što je telefon isključen. I, što je najzanimljivije - bez znanja vlasnika telefona. Kaplan nedvosmisleno piše da ova tehnika prisluškivanja `funkcioniše bez obzira na to da li je telefon uključen ili isključen`.
Međutim, činjenica je da je pre američke, upravo praksa u Srbiji ozvaničila ovaj oblik prisluškivanja, i to konkretno u slučaju suđenja sudiji Vrhovnog suda, Ljubomiru Vučkoviću, i vođi kruševačkog klana Zoranu Jotiću Jotki, pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu.

- Najnovija uloga mobilnih telefona u Srbiji je da policija otkriva izvršioce najtežih krivičnih dela, prisluškujući ove uređaje. I mnoga takva krivična dela otkrivena su baš prisluškivanjem mobilnih telefona. Sudija Vučković, koji odgovara za mito, snimljen je detaljno u trenutku kad kod njega urgira jedan čovek istovremeno za tri-četiri predmeta iz raznih oblasti. Postoje i drugi predmeti organizovanog kriminala za koje su glavni dokaz baš transkripti sa tajno snimanih mobilnih telefona – ispričao je advokat Dragoljub Todorović.

Američka kancelarija za sigurnost trgovine upozorila je svojevremeno da `mobilni telefon može biti pretvoren u mikrofon i transmiter u svrhu prisluškivanja konverzacije koja se vodi u blizini telefona`, a “Fajnešnel Tajm” je još prošle godine u jednom članku objavio da mobilni operateri imaju mogućnost da `daljinski instaliraju komad softvera na mobilni telefon bez znanja vlasnika i da se može aktivirati mikrofon, čak i kad vlasnik ne telefonira`.

Budući da su moderni mobilni uređaji, u stvari, sve više minijaturni kompjuteri, downloadovani softver može vrlo lako modifikovati uobičajeni ekran mobilnog telefona koji se pojavljuje kad telefoniramo. I sve to bez našeg znanja. Ako je prisluškivaču poznat još i broj SIM kartice, i ako se prisluškuje uz znanje operatera mobilne telefonije, prisluškivanje je jednostavno i obavlja se pokretanjem odgovarajućeg programa u centrali operatera. Razgovor se, tako, može slušati bez obzira na to gde se prisluškivani nalaze i preko kojih baznih stanica i centrala je veza uspostavljena. Nikakva dodatna oprema, sem one koju ima operater, nije potrebna...


Čak ni ne-pretplatnički brojevi mobilnih telefona, odnosno oni za koje podaci o korisnicima nisu zabeleženi - ne predstavljaju nikakvu prepreku, jer je nivo zaštite na mobilnim telefonima toliko nizak da ga je moguće lako “probiti” kako bi se dobio jedinstveni EMEI broj. Tako se telefon pretvara u elektronsku napravu za prisluškivanje koju, sasvim naivno, nosite u džepu, a da za nju nije bio potreban ni sudski nalog. A kako se mobiteli i PDA uređaji (od: Personal Digital Assistant) sve više spajaju, pristup neće biti omogućen samo lokacijskim i telefonskim spajanjima, već i sadržajnim informacijama poput dnevnika, podsetnika, fotografija, adresara... Ono što je novost u kompleksu kontrole i komunikacije u mobilnoj telefoniji nije samo njena mobilnost, već i činjenica da ona nije nametnuta, već prihvaćena, kako u poslovanju, tako i za zadovoljstvo, a to predstavlja sistem moći koji se širi pomoću marketinga, i dostupan je kroz pretplatničke usluge.


Usluga koja se, na primer, upravo uvodi u Finskoj, roditeljima preko Interneta omogućava pristup karti na kojoj će moći da vide tačno mesto gde im se nalaze deca, i to bez njihove saglasnosti ako su mlađa od 15 godina. Slično i u SAD, druga po veličini kompanija za mobilnu telefoniju, Verajzon, počela je da nudi pretplatu za poseban servis preko kojeg roditelji mogu da kontrolišu kretanje svoje dece, a koji ih upozorava kad izađu iz zadatog područja. Finska za ovo donosi i novu legislativu, i očekuje da će i ostatak zemalja EU slediti njen primer. Druge usluge, pak, omogućavaju da pronađete prijatelje, da locirate skriveni klub za homoseksualce ili druga strogo određena mesta.


A poslednja vest, objavljena upravo ovih dana, kaže da je grupa postdiplomaca sa Univerziteta Vašington, upozorila da i neki od Eplovih hit proizvoda ugrožavaju privatnost korisnika. Konkretno, radi se o ultrapopularnom, prenosivom audio plejeru “I-podu”, čiji se korisnik može pratititi i prisluškivati. Studenti su do ovog otkrića došli konektujući “Najk I-Pod” na ****jski port laptopa, tako da je signal sa senzora slat na server na kome je bilo lako utvrditi lokaciju korisnika...

Privatni Veliki Brat

Na udaru glavne kontrole, ako to već u dovoljnoj meri i nije, biće sam kompjuter. „Najlakše ga je prisluškivati, jer najviše emituje takozvano kompromitujuće elektromagnetno zračenje”, objašnjenje je tvorca savremene jugoslovenske kriptografije i eksperta za tajne šifre i prisluškivanje, Aleksandra Trifonija, koji navodi primer holandskog inženjera Vima van Eka iz 1985. godine. Holanđanin je praktično demonstrirao da svako može proizvesti jednostavnu opremu za radio-izviđanje PC-ja, ili računarskih terminala. Oprema je tada koštala sto dolara i moglo se prisluškivati sa udaljenosti od 300 metara. To je bilo pre 21 godine. “Prisluškivanje je multidisciplinarna naučna oblast koja uključuje naučnike i istraživače iz mnogih oblasti. Pogrešno je smatrati da se njime bave samo zanesenjaci, avanturisti i ljudi skloni izazivanju raznih afera.”

Predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, Milorad Mirčić, „otkrio“ je prošle godine i mogućnost prisluškivanja preko kablovske televizije. Televizor je idealan prislušni uređaj, ima veliki mikrofon, povezan kablom, tako da bez problema može da se ozvuči stan. A da je lako prisluškivati građane preko TV-a, potvrdio je i član Odbora za bezbednost, Dragan Šutanovac:
- Potrebno je samo malo prepraviti kompjuterske programe koji kontrolišu protok slike i zvuka kroz kablovski sistem i onda se lako može prisluškivati preko TV prijemnika. Naravno da ne optužujem nijednu firmu koja se bavi kablovskom televizijom da to radi, ali kažem da je to vrlo moguće.

Nema kraja manipulisanju

Prava dilema je hoće li se onaj ko je u mogućnosti da vas kontroliše, zadovoljiti samo time? Hit među đacima, još pre izvesnog vremena, postao je piskavi alarm mobilnog telefona koji, za vreme nastave, mogu mirno pustiti da zvoni, a da ih nastavnik ne čuje. Tehnološki osvešćeni učenici prilagodili su tzv. mosquito (komarac) alarm, koji se koristi za teranje tinejdžerskih bandi i sitnih lopova iz trgovačkih centara. Alarm, naveliko hvaljen i od policije, vrlo je efikasan. Njegov ultravisoki zvuk mogu čuti samo mladi, ali ne i većina ljudi iznad 20 godina. Zvuk je, inače, jednostavno pronaći na Internetu i preuzeti za sopstvene potrebe...

Ne smemo ni da pomislimo koliko daleko se u zloupotrebi ovih mogućnosti može ići, pa posle svega ni lajt motiv (smrtonosni „mobilni virus“) novog romana Stivena Kinga s početka ovog teksta više ne deluje suludo!
„Ako mislite da koncept Velikog Brata predviđa samo prisluškivanje i kontrolu, varate se, to je tek prvi nivo njegovih očigledno mnogo konkretnijih ambicija...“, rekao je slavni pisac. „Mislim da prostori za manipulaciju ljudskim umom postaju skoro neograničeni, posebno sada kad ste uvek i svuda dostupni, i to ni više ni manje nego svojim umom, na koji će se moći uticati na sijaset raznih načina. Ne znam kako izgleda vama, ali meni sve ovo deluje potpuno zastrašujuće.“
Problem je u tome što stvarnost i inače ima naviku da prevaziđe i najsmelije zamisli pisaca horora i naučne fantastike...

Dana 2008-03-31 14:02, oliver je napisao:

Nego, sve vreme sam ja u poziciji da odgovaram, a ti da zapitkujes po ovom pitanju. Dakle, zeleo bih da cujem tvoj konkretni stav prema biometrijskim sistemima identifikacije. Kao sto si lepo rekao, moj stav se moze naci u mnostvu tekstova koji su na netu, nadam se da ce i studija uskoro biti dostupna. Ti si neke od tih stavova napao, ali od tebe smo culi samo nekoliko siromasnih saopstenja u smislu da si i ti donekle protiv, navodeci neke razloge tipa snobizma (?) ali bih voleo da svoj stav detaljnije pojasnis. Dakle, voleo bih da cujem tvoj stav o problematici uvodjenja biometrijskih i njima slicnih sistema identifikacije u ultimativnom pogledu. Aspekt mozes da biras: tehnicki, socioloski, pravni, eticki, politicki... a moze i sve zajedno.

Pozdrav!
Oliver

Coacenko: Na tehnickom planu, e-biometrija nece znaciti nikakav revolucionaran napredak u potencijalnom ugrozavanju privatnosti gradjana, posto citav niz naprednih tehnika za to vec postoji i one se masovno koriste.

Coacenko: Na socioloskom planu, biometrija takodje nece izazvati bilo kakve drustvene promene posto socijalni ambijent zavisi od spleta raznih ekonomskih, politickih, ideoloskih, kulturnih, pravnih i drugih okolnosti, tako da prenaglasavanje uticaja biometrijskog sistema identifikacije nema uporiste u realnosti.

Sa pravnog aspekta, cini mi se, da se alternativni sistem licne identifikacije vise ne dovodi u pitanje, s tim sto procena nadleznih organa da ultimativni koncept nije u skladu sa demokratskim i humanistickim tradicijama, ne znaci po automatizmu da je on totalitaran, da vodi u orvelizam i sl.

Eticki kontekst koncepta ultimativne biometrije ima smisla, medjutim, mogucnosti zloupotrebe brojnih drugih tekovina koje dobrovoljno i alternativno prihvatamo nisu nista manje, tako da ta prica ostaje u cisto akdemskoj sferi.

Moj stav je, dakle, potpuno realisticki, pa isti oni kriticki argumenti koji pobijaju pricu o biometriji kao mala in se, mogu se primeniti i na apologiju tog koncepta. Prvo, ima mnogo precih stvari na planu informatickog osavremenjavanja i razvoja naseg drustva, koje bi trebalo da bude pionir u projektu BLK. Drugo, svi oni objektivni razlozi koji mogu pravdati uvodjenje ovakvog sistema (globalni terorizam, visokorazvijeni kriminal, ugrozena javna bezbednost...) mnogo su vise prisutni u nekim drugim, jos razvijenim zemljama, pa one ne slede takav trend. Znaci ja sam rezolutno protiv sistema elktronske biometrije, jer on ne moze biti pravdan sa stanovista realnih potreba, ali i karikiranje i pogresne interpretacije tog koncepta ne mogu zadovoljiti ni teorijske, ni prakticne kriterijume objektivnosti na koje se pretenduje.

Evo ti jedan primer - nije isto ako je neko u mogucnosti da te locira pomocu mobilnog telefona (sto nije sporno, ukoliko taj neko zna da si upravo ti posednik tog broja)...

ukoliko postoji mogucnost da se poznaje svaka tvoja novcana transakcija (sto bi bila realnost ako bi za koju deceniju kes bio povucen uz uporednu upotrebu biopay sistema, recimo, gde se identitet ne moze sakriti).

Biometrija sama po sebi sigurno nece izazvati drustvene implikacije, ali ce biti snazan katalizator negativnim kretanjima u pravcu suzavanja gradjanskih sloboda.

O tome da li postoje orvelijanske konotacije je trebalo diskutovati u okviru drustvenih implikacija ili etike- imas itekako dobro pravno uredjenih totalitarnih rezima - nemoj mi reci da Treci Rajh nije bio pravno uredjen? Poenta je da se pravo gradi na osnovu vazecih etickih normi a ne suprotno.

Promaklo ti je kao pravniku da uocis da postoji problem u sadasnjem resenju, a to je da je uredbom stavljen deo zakona van snage - pravni akt manje jacine (uredba) ne moze derogirati jaci pravni akt (zakon). Stoga je potrebno doneti dopune i izmene zakona o licnoj karti, da bi alternativa po pitanju cipa bila zagarantovana u potpunosti. U suprotnom bi nekom buducem ministru policije moglo pasti na pamet da prosto ponisti uredbu i nikom nista.

Metodoloski nepravilno. Poredis koncept biometrije u ultimativnom pogledu sa zloupotrebom brojnih drugih tekovina u dobrovoljnom i alternativnom rezimu. Ne moze ostati u akademskoj sferi ono sto se desilo u Meksiko Sitiju, recimo, gde je kompletan ured drzavnog tuzilastva bio u apsolutnoj obavezi da ugradi cip u ruku radi precizne identifikacije i permanentnog odredjivanja lokacije.

19.04.2008 , BERLIN

Izvor: PRESS

DEMOKRATSKI MRAK!

Pod parolom da borba protiv terorizma podrazumeva i nepopularne metode, Nemci zakonom hoće da dozvole policiji provaljivanje u privatne stanove i uvođenje video-nadzora u domove običnih ljudi!



Promene koje je predložila federalna kriminalistička policija u Nemačkoj sablaznile su javnost u toj zemlji!

- Provaljivanje u stanove kako bi se na računare instalirao softver za špijuniranje biće moguće jedino ako se promeni ustav. U suprotnom, svi treba da znaju da je to kršenje ustava - kaže on.

Naime, nemačka policija predlaže da se istražiteljima dozvoli da koriste prislušne telefone i kamere za nadzor u stanovima nedužnih građana kako bi se na vreme otklonile potencijalne terorističke pretnje!

Nemačka vlada želi da policija bude u stanju da instalira tajne kamere u sumnjivim apartmanima, piše dnevnik „Zudojče cajtung", pozivajući se na izvor iz policije.

- Prisluškivanje i snimanje mora da bude fokusirano na sumnjivce i njihove stanove.

Citat: Ko mari za ustav? Shvativši da su malo preterali, zakonodavci su ponudili da malo modifikuju ovaj gebelsovski zakon. Tako je iz zakona izbačen deo koji bi dozvoljavao policiji da provaljuje u domove i instalira spajver na privatne kompjutere. Diter Vifelspuc, nemački stručnjak za bezbednost, tvrdi da je ovaj zakon neustavan.

Međutim, ove „obaveštajne metode" primenjivaće se i na stanove drugih ljudi, ako dokazi upućuju na to da je osumnjičena osoba tamo boravila ili ako nadzor osumnjičenog ne da rezultate - stoji u paragrafu 20 nacrta dokumenta.

U prošlosti su takve mere bile ilegalne, budući da se kažnjavalo narušavanje nepovredivosti doma i poverljivosti privatnih razgovora.

Prema postojećoj regulaciji, policija bi čak trebalo da isključi prislušne uređaje kada osumnjičeni počne privatni razgovor.

Ova skandalozna vladina odluka, poznatija kao Zakon o BKA, trebalo bi da bude doneta ovog leta.

Najveći protivnici narušavanja privatnosti domova su berlinski ministar unutrašnjih poslova Erhart Kerting (SPD) i njegov stranački kolega Sebastijan Edati, predsednik Odbora za unutrašnje odnose u Bundestagu.



Orvel ovo nije predvideo... „Veliki brat" je mala beba za Nemce

Glas javnosti, za utornik 15. jul 2008.

Vecina licnih karata sa cipom

Od aprila, kada je u Srbiji pocelo izdavanje novih licnih karata, podneto je 76.040 zahteva, a gradjanima su do sada urucene 47.643 nove licne karte, dok je u procesu urucenja 22.697, recneo je Tanjugu u MUP-u. Od ukupnog broja zahteva, 56.564 se odnosi na licne karte sa cipom, za cije izdavanje je neophodo da gradjani prilikom podnosenja zahteva posebno naglase da se u obrazac licne karte ugradi kontaktni mikrokontroler-cip.

Politika, za sredu 16. jul 2008.


Većina hoće čip u ličnoj karti


Tokom prve nedelje u Beogradu podneto 229 zahteva, a samo 19 građana tražilo novu ličnu kartu bez biometrijskih podataka
Nove lične karte građana Srbije



Tokom prve nedelje izdavanja novih ličnih karata zahteve za dobijanje ličnih dokumenata u vidu plastične kartice podnelo je 229 građana. Njih 210 saglasilo se da u novom dokumentu ima čip sa memorisanim biometrijskim podacima, dok je svega 19 građana bilo protiv toga, navodi se u odgovorima MUP-a Srbije na pitanja „Politike”, dostavljenim pisanim putem. U periodu od 14. do 18. aprila zahtevi za izdavanje biometrijskih ličnih karata primani su samo u Beogradu, a od prekjuče to je moguće širom Srbije.

Iako se koristi nova tehnika, u MUP-u tvrde da će se i pri izdavanju prvih ličnih karata, za koje su predati zahtevi prošle nedelje u Beogradu, ispoštovati zakonski rok za njihovo izdavanje.

– Najčešći problemi su tehničke prirode i u vezi su sa novim načinom rada i neće uticati na poštovanje zakonskog roka od 15 dana za izdavanje lične karte – tvrde u MUP-u Srbije.

Prijem zahteva za nove lične karte obavlja se u prostorijama policijskih stanica, konkretno u šalter salama za takozvane upravne poslove (lične karte, pasoši, vozačke, saobraćajne dozvole…), a u mnogim stanicama postoje takozvani foto-boksovi gde se uz prijem zahteva vrši i uzimanje biometrijskih podataka (fotografija, otisci prstiju i potpis).

U dopisu MUP-a Srbije navodi se da će i oni koji imaju trajne lične karte na, sada već starom, obrascu u obliku knjižice morati do 27. jula 2008. godine, do kada važe takva lična dokumenta, da izvade nove biometrijske lične karte. Građani kojima su stare lične karte istekle zbog boravka na radu u inostranstvu, budući da u ambasadama i konzulatima Srbije ne postoji oprema za uzimanje biometrijskih podataka, moći će zahteve za lične karte da podnesu u policijskim stanicama po mestu prebivališta ili boravišta u Srbiji.

Neophodno je da, kao i ostali građani, podnesu na uvid ličnu kartu ili neku drugu ispravu iz koje se može utvrditi identitet, izvod iz matične knjige rođenih (u slučaju promene prezimena prilikom sklapanja braka i izvod iz matične knjige venčanih), uverenje o državljanstvu Republike Srbije, fotografiju 50 puta 50 milimetara koja nije starija od šest meseci i koja verno prikazuje lik, kao i dve uplatnice (za obrazac lične karte i troškove tehničke izrade).

Zakonom o ličnoj karti predviđena je mogućnost da je u hitnim slučajevima (lečenje, bolest ili smrt člana porodice, neodložan službeni put) ili „iz drugih opravdanih razloga ako su za to ispunjeni uslovi”, nadležni organ dužan da ličnu kartu izda u roku kraćem od 15 dana.

Dana 2008-07-16 22:02, Coachenko je napisao:
Olivere, smerni, ljubezni i prosvetljeni antibiometrijski radenice, suci rukave i pero u sake, Srbija se pameti dozvati ne moz'.

Koliko je meni milo i srdacno citati tvoje skromne i odgovoru vavek dostojne reci, koje si kao pravi znalac u antibiometrijskom spisaniju svome besedio, toliko je srbljanskom neukom pucanstvu zor razumeti tvoje opominjuce mudre i hristoljubive reci.

Sve je poslo davoljijem tragom, zaudara zemlja biometrijskim vragom.