| Autor |
otvorimo i ovu temu |
Nikita
Siva eminencija
 (3.91/10)
Član od: 26.01.2004.
Ukupno poruka: 34
info
|
A ako zelite nesto extra zanimljivo- Dve Zemlje(svet neandertalaca). Paralelan sa nasim svet neandertalaca u Sojerovoj knjizi postoji kao potpuno ocuvana planeta Zemlja. Na nizem stupnju fizickog razvoja, ali na intelektualno identicnom sa nasim, homo neandertalis prelazi u nas svet, slucajno, putem kvantnog kompjutera...
|
 12.07.2006. u 13:31 |
odgovor sa citatom
|
Faust
Drug clan
 (2.28/10)
Član od: 07.06.2006.
Ukupno poruka: 155
info
|
Hvala na preporuci dragi Martine,vec sam sve to citao,no vidim da da znas sta je dobra knjiga i kvalitetna knjizevnost,no znas nikada mi nece biti jasno zasto ljudi citaju knjizevno smece pored toliko kvalitetnih Knjizevnika i ne mogu shvatiti kako neko ko nije procitao celog Dostojevskog ili Nabokova ili Andrica Selimovica Hesea Moze da prica o kjizevnosti i da cita koje kakve Habjanovicke ili beletristiku globalno no svak ima svoj nivo i ukus,trenutno citam Godinu smrti Riharda Rejsa i svima je toplo preporucujem!!!!!
No sta mislite o Rilkeu,Marini Cvetajevoj,i naravno mom omiljenom Crnjanskom i Miljkovicu!!!!!!To citajte ljubitelji pisane reci to je zapravo KNJIZEVNOST!!!!!!! 
|
| 13.07.2006. u 13:54 |
odgovor sa citatom
|
nebojisa
Siva eminencija
 (7.46/10)
Član od: 30.08.2003.
Ukupno poruka: 306
info
|
Потребна књига "Хобит" ил "Хобити" нисам сигуран како се зове. Познаваоци то добро знају.
|
| 29.08.2006. u 23:43 |
odgovor sa citatom
|
bracko
Master
(7.92/10)
Član od: 01.08.2002.
Ukupno poruka: 619
info
|
"Hobit" - Dz.R.R. Tolkin. Ako nema u biblioteci (odnosno, ako je izdata nekome), probaj kod naseg Djola (Sablje), a mozda ima Igor (Cupo). A ako ne nadjes kod njih, javi se meni da ti posaljem kad odem u Beograd, jer su mi knjige ostale tamo - to bi bilo za nekih 5-10 dana, pa ako nije hitno. Inace, mozes i sam da kupis/narucis, to je negde oko 1000 dinara, tj. malo manje ako je meki povez i malo vise ako je tvrdi.
|
 30.08.2006. u 00:26 |
odgovor sa citatom
|
bracko
Master
(7.92/10)
Član od: 01.08.2002.
Ukupno poruka: 619
info
|
Zaboravih reci da je knjigu veoma lako naci u e-izdanju, ali mislim da je veoma tesko za citanje - pa ako si ocajan, imamo i to.
|
| 30.08.2006. u 00:33 |
odgovor sa citatom
|
nebojisa
Siva eminencija
(7.46/10)
Član od: 30.08.2003.
Ukupno poruka: 306
info
|
прочитао сам је својевремено у даху(2002). Свега што се сећам то је да сам као ретко када пролио реку суза. Сећам се и да сам читајући је стекао утисак да је писац јако побожан човек. Сећам се и да сам тада размишљао да би он морао бити Хришћанин који није задовољан оним што му је пружала његова вера. Вероватно је био Католик или протестант. Прича му има призвук Православља. Можда је се човек проналазио, а чини ми се по филмовима који су настали по његовим следећим делима да се није пронашао. Сматрам да је Хобит његово највеће дело и треба га читати чешће. Волео бих да неко ко је прочитао цео његов опус да да своје мишљење на моју опаску. Поздрав.
|
| 30.08.2006. u 00:43 |
odgovor sa citatom
|
bracko
Master
(7.92/10)
Član od: 01.08.2002.
Ukupno poruka: 619
info
|
Knjiga se zaista cita u dahu, uostalom, kao i druga Tolkinova dela. Inace, ne mislim da je on bio labilna licnost, niti da je legendu o Srednjoj Zemlji stvorio iz dosade. Naprotiv, bio je vrlo znacajna akademska licnost, i posle ucesca u Prvom svetskom ratu, vratio se u Oksford kao profesor anglistike i istorije.
Bio je opsednut mitovima i legendama i, kako je sam izjavio, zeleo je da Engleskoj podari sto vise mitova. Proucavao je engleski spev Beowulf (i imao neke znacajne publikacije na tu temu), ali i finski nacionalni spev Kalevala. Vazno je pomenuti da mu se finski jezik mnogo svidjao i da su vilenjacki jezici i pismo nastali uglavnom iz njega, ali ne samo iz njega jer je vrlo rano savladao grcki i latinski, kasnije finski, a bavio se ostalim germasnskim jezicima, kako starim tako i modernim (medju kojima je znacajano pomenuti gotski).
Inace, da, bio je katolik. Njegovo delo "o postanju" - Silmarilion dosta podseca na Bibliju, pocinje sa: "Bese Eru, jedini...", medjutim, isto tako u mnogome je razlicta.
Mislim da si opet bio zaveden verom, ako to smem tako reci. On jeste bio nezadovoljan, ali nezadovoljan industrijskim dobom koje je neminovno dolazilo. Posto je odrastao u seoskoj sredini, voleo je prirodu, njene zvuke, mirise, mir i spokoj koji ona pruza, a to se svakako oseca u nacinu zivota hobita, sto se cak i iz filma moze jasno videti. Na drugoj strani mracne sile su metafora industrijalizacije. Citat iz filma: The forests will burn in the fires of industry... To sto su hobiti mali, upucuje na to da je Tolkin bio "veliko dete", sto se vidi i u ogromnoj moci imaginacije ovog autora. Ljudi u njegovoj mitologiji su, naravno, ljudi - izmedju dobra i zla. A vilenjaci su zamisljeni kao ideal, nesto o tome kakvi su ljudi trebali biti.
Toliko od mene, ako neko nesto doda ili oduzme bicu zahvalan, ne znam ni ja bas sve. Nadam se da ovo makar malo odgovara na Nesovo pitanje.
|
| 30.08.2006. u 01:26 |
odgovor sa citatom
|
nebojisa
Siva eminencija
(7.46/10)
Član od: 30.08.2003.
Ukupno poruka: 306
info
|
Хвала на исцрпним појашњењима. Да ли су ти подаци биографски? Мислим, да ли су преузети из предговора или поговора неког од романа. Ја сам га доживео и као великог заједничара. Како сам разумео он је имао своје студенте са којима је цео пројекат и стварао. Можеш ли ми навести хронолошки његова дела. Ако ти није сувише сморно. Само да се у неке своје трипове уверим.
|
| 30.08.2006. u 01:37 |
odgovor sa citatom
|
BG511
Drug clan
(3.05/10)
Član od: 09.08.2006.
Ukupno poruka: 26
info
|
Имена дела су дата у оригиналу, уз наслов на српском језику, ако је дело преведено и издато на њему.
Научни радови
* ''A Middle-English Vocabulary'' (1922)
* ''Sir Gawain and the Green Knight'' (1924) – са Е.В. Гордоном, анонимно ремек-дело средњеенглеске књижевности
* ''Some Contributions to Middle-English Lexicography'' (1925)
* ''The Devil’s Coach Horses'' (1925)
* ''Anacrene Wisse and Hali Meiohad'' (1929)
* ''Sigelwara Land – I & II'' (1932/1935)
* ''The Reeve’s Tale'' (1934)
* ''The Monsters and the Critics'' (1936) – предавање, револуционарна савремена критика „Беовулфа”
* ''Songs for the Philologistis'' (1936)
* ''On Fairy-Stories'' (1939)
* ''Sir Orfeo'' (1944) – издање средњевековне песме
* ''On Fairy-Stories'' (1947) – есеј
* ''Ofermod'' (1953) – уз песму ''The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm’s Son''
* ''Ancrene Wisse: The English Text of Ancrene Riwle'' (1962)
* ''English and Welsh'' (1963)
* ''Jerusalem Bible'' (1966) – помоћни преводилац и лексикограф
Проза
* ''The Hobbit or There and Back Again'' (1937) – Хобит или Тамо и oпет натраг
* ''The Leaf by Niggle'' (1945) – Мазалов лист – кратка прича
* ''Farmer Giles of Ham'' (1949) – Фармер Гил од Бута
* ''The Lord of the Rings'' - Господар прстенова
o ''The Fellowship of the Ring'' (1954) – Дружина Прстена
o ''The Two Towers'' (1954) – Две куле
o ''The Return of the King'' (1955) – Повратак краља
* ''Tree and Leaf'' (1964) – Дрво и Лист (О Вилинским причама и Мазалов Лист уз песму Митопеја)
* ''Tolkien on Tolkien'' (1966) – аутобиографија
* ''Smith of Wotton Major'' (1967) – Ковач из Великог Вутона
Поезија
Године означавају време настанка, осим ако није другачије напоменуто
* ''The Battle of the Eastern Field'' (1911)
* ''From the many-willow'd margin of the immemorial Thames'' (1913)
* ''Goblin Feet'' (1915)
* ''The Happy Mariners'' (1920)
* ''The Clerke's Compleinte'' (1920)
* ''Iumonna Gold Galdre Bewunden'' (1923)
* ''The City of the Gods'' (1923)
* ''The Eadigan Saelidan'' (1923)
* ''Why the Man in the Moon Came Down Too Soon'' (1923)
* ''Enigmala Saxonic - a Nuper Inventa Duo'' (1923)
* ''The Cat and the Fiddle: A Nursery-Rhyme Undone and its Scandalous secret Unlocked'' (1923)
* ''An Evening in Tavrobel'' (1924)
* ''The Lonely Isle'' (1924)
* ''The Princess Ni'' (1924)
* ''Light as Leaf on Lindentree'' (1925)
* ''The Nameless Land'' (1926)
* ''Adventures in Unnatural History and Medieval Metres, being the Freaks of Fisiologus'' (1927)
* ''Progress in Bimble Town'' (1931)
* ''Errantry'' (1933)
* ''Fíriel'' (1934)
* ''The Adventures of Tom Bombadil'' (1934)
* ''Songs for the Philologists'' са Е.В. Гордоном и др., издато 1936.
* ''The Dragon's Visit'' (1937)
* ''Knocking at the Door: Lines induced by sensations when waiting for an answer a the door of an Exalted Academic Person'' (1937)
* ''The Lay of Aotrou and Itroun'' (1945)
* ''The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm's Son'' (1953)
* ''Imram'' (1955)
* Збирка ''The Adventures of Tom Bombadil and Other Verses from the Red Book'' – Авантуре Тома Бомбадила и други стихови из Црвене књиге (1962)
* ''Bilbo's Last Song'' (1966)
* Збирка ''The Road Goes Ever On'' издата (1967)
* ''Once upon a time'' (1965)
* ''For W. H. A.'' (1967)
* ''Lay of the Children of Húrin'' – штампана у The Lays of Beleriand (1985)
* ''The Lay of Leithian'' – штампана у ''The Lays of Beleriand'' (1985)
Постхумно издата дела
* Преводи песама ''Pearl'' и ''Sir Orfeo'' (1975)
* ''The Father Christmas Letters'' (1976)
* ''The Silmarillion'' – Силмарилион (1977)
* ''Pictures by J. R. R. Tolkien'' (1979)
* ''Unfinished Tales of Númenor and Middle-earth'' – Недовршене приче Нуменора и Средњег света (1980)
* ''The Letters of J.R.R. Tolkien'' (приредили Кристофер Толкин и Хамфри Карпентер [Humphrey Carpenter]) (1981)
* ''The Old English Exodus Text'' (1981)
* ''Finn and Hengest: The Fragment and the Episode'' (1981)
* ''Mr. Bliss'' (1982)
* ''The Monsters and the Critics'' – збирка есеја (1983)
* ''The History of Middle-Earth'': (1983–1996)
o I ''The Book of Lost Tales 1'' (1983)
o II ''The Book of Lost Tales 2'' (1984)
o III ''The Lays of Beleriand'' (1985)
o IV ''The Shaping of Middle-earth'' (1986)
o V ''The Lost Road and Other Writings'' (1987)
o VI ''The Return of the Shadow (The History of The Lord of the Rings vol. 1)'' (1988)
o VII ''The Treason of Isengard (The History of The Lord of the Rings vol. 2)'' (1989)
o VIII ''The War of the Ring (The History of The Lord of the Rings vol. 3)'' (1990)
o IX ''Sauron Defeated (The History of The Lord of the Rings vol. 4)'' (1992)
o X ''Morgoth's Ring (The Later Silmarillion vol. 1)'' (1993)
o XI ''The War of the Jewels (The Later Silmarillion vol. 2)'' (1994)
o XII ''The Peoples of Middle-earth'' (1996)
o ''Index'' (2002)
* ''J. R. R. Tolkien: Artist and Illustrator'' – збирка Толкинове уметности (1995)
* ''Roverandom'' – [?] (1998)
Књиге о Толкину и његовом свету
Мали избор од књига које су написане о Џ.Р.Р.Толкину и његовом свету:
* ''J. R. R. Tolkien - A Biography'' – биографија аутора Хамфрија Карпентера [Humphrey Carpenter] (1977)
* ''The Complete Guide to Middle-earth'' – енциклопедијска књига Роберта Фостера [Robert Foster] (1978)
* ''Journeys of Frodo'' – атлас „Господара прстенова” аутора Барбаре Стречи [Barbara Strachey] (1981)
* ''The Atlas of Middle-earth'' – атлас „Господара прстенова”, „Хобита”, „Силмарилиона” и „Недовршених прича” аутора Керен Вин Фонстад [Karen Wynn Fonstad] (1991)
* ''J. R. R. Tolkien - Author of the Century'' – Т.А. Шипи [T. A. Shippey] (2000)
* ''The Complete Tolkien Companion - 3rd edition'' – енциклопедијска књига, која покрива „Господара прстенова”, „Хобита”, „Силмарилион” и „Недовршене приче”, знатно допуњено издање од претходна два, аутора Џ.Е.А. Тајлер [J. E. A. Tyler]
[ Poruku promenio BG511 dana 29-08-2006 ]
|
| 30.08.2006. u 01:38 |
odgovor sa citatom
|
bracko
Master
(7.92/10)
Član od: 01.08.2002.
Ukupno poruka: 619
info
|
Podaci jesu biografski (osim, naravno, nekih tumacenja) ali sve napisano je "iz moje glave", jer sam sve to citao "malo ranije". A ako hoces bas da se uveravas onda je to ozbiljno, pa bi bilo najbolje da se sam pozabavis time. Na internetu mozes naci biografije, hronologije i uglavnom sve sto te zanima, naravno, na engleskom prvenstveno. A mozda je najbolje da odes malo do Igora u PC-klub i popricas sa njim. Posto on voli da prica na temu Tolkina i Gospodara tako da cete i jedan i drugi biti zadovoljni.
Pozdrav
|
| 30.08.2006. u 01:43 |
odgovor sa citatom
|
nebojisa
Siva eminencija
(7.46/10)
Član od: 30.08.2003.
Ukupno poruka: 306
info
|
Велико хвала. Као што сам и мислио. Хобит му је прво прозно дело. И са мог становишта он је ту био на само корак од Истине. То сада доживљавам као његову исповест и као његову Голготу. Вероватно је ово дело добило велики публицитет у старту !? Јел, да? Ако грешим исправљајте ме. И слава га је мало одвојила од Хобита и повезала са вилењацима. Вилењаци заузимају примарно место и губи се она бит којој је тежио у првом делу. Идеализује вилењаке. Хобит се полако губи (односно губи се полако Толкин-одступа од првобитне идеје)...
Коментар на ово.
|
| 30.08.2006. u 01:50 |
odgovor sa citatom
|
bracko
Master
(7.92/10)
Član od: 01.08.2002.
Ukupno poruka: 619
info
|
Koliko se ja secam, prica o hobitima je nastala kao prica za laku noc. Pretocena u knjigu zaista je dobila veliki publicitet, a to se vidi u izjavama citalaca, poznanika i kolega koji su svi jednako zeleli da cuju/procitaju jos nesto o hobitima. Medjutim, posto je sada prica tezila da bude prosirena, neophodno je bilo uvoditi nove sadrzaje i menjati teziste s vremena na vreme. Ali, kao sto sam vec pisao, nikako ne mogu da prihvatim, cak ni da pomislim, da se Tolkin odrekao prvobitne ideje o hobitima.
Mogu reci samo da nije u prvom planu u toku cele radnje, ali svakako jeste primarna u tri knjige Gospodara Prstenova. Najbolje je procitati knjige - Silmarilion, Hobit, Gospodar Prstenova - pa onda odgledati filmove Pitera Dzeksona u kojima su sadrzana i neka tumacenja (naravno zbog nemogucnosti filma da prikaze ove povezanosti i unutrasnje sklopove). Vodjeni ovakvim putokazom dolazimo do vrlo znacajnih citata u filmu.
Iako se radnja odvija na raznim planovima, ipak su sve nade polozene u hobite. To uvek treba imati na umu. Naravno, hobiti nisu prisutni u Silmarilionu zbog hronoloske nemogucnosti, a ne zbog znacaja vilenjaka. A ako krenemo tim putem - u onom trenutku kada na scenu stupaju hobiti (i ljudi), vilenjaci se povlace. Sve ovo svedoci o genijalnosti samog autora i njegovom ogromnom literarnom daru.
|
| 30.08.2006. u 02:12 |
odgovor sa citatom
|
nebojisa
Siva eminencija
(7.46/10)
Član od: 30.08.2003.
Ukupno poruka: 306
info
|
Кога фаворизује Толкин хобите или људе? Ко му је симпатичнији? Коме придаје већу пажњу? Која је веза између њих? Ако не спаваш волео бих да даш своје мишљење.
|
| 30.08.2006. u 02:34 |
odgovor sa citatom
|
bracko
Master
(7.92/10)
Član od: 01.08.2002.
Ukupno poruka: 619
info
|
A tebe izgleda bas muci nesanica... Nisam bas siguran da mogu da ti odgovorim na pitanja. Evo malog obrazlozenja, pa mozda shvatis i zasto.
Hobiti, naviknuti na miran zivot "bez avantura", nikada ne izlaze van Okruga (nazovimo to njihovom domovinom u nedostatku inspiracije). Njima to cak nije ni potrebno. Sve sto se desava "izvan" je briga "velikih ljudi" (big folks). Govorim ovo jer zelim da docaram zivot hobita bez preteranog dodira sa ljudima. Doduse, postoje zajednicka naselja ljudi i hobita, u kojima su hobiti "primili" neke ljudske osobine. Nezgodno je pricati o svemu ovome jer se i sami hobiti medjusobno razlikuju. O nekom favorizovanju i simpatijama ne mogu ni da pocnem da pricam, jer mi pocetak izmice za citavih nekoliko koraka.
Ponavljam, opet, da bi bilo najbolje da ti sve to sam procitas. Pocni lepo od originalnih dela, pa onda kada dodjes do nekih odgovora predji na internet i snadji se vec (znam ja da ti to mozes).
A sto se brzih odgovora tice, rekoh ti da posetis Igora - on o ovome, siguran sam, vise zna i bolje ce ti ispricati, a i znanje mu je, nadam se svezije. I jos nesto: bolje da sve te nedoumice i pitanja izlozis "uzivo", ovako moze bas da potraje.
|
| 30.08.2006. u 03:25 |
odgovor sa citatom
|
nebojisa
Siva eminencija
(7.46/10)
Član od: 30.08.2003.
Ukupno poruka: 306
info
|
Када добијем књигу настављамо са дискусијом. Не заборави шта ја хоћу да докажем. Шта је хтео, а шта је постигао Толкин. Потрудићу се да изнесем теорију по којој је Толкин патио због света у коме је живео и његовој тежњи да се успостави благостање на земљи. Верујем да су учење грчког језика и грчка митологија много утицали на стварање Хобита. Учећи о грчким митовима добио је инспирацију да ствара митове и на тај начин несвесно или потпуно свесно прими у наслеђе све што грчка култура може да пружи. Самим тим и утицај Православне философије која се дефинитивно испољава у делу Хобит и једино у делу Хобит и никада после тога. Свега тога ради сматрам да је Толкин духовни врхунац у писању доживео на почетку стварања прозе.............
|
| 30.08.2006. u 16:27 |
odgovor sa citatom
|
nebojisa
Siva eminencija
(7.46/10)
Član od: 30.08.2003.
Ukupno poruka: 306
info
|
Још да додам да сам својим питањима желео да стимулишем све љубитеље Толкиновог дела да ствари сагледају са ове перспективе. Занима ме да ли је могуће одолети популарности и доследно наставити свој рад?
|
| 31.08.2006. u 01:53 |
odgovor sa citatom
|
smradojko_tip
Persona
(1.32/10)
Član od: 25.04.2007.
Ukupno poruka: 185
info
|
Citat:
Dana 2006-06-28 14:11, sanja15 je napisao:
Citajte Benedikta: Paralelni svet, Milenijum, Plemic, Peti Zivot
|
Aj lav starije tete. Cujem da si upisala fak 2003. To me pali!!!
|
| 16.12.2007. u 15:04 |
| |
|
|
