| Autor |
Textovi pesama... |
Boshko_Drljic
Kavgadzija
Član od: 11.03.2007.
Ukupno poruka: 858
info
|
Bjesovi - U osvit zadnjeg dana
U osvit zadnjeg dana
Jedna se misao rodila
Ali rec nikada
Spremaš se da letiš
Pravo i daleko
A ja te više nikad necu gledati
Shta ce mi bogatstvo i svetska slava sva, kada mora umreti mocna Nirdala !
|
 08.05.2007. u 14:26 |
odgovor sa citatom
|
Boshko_Drljic
Kavgadzija
Član od: 11.03.2007.
Ukupno poruka: 858
info
|
Cypress Hill - Insane In The Brain
Who you tryin' to get crazy with ese? Don't you know I'm loco?
To the one on the flam
Boy your temper just toss that ham
In the fryin' pan
Like spam
Feel done when I come in slam
Damn
I feel like the son of sam
Don't make me wreck shit hectic
Next to the chair got me goin' like General Electric
EEEN!
The lights are blinking
I'm thinking
It's all over when I go out drinking
Oh, makin' my mind slow,
That's why I don't fuck wit da big four-o
Bro', I got ta maintain
`Cause a nigga like me is goin' insane
Insane in the membrane
Insane in the brain!
Insane in the membrane
Insane in the brain!
Insane in the membrane
Plenty insane
Got no brain!
Insane in the membrane
Insane in the brain!
Do my shit undercover
Now it's time for the blubba
Blabba
To watch that belly get fatter
Fat boy on a diet
Don't try it
I'll jack your ass like a looter in a riot
My shit's fat like a sumo slammin' that ass
Leavin' your face in the grass
You know
I don't take a dulo
Lightly
Punks just jealous `cause they can't outwrite me
So kick that style: wicked, wild
Happy face nigga never seen me smile
Rip that mainframe
I'll explain
A nigga like me is goin' insane
Insane in the membrane
Insane in the brain!
Insane in the membrane
Insane in the brain!
Insane in the membrane
Going insane
Got no brain!
Insane in the membrane
Insane in the brain!
Insane in the brain
In the brain
It's because I'm loco
Insane in the brain
In the brain
It's because I'm loco
Insane in the brain
In the brain
Insane
It's because I'm loco
Insane in the brain
Like Louie Armstrong
Played the trumpet
I'll hit dat bong and break ya off something soon
I got to get my props
Cops
Come and try to snatch my crops
These pigs wanna blow my house down
Head underground
To the next town
They get mad
When they come to raid my pad
And I'm out in the nine deuce Cad'
Yes I'm the pirate pilot
Of this ship if I get
Wit' the ultraviolet dream
Hide from the red light beam
Now do you believe in the unseen
Look, but don't make your eyes strain
A nigga like me is goin' insane
Insane in the membrane
Insane in the brain!
Insane in the membrane
Insane in the brain!
Insane in the membrane
Plenty insane
Got no brain!
Insane in the membrane
Insane in the brain!
Insane in the brain
It's because I'm loco
Insane in the brain
It's because I'm loco
Insane in the brain
It's because I'm loco
Insane in the brain
It's because I'm loco
"...I think I'm going crazy..."
Shta ce mi bogatstvo i svetska slava sva, kada mora umreti mocna Nirdala !
|
 08.05.2007. u 20:35 |
odgovor sa citatom
|
Boshko_Drljic
Kavgadzija
Član od: 11.03.2007.
Ukupno poruka: 858
info
|
Satan Panonski - Iza zida
Cujem kako djete place
tamo negde iza zida
zasto place sto li mu je ?
ko li njemu nerve kida?
Cujem kocnicu gdje skripi
tamo negdje iza zida
djete vise i ne place
zasto,zasto majka pita
Ranjeni otac pusku uzima
dolazi u ocaju bjesa
otkopava grob sina mrtvog
mahne sjekirom krhka ljesa
bludno vristi od nepravde ljute
novac uzima djecu bez osude
tvoje ce djete drznik zgaziti
place i ubija metak pogodi
ajjjjjjj
Shta ce mi bogatstvo i svetska slava sva, kada mora umreti mocna Nirdala !
|
| 09.05.2007. u 19:33 |
odgovor sa citatom
|
bracko
Master
 (7.92/10)
Član od: 01.08.2002.
Ukupno poruka: 594
info
|
Iron Maiden – Purgatory
Thinking of an age old dream
Places I have never seen
Fantasies lived times before
I split my brain, melt through the floor
Over clouds my mind will fly
Forever now I can't think why
My body tries to leave my soul
Or is it me, I just don't know
Memories rising from the past
The future's shadow overcast
Something's clutching at my head
Through the darkness I'll be led
Oh another time, another place
Oh another smile on another face
When you see me floating up beside you
You get the feeling that all my love's inside of you
Please take me away, take me away, so far away
Please take me away, take me away, so far away
Please take me away, take me away, so far away
Thinking of an age old dream
Places I have never seen
Fantasies lived times before
I split my brain, melt through the floor
Over clouds my mind will fly
Forever now I can't think why
My body tries to leave my soul
Or is it me, I just don't know
Memories rising from the past
The future's shadow overcast.
Something's clutching at my head
Through the darkness I'll be led.
Oh another time, another place
Oh another smile on another face
When you see me walking up beside you
You get the feeling that all my love's inside of you
Please take me away, take me away, so far away
Please take me away, take me away, so far away
Please take me away, take me away, so far away
|
| 09.05.2007. u 20:49 |
odgovor sa citatom
|
Sha_Ila__
Usual suspect
 (2.99/10)
Član od: 25.02.2007.
Ukupno poruka: 982
info
|
Marchello - Sveti bes
Njen duh je slobodan
sa drugom decom
rucicama od blata
zeli da dohvati sunce
i zagrli k'o brata
Ono joj sapuce tajne
o zemlji iza ogledala
ako u bajku verujes
nije se uzalud ispredela
duga je tvoja pruga
S druge strane
ceka vise od cupa
tvoje oci su krila
vode te svuda
dodirni dlanom grudi
Nije to srce sto kuca, ne
to snovi stidljivo
kuckaju spolja
da ih pustis unutra
tvoji prsti su kistovi
Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament
od crne tempere
udahnu polen i
ponovo se rode
Tad ce imati pogled voden
oprosti im, nacrtat' ces
sebi osmeh opet
Hiljade svitaca u ovoj
veceri su tvoji fenjeri
tako je lako leteti kad dete si
nek' lebde sni
preko zaspalih ulica
Kisna muzika nocas bira
da budes ta
s notama rosnim u kosi
navuci kostim od tila
i vec si plava vila
Pogledom ozivljavas lutka
sledeceg sekunda
tvoj meda ti kaze
cekao sam te, vodim te
gde ne znaju jecaje
Skok visoko iznad krova
eto vas na repu zvezde
on sapicom cepa nebo
kud' me vodis, medo
ne vidim te, ludice
Oblaka pune trepavice
stani, vidim zeravice
il' to ljudima svetli lice
stotine, stotine ljudi
leti ka nama
Na celu povorke
ono su tata i mama
poput vetra laka
koktel smeha i placa
koraca ka njima
Blistava kakva nikad nije bila
i sad im prasta sto su otisli
ovde je toliko lepse
sve je od srece i pesme
al' odjednom, sve se trese
Iza planina, pomalja se
ruzna glava dzina
svi ljudi oko nje postaju
ljudi od dima i nestaju
ostaje sama
I tad u licu zlog dzina
prepoznaju lice svog strica
i na komade puca slika
Staklici razbijene maste
zarivaju se u oci
peku je i najzad vidi
isto sto i svake noci
ogromno telo nad njom
Dahtanje s mirisom rakije
hrapavi jezik od kojeg
se jezi a svuda je
lepljivi znoj i bol
ta stvar, mac sto sece
sve cedno u njoj
Prljavi prsti u njenim ustima
drhtaj u butinama
ona vristi u sebi
rucicu pruza ka medi
al' hoce li je cuti sada
Od suza ga ne vidi jasno
a tako strasno boli je
uzmi me medo
medice moj, vodi me
molim te
Al' nemi lutak ravnodusno
gleda staklenim ocima
srce se izgubilo ispod plisa
utonulo u nista
O zidovi dobuju samo
stricevi uzdasi i kisa
i noc je gluva
i sve od spolja guta tisina
Ref.
Sveti bes, moje sve
moj bol, moj celi svet
sveti bes i sta je greh
posle il' pre
po svoje vraca se
Pedeset mu je godina
dok napolju oluja besni
sedi u fotelji
lista knjigu, sad je
na pesmi gavran
U pesmi pominje se samac
zamah krila i noc
zloslutna ptica sto
je samcu jedini gost
Noc kao ova, samac kao on
ali gavran, gavran samo
je u pesmi toj
samo ludost, to
stvarno ne moze biti ma, ne
Prijatno pucketa kamin
on nastavlja vino piti
u taj cas, zakuca neko
covek se strese
magla mu je nekog dovela
K'o gavrana iz pesme
premda za drustvom ne cezne
ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica
satkanog od mraka
Crni mantil, duga kosa
tamne oci i bes
te oci koje mu se zabadaju
ravno u svest
on htede nesto da kaze
Al' mu zafalise reci tad
sevnu munja, kad
i mladiceva pesnica
jos jedna, pa jos jedna
covek se nadje na podu
Dok skupa s mladicem
jeza i tama usetase u sobu
covek na sebi oseti nogu
i pogled s visine
i tada bespomocno kriknu
Ti, prokleti kurvin sine
i to bese varnica
strela u mladicevo srce
ko zna zasto, on vrisnu
i navali coveka da tuce
Krvnicki, demonski
bez milosti, cime i gde stigne
covek pljuje krv
urlici se gube ispod cizme
onog trena kad mu
nasloni pistolj na slepocnicu
Covek shvati da mladic
nema kocnicu i da je kraj
dok kaslje sopstvene zube
pokusava da pita zasto
al' mladic progovori
sam i bese jasno
Kako ti se svidja da budes
s ove strane straha
tebi, koji si sejao strah
kako ti je sada
da li ti se vrti film
Sve sekvence kad je mucis
i kadar kad ti je dosadila
pa je vise ne zelis u kuci
slika nje same na ulici
dok je slomljeno nebo lilo
Ti, ti bednice ne znas
sta je posle bilo
nisam ja kurvin sin
ja sam sin stotine bednika
takvih poput tebe
Sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe
a potom i sina
za sitan novac
zenska toplina uz
casu jeftinog vina
Na kraju je dokusurila sida
al' ima i veci bol
da se rodis sa sidom
ajde zamisli to
rodio sam se sa hiv-om
Al' cu umreti s osmehom
ovo je tvoj kraj
ti zavrsavas mojom osvetom
tupo klik, tajac
pa jedan urlik u prazno
Kao sto je i pistolj
bio prazan, smesi
se mladic u tamnom
sad si samo senka jadnice
nisavan pred strahom
Dzelat tebi necu
biti ja vec zivot
zvaces ga kaznom
i tad na svetlu blesnu
igla sa sprica
Sto ga lagano izvuce
iz dzepa mladic mracnog lica
zari ga sebi u venu
i bez zurbe istoci sok mrznje
kapi svetog besa
sto njime oduvek struje
Sablasno se osmehnu
napolju sevnu
on mu zabi spric u vrat
ubrizga svoju krv
i to bese sah-mat
Mladic otseta u mrak
i ostase samo uzdasi strica
al' noc je gluva
i sve od spolja guta tisina
Ref. 3x
|
| 09.05.2007. u 23:49 |
odgovor sa citatom
|
Sha_Ila__
Usual suspect
(2.99/10)
Član od: 25.02.2007.
Ukupno poruka: 982
info
|
Linkin Park - With You
I woke up in a dream today
To the cold of the static and put my cold feet on the floor
Forgot all about yesterday
Remembering I'm pretending to be where I'm not anymore
A little taste of hypocrisy
And I'm left in the wake of the mistake slow to react
Even though you're so close to me
You're still so distant
And I can't bring you back
It's true the way I feel
Was promised by your face
The sound of your voice
Painted on my memories
Even if you're not with me
I'm with you
You, now I see, keeping everything inside
with you
You, Now I see, Even when I close my eyes
I hit you and you hit me back
We fall to the floor the rest of the day stands still
Fine line between this and that
When things go wrong I pretend the past isn't real
I'm trapped in this memory
And I'm left in the wake of the mistake slow to react
So even though you're close to me
You're still so distant
And I can't bring you back
It's true the way I feel
Was promised by your face
The sound of your voice
Painted on my memories
Even if you're not with me
I'm with you
You, now I see, keeping everything inside
with you
You, Now I see, Even when I close my eyes
With you
You, now I see, keeping everything inside
with you
You, Now I see, Even when I close my eyes
No, no matter how far we've come
I can't wait to see tomorrow
No, no matter how far we've come I
I can't wait to see tomorrow
With you
You, now I see, keeping everything inside
with you
You, Now I see, Even when I close my eyes
With you
You, now I see, keeping everything inside
with you
You, Now I see, Even when I close my eyes
|
| 10.05.2007. u 15:26 |
odgovor sa citatom
|
Boshko_Drljic
Kavgadzija
Član od: 11.03.2007.
Ukupno poruka: 858
info
|
Satan Panonski - Fetus
Zamisli se mladi Fetus
u utrobi mame svoje,
što ga čeka ko Falusa,
kako vani stvari stoje.
Tresnuo je jako glavom
bezdušno ga istresao tata,
a taj tata sin mu mame,
brat bi sebi napravio brata.
Baš za marša, velike seobe,
rušio je sve u gorku plaču,
okrvavljen Fetus zločinac je,
spermatozoide, pobio si braću.
Fetuse, Fetuse, bojiš li se,
da otvori, pozvati Sezama,
zašto tada ne htje analno,
zašto, nek ti kaže mama.
A kako iz rupe crne
nema nigdje tobogana,
zaletje se Fetus s krikom,
nije imo padobrana.
|
| 10.05.2007. u 19:47 |
odgovor sa citatom
|
bracko
Master
(7.92/10)
Član od: 01.08.2002.
Ukupno poruka: 594
info
|
Iron Maiden - Brave New World
Dying swans twisted wings, beauty not needed here
Lost my love, lost my life, in this garden of fear
I have seen many things, in a lifetime alone
Mother love is no more, bring this savage back home
Wilderness house of pain, makes no sense of it all
Close this mind, dull this brain, Messiah before his fall
What you see is not real, those who know will not tell
All is lost sold your souls to this brave new world
A brave new world, in a brave new world
A brave new world, in a brave new world
In a brave new world, a brave new world
In a brave new world, a brave new world
Dragon kings, dying queens, where is salvation now
Lost my life, lost my dreams, rip the bones from my flesh
Silent screams laughing here, dying to tell you the truth
You are planned and you are damned in this brave new world
A brave new world, in a brave new world
A brave new world, in a brave new world
In a brave new world, a brave new world
In a brave new world, a brave new world
A brave new world, in a brave new world
A brave new world, in a brave new world
In a brave new world, a brave new world
In a brave new world, a brave new world
Dying swans twisted wings, bring this savage back home…
|
| 10.05.2007. u 20:49 |
odgovor sa citatom
|
luda
Persona
(1.42/10)
Član od: 08.04.2007.
Ukupno poruka: 184
info
|
Sha_Ila
Kada padne noc
Cesto sedim sam u sobi
i gledam u prazno
nikog nema
okruzen sam zidovima belim
Glava puna je gluposti
u njoj vrti se razno
zasto u mom zivotu nije sve
kako ja zelim
Jer skoro svaki moj dan
na isto se svodi
od samog jutra nerviranje
i gomila problema
Iako pitam se cemu
takav stav vodi
na svako pitanje moje
odgovora nema
A kada padne noc
i zavrsi se dan
ja shvatam da za zivot
sve manje imam volje
I kad ostanem sam
ja samo jedno znam
sutra novi je dan
ma mora biti bolje
A sunce svaki dan
izlazi i zalazi
i sve je uvek isto
kao i obicno
I kada o tebi vise
ne razmisljam
tada se stvarno
veruj osecam odlicno
Ref.
Kada padne noc
ja zovem upomoc
jer tebe nema tu
i svaki novi dan
ko smrt je dosadan
jer tebe nema tu
I svakog dana se budim
sa istim pitanjem
zbog cega je ovaj zivot
stalno protiv mene
Da li da nastavim dalje
ili da se ubijem
al uvek stegnem zube
znam morace da krene
Svaki dan je pun
nekih novih problema
iako to na prvi pogled
ne izgleda tako
Glava je prepuna
neresivih dilema
al uz blagi osmeh
sve se to prikrije lako
A kad se zatvorim u sebe
i ostanem sam
vidim druge probleme
a da ih resim nemam volje
I kad napuste me svi
ja samo jedno znam
sutra je opet novi dan
ma mora biti bolje
A sunce svaki dan
izlazi i zalazi
i sve je uvek isto
kao i obicno
I kada o tebi vise
ne razmisljam
tada se stvarno
veruj osecam odlicno
Ref.
|
| 11.05.2007. u 00:57 |
odgovor sa citatom
|
bilby
Siva eminencija
 (6.8/10)
Član od: 17.11.2004.
Ukupno poruka: 929
info
|
РАЈКО ПЕТРОВ НОГО - Није све пропало кад пропало све је
ЛАЗАРЕВА СУБОТА
Легао да си Лазаре
Ко проштац насред ледине
Кукавице нам казале
Косовке шћери једине
У Витанији засија
Љубављу Лазар воскресе
Младо се сунце насмија
Магаре кад га пронесе
У дуге глуве суботе
Шеница тајом листала
Од Лазареве суботе
Мати Цвијети исткала
Устани Црни Лазаре
Из земље и са иконе
Сестре те проказале
И браћа те изгоне
|
 11.05.2007. u 14:55 |
odgovor sa citatom
|
bilby
Siva eminencija
(6.8/10)
Član od: 17.11.2004.
Ukupno poruka: 929
info
|
Prkosna pesma
Dobrica Eric
Ja
kci Bozja
Srbija
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i zicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da kriva sam i da priznajem krivicu!
Kriva sam sto sam neko
a ne niko i netko
Kriva sam sto u doba
opsteg Srbomrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduse, poretko
i sto se krstim ovako
s tri prsta!
Kriva sam sto jesam
a treba da nisam
Kriva sam odavno
sto stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriva sam sto se drznuh
protiv krivde
kriva sam
sto opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriva sam sto pisem i citam
cirilicom
Kriva sam sto pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)
Kriva sam, i priznajem
da ne znam sto znam, i da znam sto,
ne znam
Kriva sam i da zavrsim
s najvecom krivicom
(pre nego sto se zacenim od smeha)
Kriva sam, tvrdoglavka
sto sam Pravoslavka
i Svetosavka i sto ne verujem
u sveti zlocin i oprostaj greha!
Kriva sam i gresna, dakle sto
postojim
i kad vec postojim i jos drsko stojim
sto bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam
da sacuvam glavu
izgubicu casni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se pise
ceo svet ce na moju Zemlju da kidise
Rulje bivsih ljudi
lopova i golja
copori robota i drugih monstruma
kidisanje na moje vocnjake i polja
i na moje bele kuce pored druma
oko kojih, kao najlepse odive
cvetaju tresnje, jabuke i sljive, (...)
Moja ruza slika
ozaerena lika
koju umnozavate u veceri i jutra
to je slika vase svesti i podsvesti
To nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!
Mnogo smo vazne
Zemljo moja mila
Ja i Moje sestre
Istina i Pravda
cim se na nas digla ovolika sila
cim su na nas zinule krivda
i nepravda.
Sta ce ovde dzihadlije
krstasi
ameri
koji Mi cerece sinove i kceri
Mora da su cule belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi (...)
Ja se ne plasim smrti crne duge
vec ropskog zivota i bolesti duge
Smrt je cesta pojava medj nama Srbima
kao sto su prolece
leto
jesen
zima
I nije strasnija
pogotovo danju
od suse
poplave
zemljotresa
mraza
kad je covjek sretne na svome imanju
okadjene duse i svetla obraza,
Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rodjenoj kuci
al ne moze mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem, umiruci
A to se vama vise ne dogadja
ni kad svadbujete
ni kad, vam se radja!
Postedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vasi praoci sto su mog praoca
Isusa Hrista Nazarecanina.
Ja cu da gledam
a vi zazmurite
Inace ce vam se oci rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo pozurite
Sto me pre razapnete
pre cu vaskrsnuti!
|
| 11.05.2007. u 15:19 |
odgovor sa citatom
|
bilby
Siva eminencija
(6.8/10)
Član od: 17.11.2004.
Ukupno poruka: 929
info
|
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ - НАЈВЕЋИ СРПСКИ ПИСАЦ ДАНАШЊИЦЕ
ЛЕЛЕК МЕНЕ
Боже драги, немам већег чуда
Но што пишу послије Његоша?
На врху је само једно мјесто
И никад се неће упразнити
А горему ниђе краја нема!
Никад није било једне главе
Да је могла јаче заманути,
Нит ће икад биши љуцке душе
Да ће моћи дубље заумити,
Покренути велику посијеч,
Себе и свој народ изустити
И ту ријеч да може покрити
Одржати и окријепити!
Само челник има шта да каже,
Онда када све тек треба рећи,
Српокрилим, првим ријечима,
Прволиком невином првином,
На наречју љепшем од живота,
На коме је Господ свијет стваро.
Док немаше другога језика
На коме је то боље речено!
Шша ће ново ако имаш старо
Прије себе и нас написано,
Које ти је свак напамет знао,
Па се можеш придружит прецима
Исте пјесме истим ријечима
И сузама на истим мјестима!
Коме треба каква друга књига
Тај и није из овог народа!
Ко је једно а сада је друго
Нико не зна шта ли ће још бити
И своје је мртве погубио!
Куд с Његошем послије Његоша?
Да онако није загрмио
Могли бисмо муцат испочетка!
И нијесмо амо убјежали
Да живимо ни да останемо.
Није нама гроб земље — имање.
Толико смо с обуће отрли.
Нијесу нам грсти прље — њиве
Ђе не може родити ни ручка.
Толико смо о врату носили
Да на своје мртве усипамо.
Толико смо под нокте имали
Кад у овај утек ускочисмо
Уским путем с великим бременом
Да својијем језиком зборимо!
Није нама тор репова — живо,
Нити кото качамака — жито,
Сламка сламе и струк траве — пића,
Конак дрва — дрвљаник и гора,
А навиљак држгоре — мрчава!
Камен у дом — начин и мобиље,
Дивокоза — мал, рогато благо,
Кош — житница, крошња — окутњица,
Капа зрна — фрут, род и година!
Није за нас бољиглава — цвијет,
Суза воде — извор, цурак — поток,
Подланица — поље, плеће — вјера,
Стега — закон, гудуре — слобода,
Права рука — највећа вјештина,
А оружје — пчеле и камење!
Прамен магле — небо, пут — стопаник,
Двије сабље — војска и род народ,
А педесет крша — отаџбина!
А камоли да је пут — путеви,
Вјера — вјере, а народ — народи,
Вода — воде, а цвијет — цвијеће!
Све је у њој једно и једито,
Једнопоно, цијелац, унина,
Препунано смоле и натоке.
Ту множине никад није било!
Нијесу нам њедра шљива — воће,
Низ јагода, ћуба с трешње — стима,
У Котор их на комад продаје.
Ни постеља — обојак на уво
Прије но те гранама покрију.
Нит је наше јело — цркавица,
Дивљи шипак за славу начињеш.
Ђеца једу о глади зидове,
Млади камен и квасне литице.
Наша мука ваља за причешћа.
Нити су нам међаши — границе,
Чију сваку стопу с јсдне стопе
Дужим прутом можеш одбранити.
Шта ће међе када нема земље
Но дубимо да нас више стане
И сандуке усправно спуштамо!
Нијесу нам катуни — градови,
Ни шанчеви — куле и дворови,
Ни мишаре и мегаре — куће!
Нијесмо се за ово рађали,
Ни живјели, нити умирали,
Ни гинули да би сачували
Што нам нико не би ни узео!
Како ли су људи двобојаши
На пушнице спали поземљуше?
Откуд витез да виси о гори
Ђе се росом са лишћа умива,
А кошуљу на мравињак држи
Да се тако од вашију брани?
Људурина у скит без прозора?
Горостасник у потлеушицу?
Гороломник у трулој утврди
Ђе му киша пада у кашику?
Поглавари у дубирозима
У малени бивак ко лобања
Да би сваки мого упртити!
Какви су то кућићи без кућа,
Дивногорци, племићи, властела
Што још није куће начињела
А није им ни једна довољна!
Богатство је наше неђе друго
И чека нас кад се поврнемо.
Мјесто ствари — носимо утвари.
Што имамо — то нам је за пута.
Ође ће се рађамо и мремо
Ту смо само од данас до сјутра
Ево пешес стотина година
Вазда спремни да се поврнемо!
Турчин оде окле је и дошо
Па на својој земљи сада клања.
Њин Падиша мртав кући дође,
А наш Царе из гроба не уста.
Не одосмо намо ни онамо,
Полумјесец више нас остаде.
Крст на Небу никад не изгрија.
Остадосмо у збјег без Турака.
Пећине нам постадоше куће.
Сад је наша домовина свуда,
А коме је свуда — он је нема.
Шта ли може бити жалосније
Од изгнаног војника и краља?
Ђенерал је сличан посилноме,
Ко је који само они знају.
У њихова права и чинове
Једино се они разумију.
Само они којим наређују
Знају шта се одиграло с њима.
А што дуже живе изагнани
Све су гори и неприроднији
И све их је теже објаснити.
Бродоломник на пусту острву
С навикама прије бродолома.
Са оружјем из оних времена,
С чиновима поражених војни
Са потпором срушених престола,
Са заплећем несталих држава
И правима из бивших закона.
Под заклетвом Цару кога нема.
С траговима велике несреће
Која их је овамо довела.
С захтјевима, ставом и надама
Као да се ништа није збило.
Ту чекају на обнову Царства
И заузму пријашње столице.
Ко царевић у просјачке рите
Што упорно тврди да је царев,
А сви му се смију и спрдају.
Што се више љути и заклиње
Све му мање и теже вјерују.
Тога двора више ниђе нема,
Неки кажу — није га ни било,
А сви знају да га неће бити.
Сваки други крај је погинуо!
Он једини за то није чуо!
Вријеме је понајдубља вода.
Најгоре се онај утопио
Ко у његов котловар потоне.
Вртивода та кога насвоји
Задовијек неће изронити.
Кад изрони — грдан га израња
Вас га свијет прстом показује,
Ко пепео минулих времена,
Као слику некадашњих људи,
Ко остатке несталих свјетова,
Ко привиде и живе мртваце.
Црногорце таман ко да ваде
Са дна давно потонула брода.
Још у Црној Гори и некако
Ван ње, ниђе овакве племиће
Нити ико памти, нит признаје!
Још се крију по земуницама
Одметници, остаци те војске,
И без вођа и без свештеника
И без циља и без противника,
На вријеме не обрћу главе!
Пребјеглице то су под оружјем,
Лакосани ко сви одметници,
Живе на стрек, вазда обувени,
Мру стојећи, добро потпасани,
Ко у збјег се облаче и хране!
Недирнути и неопозиви,
Неоспорни, неупоредиви,
На свијету од другог свијета,
Утонули у своје свјетове,
Нит што чују нити разумију,
Што постоји за њих не постоји!
Посвећени, љути, задивљали,
А докони, строги и свечани.
Утврђују вјеру и врлине,
Окрепљују снагу и памћење.
Само стрепе да не побораве
Зашто су се овамо обрели.
Ко то сметне — име промијени,
А с именом каприц и светиње!
Зло — зло није кад није највеће,
Нит је велик од ког има већи.
За највеће зло и једино су
И потребни највећи јунаци.
Највеће смо зло ми измислили
Да имамо кога побиједит.
Опјевали битке и јунаке
Да бисмо се на њих угледали
И гинули за те свете слике
Чувајући да се не погасе!
Ђе су свеци вође сем на Небу
И у овом мушкоме постригу?
Који владар иде земљом ноћу
Сем Светога Петра Цетињскога
Који мртав још дере опанке
И у ћивот пржину уноси?
Коме паства прилаже чарапе,
А осам га Владика пресвлачи?
Је ли који владар икад иђе
Са клетвама земљом управљао,
Да му сваку Господ услишује,
А Небо му не прима гријеха!
Ђе је друго свака кућа — братство,
Није братство — него династија,
Нит су браћа — него засебници,
Нит је кућа — него испосница
Ђе још чоек живи изнад себе!
Није ово земља него Небо,
Ђе је земља поизнад облака?
Сем ако је најпрва на земљи,
Да је земља а да је без земље!
Није небо но обуцак неба,
Колико смо из ропства истргли.
Нема неба које је чистије,
Само да је још и земља таква!
Шта је Ловћен до Гора Отаца
С које наше Небо отпочиње?
На коју се сви по једном пењу,
А Цариград по ведрини види.
Шта Цетиње него свети престо
Ђе кандило неутјешно цапти
На костима цијела народа?
Шта је Острог но олтар те цркве
Ђе највећи видар црногорски
И Острошки Чудотворац служи?
Шта Косово но жртвена порта
Ђе је сваки од нас погинуо
Давно прије но што се родио!
Откако су у велике горе
И велики људи ускочили,
Надмећу се људи и планине
Ко ће прије Небо дотикнути!
Уске горе суве и високе
Ђе се мора играт дупло коло,
Пети једно другом на рамена,
Мјеста има само у висину!
Неботици онда постадоше
Кад су горе саме наставиле.
Зато такве лавре нико нема,
Зато нас је мука раздвојити!
Отуда се тако наличемо
Као да су прво дошли људи,
Па су уз њих литице порасле,
Зато их је греота дирати!
Јер ако је Ловћен — од ловити,
Од катуна — Катунска нахија,
Од ријеке Цетине — Цетиње,
А Биљарда — соба за билијар,
О Жабљаку — да не говоримо ...
Чему онда велики постови,
Виши образ, сретњикање рана,
И дар суза и огањ подвига,
И култ носа и псовање с коца
И несрећа испред свих времена?!
Племе моје над свим племенима
Ђе је вјера с историјом једно.
Нема вјере да је природнија
Ни са мање приче и молитве.
Не молиш се него захваљујеш,
Господ ти је све сам даровао.
Не можеш му ни то одужити,
А камоли да још нешто иштеш.
Шта ти треба — зна боље од тебе,
Онај кога подсјећат не мораш.
Црна Гора — име манастира.
Црногорци то су црнорисци
Што манастир служе црногорски.
Подвижници чисте љуцке вјере
Из пркоса љуцкога рођене.
Чрногорац — чин је и титула
Некадашње Душанове свите.
Преткосовски витез, чоек с двора,
И по томе колико их има
То је много за име народа!
Нема тако озбиљна народа
Који нема ђеце ни ђетињства.
Шта ће ђеца у војнички табор,
Ко би ђеци дао левор за пас?
Ту је испод части — потрчати,
Недостојно чоека — сагнут се,
Није љуцки — радоват се чему,
Мож се само јаду насмијати.
Не ваља се ни сјеђети грдно,
А ко сједи — ту никад чоека!
Залогаје ко бира — несој је,
Ко се водом поспе — поливаћ је,
Коме мрва испане — зијев је,
Ко то не зна — зијев од зијева!
Ту о јелу ни гладни не зборе.
Без мрштења љубав не помињу.
Све су боје сем црне — жалосне,
А шарило и сјај — јад и чемер.
Најгори је ђак — таки и чоек,
Свака брига сем опште — бач трице,
И све друге жеље — шака јада,
Ко друкчије мисли — купи труње!
Сваки мисли Душан је ил Милош,
Бан ли, Деспот, Сердар или Жупан.
Због великих брига које брине
Свакоме се чини велики је!
Доста их је — са главе на главу,
С дима на дим — има их довољно,
Чувенијех — нико нема више,
Напољу су — вазда у већини,
Појединце — не мож избројати,
Но заједно испадне их мало!
Висине су на којима живе
Ко почасни положај схватили.
Горња земља — њина је титула,
С тога трона са свијетом зборе.
Још умије сваки побројити
Црногорце и мртве и живе.
Откад — докад који је живио
И каква је који коме својта!
Кад их питаш: Колико вас има?
Наљуте се или кажу: Доста!
Колико је нестало: Мнозина,
А код куће остала: Достина!
У шуму су одбјегли: Масовно.
Погинулим: Нема ниђе броја,
Нико није главе износио!
Заробљен је: Више него један,
А издао: Ко је жив остао!
Мучили их: Ко Нико Никога!
Живјели су Некад: Као Икад!
То је било све: Онда па Онда!
Кад смо прву чалму угледали
Од тога се још у сну трзамо.
Други људи, други Бог и раса,
Све на њима друго и друкчије,
Друге слике прије не гледане!
Тада смо се сјајно испољили
Себе и свој простор доказали,
Кад је био вакат и прилика,
Када друго није било исто!
Како сада да се докажемо
И на себе да се надодамо?
Тако би се једино спасили,
Ако би се икад било живо!
Све смо лакше с њима разумјели.
Нијесмо се никад двоумили,
А имали и кривца и наду.
Главица је наша останула,
А чука је што су освојили.
Камо среће да су останули,
Што нијесмо не би никад били
Туцибраћа и оцокољићи,
Што не може — не би никад могло,
Та истина већа је од других!
Пет вјекова трајала је битка
Започета на пољу Косову.
Најпотоњи косовски јунаци
У Црној су Гори изгинули.
Косовски је јунак задњи био
Вукалица Шуњов из Роваца.
Последња је косовска вечера
У Крушевцу црногорском била.
Косовска је битка завршена
Тринаесте — заузећем Скадра.
Све је општом смрћу освећено.
Најприје је само Вук издао,
Најпослије јсдини он није.
Један никад не може издати!
Какво нам је име и судбина
Ако Царства никад није било?
Ко смо онда и зашто смо ође?
Што кукамо ако смо одовле?
Носимо ли црно око главе
Или око мозга деравију?
Зар нијесмо са овог свијета
А ни за то немамо доказа.
Које ли Је име те болести
С којом овај народ претрајава?
Зар смо тако на смрт занемогли
Да истину знати не можемо?
Ил можемо али нам не треба,
Истина је најгора утјеха,
Стога смо се с њоме посвадили,
Зато смо се од ње удаљили!
Зар је свети завјет због кога смо
Пет вјекова на ватру ложени,
Мијешали зубе и мозгове,
Пекли душу, прси истављали,
Тик и трзај, мимика, гримаса,
Сан, грозница, зграна из дјетињства
Или неког другога живота,
Предавана са оца на сина,
Да се од ње оздравит не може?
За једног су питали: Шта му је?
Веле: Ништа, он је Црногорац!
Судбо ниска духа високога,
Шта ли мисле да су а шта раде!
Страшно ли је гинути за пораз,
Горд на оно због чега умиреш,
За побједу правде а не људи!
Ко не гине онда кад не мора
Сада туђу повјесницу учи.
Да се није бој ни један био
Било би нас више, али кога?
И било би боље, али коме?
Задужбино и крстионице
Међу Римом и међ Цариградом
Ђе подивља калем правовјерни!
Сад се тице изнад тебе боје
Да камене не шкљоцну вилице
Проклетије да их не изију!
Моја црна и све црња Горо,
Нема већег несмисла и жртве
Него твоје — за завјет залудњи.
Страшно ли је што те више нема,
А страшније што и сад постојиш.
Тешко оном који је открио
Сву биједу твоју и суштину
И постао већи Црногорац.
А још теже оном ко се надо
Да се нешто друго може бити,
Кад ничега другога и нема!
Од када си на живот пристала,
Себе и свој подвиг надживјела,
Живот ти је највећи душманин,
Нада нема љућег противника!
За добро си слаба, инокосна,
Али за зло најмоћнијим равна.
Ни највеће земље и народи
Злу нијесу више приложили!
Све је некад са Богом почело
И због Бога и с помоћу Божјом.
Све је било у Божјим рукама.
Небо нико није промашио.
Свршило се да ни Бога нема,
А једино Небо не постоји.
Наши преци Бога су виђали,
А ко данас прича да га виђа,
Не виђа га — но су му причали.
Ко вјерује да га је видио
Сувишан је па таман и да је.
Залуд би га више и гледао
Кад сам себи чоек не вјерује.
Тужна ли су ђеца бивше славе
Причају нам туђе доживљаје!
Руски Царе и његово Царство
Свједоци су да смо постојали.
Сви ерови, дерови, перови
Шта су према Великоме Књазу?
Шћепан Мали лажицаре руски
Ђе је дошо но у Чрну Гору?
Откад смо га чекали и звали,
Подизали чашу за Русију,
Више него Бога помињали!
Кад се тамо ми не иселисмо,
Свима су нам племство признавали!
Дође лажни кад не мога прави,
Ми га као правог дочекасмо!
Зар је прави који не долази?
Ова земља није била лажна,
За Цара је доста Црна Гора!
Вас је свијет она привлачила,
Јер је Нешто шћела без Ичега!
Сузо моја све си запамтила,
Па сад живиш од оног што памтиш.
Докле памтиш дотле и постојиш.
Не живи се са таквим памћењем.
Нит се може промијенит игда
Ко не може изумити ништа.
Прави ће ти крај онда наићи
Кад све примиш, схватиш и опростиш
И старе се исправе неправде
Под некијем новим тиранима!
Умрла је стара Црна Гора
И без ње се муче Црногорци,
А никако да и они помру.
Помријеће, но ће прије тога
Себе и њу мртву обрукати.
Да је снове своје послушала
И нестала са својим свијетом
Пуна снаге и вјере док бјеше,
Не би сада била мртво слово,
Престигнута мисо, бивша нада,
Страна ријеч и лажно острво,
А ми мудре луде света вјере,
Но изворник бистри и жив камен.
Родио се задњи Црногорац,
С два имена — а сад без имена,
Малог раста, од страха напредан,
Брке брије, иде у цивилу
Да свак не зна ко је и окле је!
Најсрећнији када му се каже:
"Ко би реко да је Црногорац!"
За њега су криве Црногорке
Што нијесу престалс рађати!
Остале су саме у брдима,
Безродице, чаје, бездомице,
Оглувљеле и ослијепљеле,
Душа им је одавно у рају!
Испразни се и сан и истина.
Сваког можеш водити доктору.
Пресели | |
