| Autor |
The Books of knjige |
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
The Books of knjige- Crnogorski rock band i zabavljaci iz Cetinja, znani kao i TBOK ili Buksovci. Grupa je sastavljena od cetiri clana: Popaj (Aleksandar Radunjovic), Goran (Goran Vujovic), Gajo (Veselin Gajovic ) i Zonjo (Zoran Markovic). Rade Tv zabavne ****je, muziku (alternativni rock) i nedeljnu emisiju na radio anteni M.
The books of knjige - multimedijalna alternativna organizacija. Organizacija ''The books of knjige'' postoji oko 15-ak godina. Do sada smo radili na polju: muzike, kratkog filma, animiranog filma, performansa, instalacija, igranog TV programa, radio-emisija, marketinga (osmišljavanje, produkcija i izrada TV i radio-spotova ). S pojedinim projektima učestvovali smo na prestižnim međunarodnim i domaćim manifestacijama iz oblasti kulture (Venecijanski bijenale, Cetinjski bijenale, FIAT, Hercegnovski likovni salon, itd). Ovih dana u pripremi je naš drugi muzički album, kao i prvi crnogorski crtani film za djecu i odrasle ''Očuh detektiv''. Uglavnom, sa postignutim nijesmo zadovoljni.
|
 16.03.2008. u 11:01 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
http://thebooksofknjige.com/ ovo je njihov saj na kojem mozete naci puno vise o njima samima kao i njihovom radu. Imaju downolad sekciju na kojoj mozete naci stare i novije emisje sa radio Antene M, kao i njihove TV emisije, spotove i pesme. Baziraju se na kritiku balkanskog drustva kroz poznati crnogorski humor. Posebno bih vam preporucio da preslusate radio emisije. pozz
|
| 16.03.2008. u 11:07 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
Mislim da smo ranije na forumu citali jedan od njihovih radova, "Pismeni zadatak sa cetinja", evo ga jos jedan. Ako budete hteli jos samo kaziteeeee. aj pa tako...
Drugi pismeni zadatak
"Kako sam izio **ružna reč**"
Bijo sam i ja nekad maleno dijete i tada živijah skromnijem životom, baš ka i sad. Ali draga nastavnice bilo je i zajebanih dana, baš ka i sad, u mom djetinstvu, napravljnom od 2.000 (slovima dvije hiljade) dana.
Ispričat ću vi jedan doživljaj, tužan ali logičan, koi se zbijo kad smo ja i Ljubinko Žilnik, moj pokojni drugar iz djetinstva, imali po šes (6 godina) godina.
Ljubinko Žilnik, dječak iz komšijskih odaja bješe mirno dijete, republikanac po poreklu (potiče iz republike srpske), dobar drug, a najviše što mi se kod njega sviđaše bješe se pokojna Vidosava - Vide Žilnik, njegova sestra, inače kurva po lokaciji, kojoj sam često viđao sise u njihovom stanu, dok ih je masira pokojni Stanoje, stražar u Ibar Genex, inače najboiji stražar u pokojno Cetinje! Tolko bijaše dobar stražar, da su ga sahranili u jednu baraku na ulaz u groblje, tako da i sad radi taj sveti posa, i to možda dobro.
Vi iz uvoda vidjeste e su svi o koima pričam pokojni, a kako je do toga došlo sad ću vi pričat, i da vi odma rečem da je za sve kriv pokojni Stanoje, bog da mu dušu prosto, a kako Stanoje - lijepo.
Draga nastavnice, ti po sebe znaš, e si žena, da kad je neko kurva dobiva razne poklone i pare, pa je i pokojna Vidosava Vide Žilnik dobijala svakojake đakonije kad bi je privija uz sebe đakon, igračke, kad je ćahu jebat igrači fudbalskog kolektiva Zemun, dobijala je i bruh kad je minavaše upravni odbor Moskovske elektroprivrede, ali najljepši poklon ostavljan joj na korišćenje bješe prašak, bijeli prašak, koi joj je dava pokojni Stanoje, Bog da mu duši prosto (no ipak). Taj prasak smo ja i pokojni Ljubinko videli prvi put kad su ga pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik, i jedno i drugo golijeh mudi (jai), šmrkali kroz slamčice od CocaCole (piće iz američke proizvodnje) u nos, pa je poslije pokojni Stanoje skaka po pokojnoj Vidosavi Vidi Žilnik s ormara, nosio je po sobi, bijo s njenom glavom u kacu sira, i nadasve je dobro jeba, Bog da mu dušu prosti. Ja i pokojni Ljubinko često virijasmo u sobi kad je pokojni Stanoje jeba pokojnu Vidosavu Vidu Žilnik, i kroz osmijehe često konstatovasmo e je njima možda i lijepo, i da bi i mi trebali probat ti prašak, za koi sam znava samo e se zove kralj kokaina. Tako pokojni Ljubinko mi Žilnik uđe u sobi pokojne Vidosave Vide Žilnik i dugo tražaše kralja kokaina, a ja ga čekah na straži pred sobom, pokojne Vidosave Vide Žilnik, pokojne kurve, i pred drugima. On izađe poslijed jedno dva i po sata sav srećan, a u ruku držaše jednu kesicu u koju ležaše na leđima popularni bijeli prašak za nos, pokojni kralj kokaina.
Mi odosmo u mojoj sobi i prosusmo oni prašak na jednom ogledalu, vođeni memorijom na postupke pokojnog Stanoja i pokojne Vidosave Vide Žilnik, i izmrvismo ga žiletom do minimuma tj. maximuma. Onda uzesmo slamku, skidosmo se goli, jer su tako i oni radili, Bog da im ono radi s dušama, podijelismo kralja u nekoliko linija i ja prvi počeh da uvukujem oni prašak u glavu, a zatim i pokojni Ljubinko Žilnik. Onda sjedosmo goli na dvosjedu i ja ubrzo videh Njegoša đe svira ksilofon, go do pasa, zatijem druga Tita s krilima, đe leti na liniji Ljubljana-Kobilji Do-Virovitica s **ružna reč**m od stotinu kila u ruke. Zatim viđeh divnu sliku đe se Nikšić šeta pored Ljubovića s očima punim duvana, zatim strinu Bonju đe piša u centar katunske naije i još mnogo lijepih slika.
Pokojni Ljubinko Žilnik bješe zapalijo sebe kosu i smijaše se ka lud. Ja ga utulih i mi se obukosmo i pođosmo napolju da bi se možda i odmorili od vizija, a i Ljubinko je mora kod doktora jer mu je glava malo bila izgorjela, što on, kad se otrijezni, ne zavolje. Mene se bilo svidelo kako djeluje kralj kokaina, za koi još saznah e se zove droga Portorož, ali primijetio sam da je pokojni Ljubinko Žilnik, kad je bio uzeo kralja, volijo ponešto da zapali, pa možda i svoju kosu.
Njegovi pokojni roditelji, čiko Marko i tetka Lukrecija Žilnici ga nijesu puštali iz kuće petnajest dana pošto je zapalio kosu, a ja sam jedva čeka da ga puste pa da opet ono radimo, samo što bi tada pazijo da što ne zapali, pa možda i svoju kosu. Ljubinka viđeh poslije petnajes dana i odma viđeh e je i on raspoložen za novo šmrkanje, samo kad ukrade Portorož pokojnoj Vidosavi Vidi Žilnik. To se i desi u jednoj srijedi, oko četri popodne, kad pokojni čiko Marko i tetka Lukrecija Žilnici spavahu po ručku, gore na sprat, a pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik bjehu goli u nužnik, tako da njena soba bješe prazna, pa pokojni Ljubinko uze prašak i mi pođosmo u njegovoj sobi da se minamo.
Pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik pređoše u njenu sobu, i mi odlučismo da šmrkamo pa da možda i virimo šta li rade. Uradismo sve kako treba i sav oni prašak usisasmo nosom u glavu. Ja odma videh četri Hanke Paldum đe viore ispred Vladina doma, za njima nailazahu u koloni sestra Batrićeva, hotel Onogošt, neki vojnici koje su posrale tice (rode), dva Cuneta Gojkovića na buzaru i veliki majstor tenisa Vojin Hitler koi s ogromnijem klofačem u prkno držaše govore okupljenim tivćanima, pa možda i primorcima.
Kad osjetih miris pečenja počeh da se smijem jer je to bila najljepša halucinacija, jer bijah i gladan, a onda se okrenuh i videh pokojnog Ljubinka đe se vatreno smije, jer bijaše sebe zapalijo glavu i lijevu ruku, i kolko viđeh uži- vaše. Odma zatim ufati se i zavjesa u vatri, pa krevet, pa možda još i ponešto, ali najbolje je gorijo pokojni Ljubinko Žilnik, moj bivši drug iz djetinjstva. Ja pošto videh e ga ne mogu utulit, utekoh da se i ja ne ufatim, ali prema sobi pokojne Vidosave Vide Žilnik se ne mogijaše proć, jer je vatra bila došla i do tun. Rekoh sebe: "Izgore li ova kuća, izgore!", i utekoh u svojoj kući i sobi oklen ne izlazih, sve dok za mene ne dođe majka mi i s iskrenijem bolom mi reče e su Žilnici izgoreli, i da bi treba možda i plakat, što ja odma podržah suzom iskrenicom.
Milicija dva dana poslijed uhapsi Prdonjicu Miličića, piromana iz Budve, i poslijed kraćeg prepiranja ubiše ga na trg hicom iz pištolja odlične proizvodnje, i tvrdahu e je on zapalijo kuću pokojnih Žilnika, jer ga pokojna Vidosava Vide Žilnik nije šćela.
Ja mislim sad, kad već imam deset godina, a moj pokojni drug Ljubinko Žilnik još uvijek šes godina, da sam izio **ružna reč** zato što nijesam reka miliciji da je pokojni Ljubinko zapalijo sebe pa kuću, jer bi možda i spasio pokojnog Prdonjicu, ali sad je za to najkasnije. Mene ostaje jedno kajanje, jedna pažnja koju iskazujem na grobu pokojnih Žilnika i pokojnog Stanoja, koi i dalje stražari na ulaz u groblju.
Vas nastavnice molim da o ovome nikome ne priznajete ništa, i ako bi moglo jedno 4+ jer bih volijo da imam tu ocjenu.
By The Books of Knjige
|
| 16.03.2008. u 11:08 |
odgovor sa citatom
|
bilby
Siva eminencija
 (6.8/10)
Član od: 17.11.2004.
Ukupno poruka: 928
info
|
Nermo ,izgleda puko si ,pa ti se ovim putem izvinjavam ako sam Ja na bilo koji nacin doprineo tvom preranom propadanju.
Nego idi ti bolan na Zlatar,ostavi se Malezijskih dzungli i vrucina.Mozda te cist vazduh vrati u normalu,pa da cujemo jos po koji tvoj ,tako pametan i nadahnut predlog. Kao ono: Aj' ga banujemo,aj'da glasamo!! 
|
 16.03.2008. u 11:41 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
he he he, dje ti da mi prvi pises po temi, sada ce i TBOK da cera maler... no cini mi se da ti je ostao jos jedan post za dana, pa pametno ga potrosi... he he he he he he
|
| 16.03.2008. u 11:44 |
odgovor sa citatom
|
SukaPlayer
Usual suspect
 (3.35/10)
Član od: 14.01.2007.
Ukupno poruka: 1089
info
|
Citat:
Dana 2008-03-16 11:41, bilby je napisao:
Nermo ,izgleda puko si ,pa ti se ovim putem izvinjavam ako sam Ja na bilo koji nacin doprineo tvom preranom propadanju.
Nego idi ti bolan na Zlatar,ostavi se Malezijskih dzungli i vrucina.Mozda te cist vazduh vrati u normalu,pa da cujemo jos po koji tvoj ,tako pametan i nadahnut predlog. Kao ono: Aj' ga banujemo,aj'da glasamo!!
|
Hahahahahhaah...nadam se da si to "Ja"slucajno napisao velikim slovom....ili toliko velicas sebe...hahahahahhaha...
ALLAH,zdravlje,novac....pa sve ostalo....
Hip Hop Magic!!!
http://www.euro-rap.com
|
| 16.03.2008. u 13:27 |
odgovor sa citatom
|
Vamp
Persona
 (2.13/10)
Član od: 18.01.2007.
Ukupno poruka: 476
info
|
Heh,pa...zanimljivi su,drugaciji! 
|
| 16.03.2008. u 19:02 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
obavezno poslusajte radio emisiju "Mladozenja frulas", njih trorjica iz studija ga zovu nekog lika iz Vojvodine, povodom oglasa koji je dao u novinama da trazi zenu i predstavljaju mu se kao ekipa iz emisije "Sve za ljubav". Tu ga ispituju i traze zenu. he he hehe h da umres od smeha...
|
| 17.03.2008. u 08:54 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
http://www.youtube.com/watch?v=LoSZ2VtyHog link za snimak sa youtuba, Gajo u ulozi Tom Kruza peva pesmu Alena Islamovica (koliko sam ja prepoznao glas iz pozadine)! Parodija na rad Alena od kako je poceo da peva sa narodnjacima...
|
| 18.03.2008. u 14:16 |
odgovor sa citatom
|
Dragash
Član od: 04.03.2008.
Ukupno poruka: 64
info
|
http://www.youtube.com/watch?v=LT62XRnCbOw&NR=1
Covijek koji nista ne razumije
|
| 18.03.2008. u 14:57 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
"Treći pismeni zadatak
Teško mi je
Ja se odavno nijesam gleda sa Stevicom Lipovcem, jer je on odavno umro, ali nijesam se dugo gleda sa Vukšanom Ivkovom, iako je i on bijo umro, pa se nijesam gleda ni s Bimom, a on nije bijo umro, pa mi je zato bilo čudno. Ali u jednom ponedeljku videh Bima đe ide ulicama koliko ga noge nose i poviknuh: "Bimo! Bimosave! Ja sam Slavujko!?!" Kad me viđe on mi priđe i poljubi me u ustima, što mene bi gadno, ali pošto ga odavno nijesam gleda uzvratih mu jednim vrelijem poljupcom i uzbuđen ga upitah kako je i sta li radi. On bješe radosan što me vidi pa mi odma predloži da ga pozovem na njegovom mobilnom telefonu, što ga on nosi u džepu i pomoću njega **** žene e vole momke koi ga imaju, i dade mi broj, i ode, jer žuraše. Ja ga pozvah u srijedi, i on mi se javi skoro odma. Dugo pričasmo od svemu i od meni, a on me onda iznenadi i reče mi da ako ništa ne radim u suboti, u ranom jutru, moga bi da idem s' njim i s' njegovim drugarima u lovu. Ja se obradovah i prihvatih njegov poziv, i još mu saopštih da u lovu nikad nijesam odijo, ali da bih i ja volijo da idem u lovu i hvala Bimo. On mi reče e će mi on nabavit naoružanje i metkove, a ja da dođem u suboti u 3 (tri ujtro) na ulaz u Cetinju odakle se i kreće. Ja do subote učih sve od životinjama iz jednijeh zelenih knjiga i videh i lava i tigra i konja, ali njih nema u Crnu Goru, pa sam odabra bijo da lovim kravu, ili gnu, ili vuka pa makar i neku pticu. U suboti sam bijo prvi na lice mjesta, čak jedan sat prije svih i bilo mi je zima, ali bilo je i nekog čudnog iščekivanja, pa možda i ja ulovim neki trofej, pa možda i danas. Uskoro počeše da pristizu i Bimo i Bimovi drugari s'puškama i svi u kolima, a ja bijah pješki. Upozna me Bimo s' svim njima, a mene prestavi kao svog druga i dade mi pušku, a meni ruka zadrhta i dođe mi da serem od uzbudenja. Ali: "Ne, izdrži!" -rekoh meni. "Sraćeš doma! Među lovcima je bilo šale, ali bogomi i dogovora de će ko da ide, pa otvoriše gepeke i izađoše psi, a ja nemam psa, pa ni Lesija najobičnijeg glumca psa. On se bješe vratijo kući. Podijeli smo se u grupama, i ja dopadoh sa Simsonom i njegovim psom Obodinom, iskusnim lovcom, trećim među jednakima. Bimo me uhvati pod ruku, povede u strani, i reče da je Simson malo čudan, i da pripazim šta li radi, i srećno Slavujko, a ja mu rekoh da ne brine, i srećno i tebi Bimo. Zatim se razdvojismo, i ja, Simson i Obodin pođosmo na jednoj, a oni na drugoj strani. Čim ostasmo usamIjeni, viđeh i ja e je Simson čudan jer mi je reka da nećemo pucati no da ćemo fatat bilo koju životinju rukama i trčeći, i reče da bi bilo najbolje da uhvatimo srnu, a zašto videću. Ja se složih iako nijesam znava kako ćemo fatat divlju krmad i jelena rukama, ali Simson je glavni, pa Obodin poslijed njega, pa onda i ja sam. Već smo bili jedno dva sata u lovu, ali nijesmo ništa bili ulovili, a bogomi smo mogli, no su nam utekle tri srne, jedno divlje krme, a i ja sam bijo ufatijo jednu malu ticu, ali sam je pustijo e je Simson reka e ne valja, a kad sam je pustijo ona je mahala samo jednijem krilom, i pala je, a Obodin je izijo. Onda smo videli jednoga jelena đe sere na jedne stijene, i trčali za njim do Careva Laza, ali ni je i on uteka, i ioš mu je Simson u govnu ugazio a ja nijesam. Već sam bijo izgubijo sva moja nadanja u vezi lova, kad Obodin otkri jednu pećinu i poče da reže (zvuk psa kad je uzbuđen) put nje. Mi uđosmo u njoj, i viđesmo jednoga međeda đe jedno nekakvo magare, što ga je dati bijo ubijo, a ja sam mislijo e međed jede samo biljku, ali kad ne viđe prekidoh s' razmišljanjem, e međed krenu put nas i odma ubi Simsona boksom u glavu, i on pade. Onda krenu put mene, ali na njega skoči Obodin, i međed ubi njega boksom i zubima u glavi i Obodin zacijuka, a Simson se diže krvave glave, i naprska međeda s' onijem sprejom te devojke nose (puzavac) u očima, međed zaplaka, onda ga isčukasmo kundacima po glavi, i on pade, a Obodin je bijo skoro mrtav. Onda svezasmo međeda s' jednijem konopom e ga je Simson ima, tako da ne može mrdat kad se osvijesti, a Obodin je bijo skoro mrtav, Simson krvave glave mi reče da ja izađem ispred pećine, e će on nešto da priča s međedom, koi se bijo skoro osvijestijo, i režaše, a Obodin je bijo umro, ili se foliraše. Ja nijesam znava šta li će on da priča s' međedom, i da li će možda on da izije ono magare, ali ipak izađoh, a Obodin je bijo mrtav, bogomi se ne foliraše. Ja sam stoja ispred pećine već jedno petnajes minuti kad počeh da čujem nekakvi ropac, za mene do tada nepoznat. Čudijo sam se šta li je to i boja sam se da se Simsonu što ne desi, pa odlučih da provirim u pećini. Ja provirih i vidoh jednu od naj čudnijih scena, jer međedu bjehu oči došle ka one lopte e se vrte u diskoteku na Brodarevo, a iza njega stojaše Simson, i ja poslijed dvije-tri sekundi zaključih e ga Simson ****, i to stravično. Međed roptaše, a Simson **** li ****, a Obodin je bijo potpuno mrtav. Simson me onda viđe i reče da sačekam da on završi, pa ću i ja jebat, a međed poče da plače, i molijo je da ga ubijemo. Ja nijesam stijo da ****m međeda, jer sam se boja da čojeku nijesu plodni dani, i da što ne napravim, pa da se onda moram ženit, a Simson onda doživi organizam, a međed je i dalje plaka, a meni se nije jebalo. Računa sam, da smo kakvu srnu ili ticu ufatili možda bih jeba, ili da smo Stelu ufatili jeba bih sigurno, ali međeda koi plače, to ne sigurno. Kad Simson viđe e mi se međed ne sviđa predloži mi da probam da ****mo ono magare ili Obodina, a ja mu rekoh e je bolestan, i pobjegoh pud Belvedera. Taman sam bijo izaša uz brdo, kad čuh da neko opali metak, a zvuk dolazaše iz one pećine. Ja se vratih trčeći tamo i videh Simsona koi se ubijo, mrtvo magare, mrtvog Obodina, i međeda đe plače, vjerovatno e je mislijo da sam se vratijo da ga i ja ****m. Ja pođoh na Belveder i čeka sam Bima i ostale do 6 ujtro i sve im ispričah kad su došli, i oni pođoše u toj pećini sa mnom. Kad smo stigli oni prvo izniješe Simsona, staviše ga na jedne gajbe e smo bili donijeli, a onda su Ljubo i Mitar jebali onog međeda, i on je opet plaka, a Bimo je jeba ono magare (tada sam sazna zašto su mi pričali e sve magarad ****), a jedan Srđan je stijo mene da ****, ali ja utekoh pud Belvedera i Cetinja, i psi su trčali za mnom, a međed je i dalje plaka. Ja ovo do sad nijesam nikome priča, ali se od tada s Bimom ne družim. Ja sam jednom poslijed toga jeba neke golube, gore u potkrovlje, ali mi se nije sviđelo pa mislim da to nije u redu, i da je poštenije bilo ubit onoga međeda, a da treba jebat samo žene, ali samo one koe se tome raduju, a ne da plaču. Ja od tada volim samo žene, a Simsona su sahranili, a s međedom ne znam šta li je bilo."
By The Books of knjige
|
| 20.03.2008. u 08:03 |
| |
