| Autor |
Narkomanija u Beogradskim srednjim školama, a kod nas? |
YoYo
Persona
 (1.88/10)
Član od: 05.04.2007.
Ukupno poruka: 309
info
|
he,he,he,narkomanija hmm,ima ovde i toga ali kao sto rece Stef sve je problem vaspitanja 
|
 26.04.2007. u 21:44 |
odgovor sa citatom
|
Boshko_Drljic
Kavgadzija
Član od: 11.03.2007.
Ukupno poruka: 874
info
|
On se smeje...
Shta ce mi bogatstvo i svetska slava sva, kada mora umreti mocna Nirdala !
|
 26.04.2007. u 21:53 |
odgovor sa citatom
|
Head
Spam king
 (5.23/10)
Član od: 16.02.2006.
Ukupno poruka: 1394
info
|
Citat:
Dana 2007-04-26 16:24, SukaPlayer je napisao:
Nemojte tako ja i Relja se ne svadjamo Relja moj dobar drugar.Jeli tako Relja?
|
Vaistinu je tako 
~Hvala vam shto me ne razumete i time ne slabite moju snagu.~
|
| 27.04.2007. u 19:41 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
Sve više učenika osnovnih škola u Srbiji proba neki od narkotika
Deca od 12 godina na lečenju od narkomanije
Autor: Ekipa „Blica“ | 27.10.2007 - 06:01
Zavodu za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu godišnje se zbog problema sa drogom javi petnaestak učenika osnovnih škola iz cele Srbije. Lekare najviše zabrinjava to što u poslednje vreme roditelji na lečenje dovode mališane od samo 12 godina, koji su već probali marihuanu.
Psihijatar Tanja Raičević kaže za „Blic“ da je od ukupnog broja uživalaca opijata koji su se ove godini obratili bolnici za lečenje zavisnosti, pet odsto mlađih od 15 godina.
- To je uobičajeni broj na godišnjem nivou, ali je primećen trend da drogu probaju sve mlađi zavisnici. Najčešće probaju marihuanu, ali se u poslednje vreme među osnovcima javlja i problem sa ekstazijem - kaže Raičevićeva.
Preciznih podataka o tome koliko je osnovaca u srpskim školama probalo drogu i koliko je od njih već postalo zavisno nema jer se nijedna od državnih institucija nije ozbiljno i sistemski posvetila ovom problemu. Tek sporadično, poneka nevladina organizacija obavi istraživanje o narkomaniji među školarcima. Ta istraživanja, međutim, urađena su samo u pojedinim gradovima tako da niko nema precizan odgovor o tome koliko je osnovaca izloženo opasnostima narkomanije.
Nedavno istraživanje Fondacije za mentalnu higijenu „Exspecto“, sprovedenoj na 3.000 osnovaca i srednjoškolaca u Subotici, pokazalo je da je droga i te kako prisutna među učenicima. Čak šest odsto osnovaca i trećina učenika srednjih škola priznali su da su probali neku vrstu narkotika.
Ispitivanje, koje je pre dve godine u Nišu nad 2.150 niških učenika, uzrasta od petog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole, sproveo gradski odsek za suzbijanje bolesti zavisnosti, pokazalo je da je marihuanu probalo čak 1,4 odsto učenika sedmog razreda osnovnih škola.
U Beogradu, gde se osnovci bukvalno na svakom koraku susreću sa drogom, ovakvo istraživanje niko nije sproveo, a rešenje problema svelo se na preventivni rad i dodatno obezbeđenje dvorišta, čime je droga proterana iz većine škola. Nažalost, ovaj problem je „pomeren“ samo nekoliko metara dalje jer su se lokalni dileri stacionirali u okolnim kafićima, kladionicama...
Učenici i nastavnici novobeogradske OŠ „Nadežda Petrović“ kažu da u blizini škole postoje punktovi gde se okupljaju lokalni narkomani.
- Do sada nismo nailazili na špriceve, ali smo pre godinu dana na ulazu u salu za fizičko zatekli narkomana koji je tu spavao. Pre nego što je došla policija, potrudio sam se da što više dece vidi kako to izgleda i koliko nisko mogu da padnu ako koriste drogu - kaže direktor škole Zoran Đorđević.
Vesna Milić, direktorka OŠ „Filip Višnjić“ na Karaburmi, kaže da su ranije u dvorištu nalazili špriceve.
- Od đaka smo saznali da se u blizini okupljaju dileri i nude im drogu. Problem smo rešili kada smo ogradili dvorište i postavili video nadzor i jače osvetljenje - kaže Milićeva.
U pojedinim školama dvorišta su i dalje ostala omiljeno skrovito mesto za drogiranje. Tako je nedavno u jednoj zemunskoj osnovnoj školi iza oluka nađeno 30 grama sakrivene marihuane.
I u unutrašnjosti Srbije većina škola ima problem sa dodatnim obezbeđivanjem dvorišta. Tako su u dvorištu OŠ „Jovan Popović“ u centru Kruševca primećene noćne posete narkomana.
- Ponekad u delu dvorišta ka Muzičkoj školi pronađemo špric, obično petkom ili posle vikenda - kaže Tanja Stojanović, direktorka škole „Jovan Popović“.
U kragujevačkim osnovnim školama tvrde da je zahvaljujući školskim policajcima nema dilovanja droge u dvorištima. Načelnik kriminalističke policije Goran Janić navodi i da među osnovcima u Kragujevcu nema registrovanih uživalaca narkotika.
Nastavnici i učenici, međutim, tvrde da droge ima na svakom koraku van škole. Čak i osnovci priznaju da znaju nekoliko drugova koji su probali marihuanu.
Neuropsihijatar i sudski veštak, doktor Milica Đorđević za „Blic“ objašnjava da osnovci uglavnom u svet droge ulaze tako što uzimaju marihuanu.
- Drogu uglavnom prati i delinkventno ponašanje, koje s godinama prerasta u kriminal. Problem je što na tržištu ima puno jeftine droge, do koje se lako dolazi. Počinje se obično u društvu među drugarima koji su nabavili drogu - kaže Đorđevićeva.
Vrbovanje osnovaca od narko-dilera ogroman je problem.
Livia Horti, predsednica subotičke komisije za borbu protiv bolesti zavisnosti, kaže da zbog toga u ovom gradu dileri osnovcima besplatno daju drogu.
- Tako ih vrbuju za budućnost, kada prvo od džeparca kupuju narkotike, a kasnije do njega dolaze delikventnim ponašanjem - kaže Hortijeva.
U vrtićima zbog narkomanskih špriceva proveravaju travnjake Slučaj desetogodišnjeg leskovačkog učenika koga je narkoman ubo iglom šprica, kojom je sebi prethodno ubrizgao heroin, nije jedini takav slučaj u Srbiji. Pre tri godine petogodišnji Boranin je u parku nedaleko od Doma kulture i obdaništa „Crvenkapa“, pronašao iskorišćen špric sa iglom. Ne znajući za opasnost koja vreba, dečak je špricem počeo da plaši drugu decu i tako sebe ubo u kažiprst. Vaspitačice četiri borska vrtića kažu da su u svim dvorištima do sada pronalazile iskorišćene špriceve.
- Zbog toga, svakoga jutra čistačice proveravaju travnjake.
I policija je noću pojačala patrole oko obdaništa, ali ni to nije smanjilo rizik - kaže direktor ustanove za decu „Bambi“ Blagica Jović.
Većina đaka misli da droga nije štetna
Psiholozi, nastavnici i policija navode da je narkomaniju najbolje suzbijati prevencijom i promenama u porodici u školi. U većini škola u Srbiji sprovode se programi preko kojih se učenici upoznaju sa svim štetnim posledicama narkomanije. Učenicima, kako sami navode, takvi dodatni časovi su dosadni, a većina veruje da droga i nije toliko štetna koliko se o tome priča.
Psiholozi, nastavnici i policija navode da je narkomaniju najbolje suzbijati prevencijom i promenama u porodici u školi. U većini škola u Srbiji sprovode se programi preko kojih se učenici upoznaju sa svim štetnim posledicama narkomanije. Učenicima, kako sami navode, takvi dodatni časovi su dosadni, a većina veruje da droga i nije toliko štetna koliko se o tome priča.
|
| 27.10.2007. u 10:45 |
odgovor sa citatom
|
Head
Spam king
(5.23/10)
Član od: 16.02.2006.
Ukupno poruka: 1394
info
|
Eh... Taj heroin zuti... 
~Hvala vam shto me ne razumete i time ne slabite moju snagu.~
|
| 27.10.2007. u 13:51 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
da, da, da... cudotvorni prasak...
|
| 28.10.2007. u 06:33 |
odgovor sa citatom
|
Devrlja
Persona
Član od: 16.05.2007.
Ukupno poruka: 133
info
|
NIdzo jel ti kuva mama cesto corbu? 
[ Poruku promenio Devrlja dana 28-10-2007 ]
|
| 28.10.2007. u 22:18 |
odgovor sa citatom
|
Nikadel
Drug clan
 (3.1/10)
Član od: 28.04.2007.
Ukupno poruka: 838
info
|
Nema djeje svi bi da se navare na shtek 
|
| 28.10.2007. u 22:51 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
drogiraju li se djeca kod nas jos ili pauza?
|
| 07.12.2007. u 17:23 |
odgovor sa citatom
|
Omca
Astronaut
(2.94/10)
Član od: 24.06.2007.
Ukupno poruka: 812
info
|
Ma kakvo drogiranje nema kod nas droge otkud vam to?
|
| 07.12.2007. u 17:44 |
odgovor sa citatom
|
Nikadel
Drug clan
(3.1/10)
Član od: 28.04.2007.
Ukupno poruka: 838
info
|
A jbg...
|
| 08.12.2007. u 03:24 |
odgovor sa citatom
|
Omca
Astronaut
(2.94/10)
Član od: 24.06.2007.
Ukupno poruka: 812
info
|
hehehe
|
 08.12.2007. u 16:19 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
Sve više narkomana umire od prekomerne doze narkotika
Jeftin heroin ubija decu po Srbiji
Autor: Ana Ž. Adžić | 14.01.2008 - 06:00
BEOGRAD - Do sredine decembra 2007. godine u glavnom gradu Srbije od droge je umrlo 95 uglavnom mladih ljudi. To je tri puta više nego u istom periodu prošle godine, a ove alarmantne podatke nedavno je obelodanio Lambe Đorejlijevski, šef Odseka za suzbijanje narkomanije u beogradskoj policiji.
„Blic“ saznaje da je broj umrlih heroinskih narkomana u prestonici veći deset do 15 odsto od zvaničnih podataka, jer policija evidentira samo one zadesne smrti, kada nađe mrtvog narkomana, sa špricem u veni ili priborom pored tela. Pojedini slučajevi otkriju se tek kada se telo pošalje na obdukciju.
U Novom Sadu u proseku godišnje 20 narkomana umre od prekomerne doze heroina, a u toj crnoj statistici nisu evedentirani oni koji su umrli zbog korišćenja drugih narkotika.
- Narkomani se predoziraju iz nekoliko razloga. Heroin koji uzmu može biti čistiji od onoga na koji su navikli, ili prljaviji jer se ova droga miksuje sa paracetamolom, šećerom u prahu, pa čak i smrtonosnim otrovom za pacove. Do smrti može dovesti i kombinacija sa alkoholom, posebno žestokim pićima, ili sedativima. Narkomanima opasnost preti i posle apstinencije, kada se organizam delimično očisti. Doza koja im je nekada bila uobičajena može da bude smrtonosna - kaže sagovornik „Blica“ iz MUP Srbije.
Naš sagovornik napominje da je broj korisnika heroina koji se predoziraju i umru svake godine je sve veći, a jedan od glavnih razloga je sve manja cena opijata . Prema njegovoj tvrdnji kvoter ili četvrtina grama se prodaje od 600 do 800 dinara, u zavisnosti od grada, ali i čistoće droge. Načelnik novosadske Klinike za bolesti zavisnosti Nikola Vučković u razgovoru za jedan novosadski dnevnik izneo je još alarmantniji podatak, a to je da se na ulicama Novog Sada doza heroina, odnosno četvrt grama ove droge, prodaje se za svega 300 do 500 dinara.
- To je prava bagatela i ne pamti se kada je droga u Novom Sadu bila tako jeftina. Džoint se prodaje za evro po komadu. Sreća u nesreći je da ovdašnji narkomani još nemaju dovoljno para da kupuju preskupi kokain - rekao je Vučković.
Niska cena proizilazi iz kvantiteta i količine droge koja se zadržava na narko-tržištu Srbije.
- Poznato je da preko naše teritorije prolazi heroin u tranzitu iz Avganistana i Turske ka zemljama Zapadne Evrope, ali sve veće količine zadržavaju se i na narko-tržištu Srbije. Samo u prvoj polovini ove godine MUP je zaplenio 411 kilograma droge, među kojom čak 170 kilograma heroina. Te zaplene ukazuju na velike količine koje se švercuju, ali i zadržavaju u Srbiji - navodi naš sagovornik.
Posebno zabrinjava činjenica da osim većeg broja narkomana, pada i starosna granica kada deca počinju sa upotrebom droge.
Prema rečima dokrora Vučkovića u Novom Sadu najmlađi narkomani imaju 13 ili 14 godina i oni koriste marihuanu.
Sa 16 godina počinju da uzimaju amfetamine, a nešto kasnije prelaze na heroin, a najkritičniji period je od 18. godine - naveo je Vučković.
Ostavljaju drugove da umru u mukama
Nedavno je u selu kod Kikinde narkoman nađen mrtav. Policija je ubrzo protiv njegovih prijatelja, takođe narkomana, podnela krivičnu prijavu zbog nepružanja pomoći, jer su pobegli umesto da pozovo pomoć kada su videli da mu je loše. Narkomani kada vide da im se drug predozirao, ostavljaju ga i beže jer se plaše policije, objašnjava naš sagovornik iz MUP-a.
|
| 14.01.2008. u 11:57 |
odgovor sa citatom
|
Cobra
Rekreativac
Član od: 12.01.2008.
Ukupno poruka: 56
info
|
Citat:
Dana 2007-12-07 17:44, Omca je napisao:
Ma kakvo drogiranje nema kod nas droge otkud vam to?
|
bilo bi lepo da je istinito!!! 
|
| 14.01.2008. u 12:48 |
odgovor sa citatom
|
smradojko_tip
Persona
(1.32/10)
Član od: 25.04.2007.
Ukupno poruka: 185
info
|
Citat:
Dana 2007-03-07 04:46, izvidjac je napisao:
Da li smo dovoljno jaki da priznamo?
|
Dolazi mi ideja.Dovoljno sam jak da priznam.Misli u Maleziji kod nas?Cuo sam da se drogirate.Navukli ste se na sidu i hepatitis. ISH!
Borova suma,borova suma,borova suma velika plaza duhova puna,borova suma,...
|
| 14.01.2008. u 16:40 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
"Dolazi mi ideja.Dovoljno sam jak da priznam.Misli u Maleziji kod nas?Cuo sam da se drogirate.Navukli ste se na sidu i hepatitis. ISH!"
nesto si hteo reci?
[ Poruku promenio izvidjac dana 14-01-2008 ]
|
| 15.01.2008. u 05:27 |
odgovor sa citatom
|
izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 911
info
|
Армија зависника од дроге
Према незваничним подацима, у Србији има око 300.000 наркомана. – У протеклој години, 77 особа у земљи умрло од последица узимања наркотика, а најмлађа од њих имала је 18 година
Таблете екстазија: доступне и за 150 динара (Фотодокументација „Политике”) Изузетно талентовани студент на тешким дрогама, девојчица која у 14. години има оболеле вене од коришћења хероина, одликаши који се понекад и сами пријављују на лечење од зависности, само су неки од младића и девојака који су део „армије” зависника од опојних супстанци. Према незваничним подацима, у Србији их има око 300.000. У протеклој години, 77 особа у земљи умрло је од последица узимања наркотика, а најмлађа од њих имала је 18 година.
Невероватно ниска цена дроге у Београду говори сама за себе и представља, према речима стручњака, основу за ширење овог проблема. Пакетић марихуане кошта око 400 динара. Када се екстази пре осам година у Србији први пут појавио у већим количинама, коштао је око 30 евра, а сада таблета те дроге стаје од 75 до 150 динара. Грам хероина, у зависности од квалитета, креће се од1.200 до 2.000 динара.
Према речима Драгана Тривана, председника Центра за превенцију наркоманије, основаног новембра 2006. године у Београду, поменути број зависника је много већи и подаци могу да се односе само на територију главног града.
– У последњих неколико година, граница старости за улазак у свет дроге померена је са 16 на 13 година, а разлог је тај што дроге на улици има много, па је самим тим и цена знатно нижа – каже Драган Триван.
Млади у Србији између 15 и 19 година, према једном истраживању, много чешће користе екстази него марихуану. Екстази, у жаргону „екс” или „ексер”, повезан је са ширењем рејв покрета, крајем деведесетих година. Таблета од 75 до 100 милиграма почиње да делујепосле15 до 30 минута, а ефекти трају сатима. Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине и по дејству је сличан амфетамину и мескалину, мање популарним дрогама код нас. Све њих је на велика врата, током 60. година прошлог века, увео отац психоделичних дрога, амерички психијатар Тимоти Лири. Екстази може да остави тешке психичке последице на особу и оштећења бубрега, јетре и срца.
Популаризацијом техно и рејв музике, крајем деведесетих година прошлог века, настао је и термин „екстази генерација”. Њој припадају млади љубитељи журки које понекад трају и данима, а „ексер” чини незаобилазни део тог провода. Таблете имају на себи имају шаљиве слике зеца, срца с прободеном стрелом, јагоду, насмејано лице или препознатљиве знакове „мекдоналдса” и „мерцедеса”.
Међу корисницима омиљен је и хашиш, који се добија из биљке индијска конопља, познатије као марихуана. Конзумира се слично као и марихуана, или у жаргону трава: пуши се у џоинту помешан с дуваном, на пајп (врста луле), или удисањем испарења. На сличан начин, зависници се често дрогирају и хероином, подгревајући га на фолији, а он затим испушта дим који се удише.
Триван истиче да су млади из свих социјалних сталежа подложни овој болести. Он сарађује с тимом људи у Саветовалишту у Устаничкој улици 189 у Београду, а међу њима су и волонтери, бивши наркомани који су успешно излечени.
– Месечно имамо око 200 позива из целе Србије, а око 70 зависника за то време дође лично у саветовалиште. Јављају се из Босне и из Црне Горе – вели Триван.
Тако су, између осталих, у саветовалиште свратили и један машиновођа, зависник од хероина, и један новинар. Они су, каже, сада апстиненти и добили су прилику да почну нови живот.
Триван је почетком године отворио и врата специјализованог прихватилишта за смештај наркомана, које је већ опремљено и очекује пацијенте. Његов метод лечења од зависности, базира се, објашњава он, на директном раду са човеком.
– Прихватилиште има 30 кревета и биће отворено 24 часа, а долазак ће бити добровољан. Не користимо никакве лекове, никаква чуда, пружамо непосредну помоћ оболелима. У жаргону се то обично назива „скидањем на суво”. Имамо много искуства у раду и можемо да препознамо симптоме наркоманске кризе и да је предупредимо. Од кризирања нико није умро, али јесте од предозирања – објашњава Триван.
Он очекује да би рад у прихватилишту требало да буде успешан у 90 одсто случајева и каже да највећим успехом сматра реакцију родитеља који посете Саветовалиште.
– Многи од њих водили су децу по разним центрима за одвикавање и свиђа им се што зависници које ми лечимо изгледају нормално, за разлику од оних који се лече уз помоћ медикамената, када пацијенти изгледају потпуно дезоријентисано, са стакластим погледом у очима – тврди Триван.
А колико овај проблем може да разори, говоре и сурове чињенице с којима се Драган Триван сусреће у пракси: радио је, каже, и с девојком која је ђак генерације, а бавила се проституцијом како би дошла до пара за куповину дроге.
Поред наведених начина дрогирања, наркомани удишу лепак, користе таблете „тродон”, а постоји и друштвено прихватљива злоупотреба лекова, најчешће у вези с добро познатим таблетама за смирење. Укрштање горепоменутих опијата, алкохол плус марихуана, алкохол плус екстази, екстази плус енергетска пића, често се подразумева.
А кокаин, о коме је снимљено ваљда 1.000 филмова, и даље је табу у нашем друштву, бар у јавним разговорима, а познато је да је резервисан за више, „елитне” слојеве српског друштва.
----------------------------------------------------
Врсте дрога
Светска здравствена организација овако дели психоактивне дроге:
1. Алкохол (алкохолна пића, напици и коктели); 2. амфетамини; 3. халуциногени (ЛСД, мескалин, псилоцибин и друге); 4. канабис (марихуана, ганџа, хашиш); 5. кокаин, чиста материја и лишће биљке коке; 6. опијати (опијум, хероин, морфијум, кодеин, синтетички препарат метадон и петантин); 7. испарљива средства и лекови богати органским растварачима (ацетон, етар, хлороформ); 8. дроге појединих регија или нове дроге (крек, екстази).
Према зависности, дроге, мада многи стручњаци оспоравају ову поделу, деле се на тешке (опијум, морфијум, кодеин, хероин, кокаин, амфетамин итд.) и лаке (марихуана, хашиш, псилоцибин, мескалин, ЛСД итд).
|
| 21.01.2008. u 12:26 |
odgovor sa citatom
|
Vamp
Persona
(2.13/10)
Član od: 18.01.2007.
Ukupno poruka: 474
info
|
Posto nisu u pitanju zvanicni podaci,necemo ih razmatrati!
|
| 21.01.2008. u 12:34 |
odgovor sa citatom
|
Teky
Rekreativac
(1.68/10)
Član od: 22.11.2007.
Ukupno poruka: 362
info
|
Joj Nermine, nemoj vise pisati tako duge postove....!!!! Ma u Varosi vise droge nema, sve su iskorenili.... Od kada je pao Cipelgrad, nista vise nije isto....
|
| 21.01.2008. u 12:44 |
odgovor sa citatom
|
Teky
Rekreativac
(1.68/10)
Član od: 22.11.2007.
Ukupno poruka: 362
info
|
Citat:
Dana 2007-03-08 05:58, izvidjac je napisao:
Head- malo o nasim skolama, ako moze? zastupljenost kod nas?
|
Kojim nasim skolama, ti nisi nas???!!!! Pa ti si daleko....???
|
| 21.01.2008. u 12:47 |
odgovor sa citatom
| |
|
|
