izvidjac
Moderator
Član od: 19.12.2005.
Ukupno poruka: 974
info
|
Čaršija se pita
Da li je moguće menjati čaršiju ? Teško. Živeći u Prijepolju shvatio sam da čaršija ima svoj nepisani život koji funkcioniše godinama. Godinama čaršija odoleva reformi, pametnim ljudima i dokazuje im da rade uzaludan posao. Zašto je to tako? Jednostavno, to je njena borba za svoj identitet i opstanak. Čak ni političke partije ne uspevaju do kraja da nametnu svoj program jer čaršija se pita.
Ko su čaršijaši ? To su čuvari čaršije. Koga oni okarakterišu kao protivnika čaršije taj može slobodno da pakuje kofere iz čaršije. Ono malo inteligencije stavlja se brzo u službu čaršije i verovatno ide logikom Gorana Bregovića: Entuzijasta i ambiciozan čovek u malom mestu je lud čovek.
Ima čaršija i svoje stručnjake, gazde, sluge, dobre majstore, sportske radnike itd. Jednom kad vas čaršija proglasi za stručnjaka vi ste stručnjak za ceo život u čaršiji. Ne morate da brinete za stručnost više. U ocenjivanju ličnosti čaršija ispituje ko vam je otac. Ona vas gleda kroz vaše roditelje. „To je sin čuvenog Janka Jankovića“ . Da li ste vi dobar ili loš, to čaršiju ne zanima, bitni su roditelji koje je čaršija poznavala.
Najviše od svega čaršija voli vlast. I to svake boje i programa. Kako se ona udvara i podilazi svakoj vlasti. Ona voli i direktore, uopšte voli ljude od moći. Drugo mesto po značaju za čaršiju dele zdravstveni i prosvetni radnici. Svaka čaršija ima puno trgovaca, tako da samo najbogatiji među njima imaju značaj za čaršiju. Tu su i dobri majstori, kod njih zakazati radove predstavlja veliki napor i iziskuje posebne veštine pregovaranja. Umne ljude teško je naći u čaršiji, oni su otišli u beli svet ili su ostali za plugom na selu. Koliko samo talentovane dece za sport ima u čaršiji, ali u čaršiji važi pravilo: Moja lopta ja kapiten.
Postavlja se pitanje: Da li vredi živeti u čaršiji? Ako u čaršiji provedeš jedno vreme preko određene granice nema ti spasa, osta u čaršiji da je braniš do kraja života. Ako želiš da odeš, uradi to što pre dok te čaršijaši ne ubede u suprotno. Sve u svemu, čaršija nije za ambiciozne i umne ljude, ona je za srednjoškolce i ljude bez mnogo škole. Pa šta to mene zadrža u čaršiji? Čini mi se da sam i ja prešao granicu i da polako, ali sigurno postajem čaršijaš.
Šta je to lepo u čaršiji? Najlepša su mi jutarnja javljanja sugrađana: Dobro jutro komšija. Kada prođem čaršijom pijačnim danom, tada osetim i ja neku toplinu čaršije. Proći pijacom pravi je doživljaj. „Pošto kruške „budale“? „Budale“ nemaju cenu“, odgovara šeretski prodavac. I tako svakim pijačnim danom.
Sve u svemu, čaršija nadživi svaki sistem i preko svoje glave propusti sve moguće i nemoguće stvari.
Autor je predsednik Centra za istraživanje u politici „Argument“ iz Prijepolja
Autor: Slobodan Martinović
Takva je i nasa carsija ili ono sto je ostalo od nje....
|
08.11.2008. 000000 12:42
