Nova Varos Online


Zdravo Gost! Prijava \| Korisnik: Šifra: zatvori Registruj se »	Naslovna · Vesti · Forum · Foto galerija · Chat

Nova Varos Online: Forumi

Varošani Moderator: Humanbeing, izvidjac
Nova Varos Online Forum Index >> Varošani >> Izviđači

Idi na stranu ( << prethodne strane 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 sledece strane >> )

Autor

Izviđači

MaJdA
Drug clan

(2.49/10)

Član od: 20.01.2006.
Ukupno poruka: 94
info

Ovo je pismo od Hanadi koje je izaslo u "Polimlju",pa procitajte,mnogo je zanimljivo! Malo je podugacko ali to je nasa Dada!

POZDRAV IZ ARIZONE

Bila sam zbunjena tog dana kada mi je iz americkog konzulata javljeno da sam izabrana da ucestvujem u A-smyle programu razmene ucenika.Prijavila sam se za program i ne sluteci da stvarno mogu proci testove.Bila je to,bar za mene,dobra prilika da proverim znanje engleskog jezika.Testirano je oko tridesetak ucenika iz Prijepolja,a samo jedan je trebalo da bude izabran.Mislila sam da su mi sanse jako male.Ali,desilo se...
Nisam ni osetila kako je brzo dosao 9.januar,dan kada sam sa grupom od jos 14 ucenika iz Srbije i Crne Gore,trebala da krenem put Sjedinjenih Drzava,ne znajuci sta me ocekuje.Sve sto sam znala bilo je da idem u gradic Sedonu,koji se nalazi u Arizoni.Imala sam podatke o porodici,uglavnom imena i godine starosti.Oni su trebali da budu moja porodica narednih sest meseci.Ispostavilo se da nije tako tesko kako se u pocetku cinilo: vec prvog dana sam prihvacena kao clan porodice,u skoli su se svi trudili da mi se „nadju pri ruci“.Cinilo se da je sve tako lako,skoro savrseno,a onda je dosao dan kada sam shvatila da to sto mi se desava nije san,kao sto se cinilo. Probudila sam se jednog jutra u nepoznatoj sobi,cula nepoznate glasove napolju.Tek tada sam shvatila da sam miljama daleko od svog rodnog grada.Nekoliko narednih dana mucila me je pomisao da veoma dugo necu videti svoje roditelje,brata,rodjake, drugove i drugarice iz odeljenja,sve ljude do kojih mi je stalo.Sad shvatam da sam tih dana prolazila kroz period koji mnogi zovu „kulturni sok“.Sve razlicitosti izmedju ove dve zemlje,koje sam primecivala a nisam shvatala, zapljusnule su me tog dana,terale me da razmisljam dugo o tome.I najednom mi je postalo jasno zasto sam ovde i sta se od mene ocekuje.Bila sam tu da bih prezentovala svoju zemlju, njenu kulturu i obicaje,a isto tako da sto bolje upoznam njihovu.Zadatak nije bio nimalo lak,jer neverovatno je kako malo Amerikanaca zna na kom se kontinentu Srbija nalazi,neki su cak mislili da je u Juznoj Africi.A oni koji su ponesto culi,znaju samo ono najgore o ratovima i Slobodanu Milosevicu,a Srbiju zamisljaju kao zemlju punu gangstera.Ali su bili zainteresovani i sa paznjom slusali ono sto sam im pricala,postavljali mnoga pitanja.Ali,i mi smo o njima culi mnogo netacnih informacija.Nije istina da Amerikanci vole svog predsednika,jer ja jos uvek nisam cula nijednu lepu rec o njemu,a tu sam vec dva meseca.I nije istina da Amerikanci piju samo Koka-kolu,cini se da mnogo vise vole sok od pomorandze.
Ali zato se puter od kikirikija nalazi u skoro svakom mogucem receptu,od kolaca do slanih jela.Onda,tu su naravno krofne koje su veoma popularne,pa kolac sa sirom. Kada su mi prvi put ponudili ovu poslasticu,rekla sam: „Ne,hvala!“,jer nikako nisam mogla da zamislim slatkis napravljen od sira.Kasnije se ispostavilo da je to nesto vrlo ukusno.
Sto se tice Sedone,to je grad od nekih tridesetak hiljada stanovnika,neverovatno rastrkan.Kuce su gradjene u modernom stilu,jednospratnice,ravnog krova,sa lepo uredjenim dvoristima i bazenima. „Njujork Tajms“ je 2003. ovaj gradic proglasio za najlepse mesto u Sjedinjenim Drzavama.I zaista,ima neke magije u ovom mestu; mozda su to crvene stene koje okruzuju ceo grad,mozda ljudi.Postoje verovanja da crvene stene pozitivno uticu na raspolozenje.Mozda je istina jer svi su ovde vrlo ljubazni i drustveni.Mnogi veruju i u postojanje vanzemaljaca i misle da su oni boraveci ovde,ostavili nesto sto zraci pozitivnom energijom.Ovde nema depresivnih ljudi,a i malo je bolesnih.Ima tu neke tajne.Najveci deo stanovnistva cine stariji ljudi,iznad 60 godina,pretezno penzioneri.Mladi,ali i stariji su u fazonu hipika i kauboja.Kaubojski sesiri su jako moderni,a cesto mozete sresti ljude odevene kao kauboje.Inace,u gradu su boravili poznati glumci,koji su na ovim prostorima snimali kaubojske filmove.Imala sam srecu da posetim jedan ranc konja i vidim konja koji je jako poznat u Sedoni,jer je glumio u cak petnaest kaubojskih filmova. Inace ovaj grad je steciste velikog broja umetnika.Turisticko je mesto,a za vreme sezone,broj stanovnika poveca cak tri puta.Kanjon Kolorado je u blizini,tako da je to prava turisticka atrakcija.Nacionalni park Kolorado poseti veliki broj turista. Sedona je veoma skup grad,pa mladi ljudi veruju da je mnogo lakse ziveti u nekom drugom gradu.Pored toga,u Arizoni postoji zakon da vlasnik moze da otpusti svog radnika bez ikakvog obrazlozenja,pa mladi ljudi,koji su nekim cudom jos uvek ovde, rade po 2-3 posla da bi opstali.Srednja skola koju pohadjam je vrlo modernog tipa, pruza djacima svu mogucu udobnost,mozda i vise nego sto je potrebno.Na primer,u svakoj ucionici se nalazi po jedan udoban kauc,pa kad se neki od ucenika suvise zamori sedenjem u stolici,on moze da se odmori na kaucu.Naravno,bilo je slucajeva da je neki ucenik suvise umoran,pa onda prespava veci deo casa.Na casovima je jako zanimljivo,osim sto ucite,dozvoljeno vam je i da slusate muziku,da pijete sok ili jedete uzinu.Ako tacno odgovorite na pitanje,mozete dobiti i neku cokoladicu.
Zato valjda ucenici vole skolu i nikada ne beze sa casova.Ovde nema neopravdanih izostanka.Svaki djak ima pravo da izabere 4 predmeta koja zeli i te predmete pohadja svaki dan.Casovi traju po 90 minuta,tako da nastava traje od 8 do 15 sati. Ali,za mnoge,to je samo deo,jer tek posle 15 sati pocinje prava zabava: klubovi, sekcije,sportske aktivnosti,tako da vecina ostaje u skoli do 18,a nekad i duze.Zato se uvece malo izlazi,skoro nikako.Preostalo slobodno vreme se radi,nekad za pare, nekad volonterski,jer je volontiranje obavezan deo skolskog programa.Neobicno je sto ovde nema odeljenja,na svakom casu su razliciti ljudi.Mladi su dosta kreativni, ne uce koliko mi,ali se zato usmeravaju vrlo rano i uce ono za sta imaju najvise talenta.Odevanje ucenika je sasvim neobavezno i skromno.Vise je to radna uniforma,jer ovde smatraju da se lepo treba obuci samo za neke specijalne prilike, tipa proslava i rodjendana.Ovde se uvek nesto desava,bioskopi su jos uvek in i jako poseceni.Nedavno je odrzan i filmski festival u gradu,koji je okupio veliki broj poznatih glumaca.Takodje ima dosta pozorisnih predstava i dosta su posecene. Dobrotvorne zabave se cesto odrzavaju,imala sam priliku da prisustvujem jednoj. Kao sto sam rekla,mladi ovde rade,nekada i dva posla dnevno.To je verovatno razlog sto su americki tinejdzeri vrlo nezavisni,skoro svi voze kola koja su kupili sopstvenim parama.Ovde se vozacka dozvola stice sa 16 godina,ali niko ne juri ulicima,postuje se kultura saobracaja.Ako zelite vratolomije,mozete iznajmiti dzip za pedeset dolara i voziti se obliznjim brdskim putevima.
Klima je pomalo cudna.Pre petnaestak dana smo se kupali u bazenu,a prosle nedelje je padao sneg,koji inace veoma retko pada.Uglavnom,sunce Arizone toplo greje tokom cele godine.Ovde je poceo prolecni raspust koji traje devet dana.Moja porodica me vodi u Las Vegas,Holivud,Los Andjeles,San Francisko.Obici cemo i cuveni cuveni zatvor Alkatraz.
Zao mi je sto ovo putovanje ne mogu da podelim sa svim mladim iz Srbije.Zaista,sve ono sto,nazalost mozemo da nadjemo samo u knjigama,ako se ne dozivi,kao da ne postoji.Ja sam,eto imala srecu da dozivim i upoznam jedan deo sveta,van granica Srbije,sto bih pozelela svim mladim iz Prijepolja.

Hanadi Beganovic

Pozdrav svima...

25.03.2006. u 13:24