| Autor |
Promenjen život |
onisifor
Persona
 (4.42/10)
Član od: 12.04.2007.
Ukupno poruka: 1
info
|
Promenjen život
Odrastao sam u ateističkoj porodici. Jedne godine, u Budvi, otac i ja smo iz čiste radoznalosti kupili veliku porodičnu Bibliju, iako je za njega važila ona: ''Religija je opijum za narod''. Pročitao sam Jevanđelje po Mateju i to mi se jako svidelo. Kad smo se vratili u Beograd slučajno smo videli plakat na kojem se reklamirala ****ja biblijskih predavanja u organizaciji jedne protestanske zajednice. I, tako, krenemo mi na predavanja (imao sam 14-15 godina). Otac je na, u najmanju ruku, energičan i ne baš hrišćanski način, pokušavao da minira sve što se tamo govorilo, međutim posle nekog vremena pod uticajem kreacionista (ljudi koji veruju da Zemlja i život na njoj nisu nastali slučajno, već da se iza svega toga nalazi Tvorac), poverovao je u Boga. Na njega se samo tako i moglo uticati, zato što je bio vatreni pristalica Darvinove teorije evolucije. U njegovom karakteru su se videle značajne promene. Postao je strpljiviji, smireniji i ljubazniji.
Ja sam takođe, možda i pre njega, poverovao, počeo da pručavam Sveto Pismo i već maltene bio spreman za krštenje, kad sam odjednom, pod uticajem društva iz kraja i škole, počeo da koketiram sa drogama i ubrzo postao zavisnik. Radio sam svašta: krao, varao, lagao, samo da bih došao do doze. Svakodnevno sam bio na teškim drogama, a travu sam pušio maltene umesto cigareta. Hapsili su me, a jednom sam dobio dobre batine u policiji. Pokušavao sam da se ''skinem'' puno puta, i sam, i u Zavodu za bolesti zavisnosti, ali nije vredelo, uvek sam počinjao ponovo. Uveče nisam smeo da legnem ako nisam imao spremljenu dozu za jutro, inače bih ujutro sav znojav i slab od krize smišljao kako da dođem do leka. Koliku li sam sramotu nanosio Bogu i koliko li sam pljuvao Hristu u lice!?
Međutim, Gospod je hteo da me zadobije za Sebe. Jedne večeri mi je otac našao u jakni tri kutije trodona, a moji su mislili da sam ''čist'' ( u to sam ih ja ubeđivao). Bili su šokirani. Ujutro smo odmah otišli u Zavod, i dežuran je bio jedan dobroćudni lekar, pobožan čovek, koji mi je kasnije i rekao da sebe smatra samo oruđem u Božijim rukama. Uz njegovu pomoć sam uspeo da uspostavim apstinenciju, a ubrzo posle toga sam povredio koleno, tako da sam hteo-ne hteo morao da ležim u kući mesec dana. Za to vreme sam intenzivno čitao hrišćansku literaturu.
Međutim, čim sam prohodao nastavio sam da pijem, pušim travu, i bilo je samo pitanje dana kad ću se vratiti teškim drogama.
Tu se opet Bog umešao. Jedne večeri sam izašao u Skadarliju i krenuo da pijem (popio sam pivo-dva), ali usred provoda kao da mi je neko prišao i rekao: ''Zar ćeš to raditi? Meni si potreban.'' Setio sam se citata iz jedne knjige, koji kaže: ''Ako odlučiš da ne budeš spasen, celu večnost ćeš nedostajati Božijem srcu punom ljubavi (možda će neko ovo nazvati nepotrebnim sentimentalizmom, ali ja samo pričam kako je bilo!). Na um su počele da mi dolaze slike Hristovog stradanja: bičevanje, trnov venac, pljuvanje. Setio sam se Petrovog odricanja, i pomislio sam : ''Pa, ja sad to isto radim''. Borio sam se protiv tih misli jer su mi kvarile provod! Neko me je tad upitao: ''Ej, hoćeš još jedno pivo?'' I prvi put posle pet godina robovanja nagonima, ja sam odbio.
I, šta da kažem, počeo sam da se trudim da vodim jedan vrlinski život (uz dosta padova), a apstiniram od droga sedam godina. Milost me je iz korena promenila. Bog mi je dao divnu ženu. Diplomirao sam. Jednostavno, Gospod je pred mene stavio pitanje, koje stavlja pred svakog pobožnog čoveka: da li više volim Njega ili greh? Trudim se da izabiram ovo prvo. (Ovde bih još samo dodao da sam kasnije prešao u Pravoslavlje - vizantijsko bogoslovlje je neiscrpno blago)
|
 12.04.2007. u 12:52 |
odgovor sa citatom
|
Torius
Drug clan
(3.2/10)
Član od: 20.09.2005.
Ukupno poruka: 139
info
|
"Bog, i da nije stvarnost, on je najsavrsenija covekova ideja o stvarnosti" Jovan Ducic
|
| 12.04.2007. u 21:11 |
odgovor sa citatom
|
Humanbeing
Moderator
Član od: 05.11.2005.
Ukupno poruka: 985
info
|
Najbolje da uzmes neko 'ladno oruzje i da prekinesh zlu sudbinu. 
|
| 12.04.2007. u 23:33 |
odgovor sa citatom
|
Boshko_Drljic
Kavgadzija
Član od: 11.03.2007.
Ukupno poruka: 874
info
|
Shta ce mi bogatstvo i svetska slava sva, kada mora umreti mocna Nirdala !
|
| 17.04.2007. u 11:45 |
odgovor sa citatom
|
Head
Spam king
 (5.23/10)
Član od: 16.02.2006.
Ukupno poruka: 1394
info
|
Ovakvih pricha mozesh naci u svim novinama i to svaki dan !
~Hvala vam shto me ne razumete i time ne slabite moju snagu.~
|
 17.04.2007. u 12:56 |
odgovor sa citatom
|
bellegosse
Drug clan
 (1.88/10)
Član od: 13.05.2006.
Ukupno poruka: 17
info
|
ova prica me je bas rastuzila! isto to se desilo i mom naj drugu slican pocetak al nazalost kraj tuzan!!!REPOSE EN PAIX DRUG!!!
|
| 19.04.2007. u 01:00 |
odgovor sa citatom
|
Histrion
Drug clan
(2.94/10)
Član od: 27.02.2007.
Ukupno poruka: 829
info
|
Probudio sam se negde oko 9 sati.Nisam mogao duze da spavam jer se neshto strashno deshavalo u meni.Bol nije prestajao.Zapomagao sam iz sve snage al me niko nije chuo.Mislio sam da je kraj.Kisha je padala i kapljice su kuckale u oluk stvarajuci chudne zvuke.Odmah sam pomislio da mi to Bog shalje znak jer je to, slozicete se, najlogichnije shto chovek moze da pomisli.Skroz sam se umirio.Potpunu tishinu oshtro su presecali zvuci sve jachi i jachi i to me je dovodilo do ludila.Ja sam morao da po cenu mogucnosti da poludim ostanem miran da bi chuo poruku.Poruka je i dalje izostajala .Znao sam da je u pitanju iskushenje.Bio sam istrajan.Najednom ptica je sletela na oluk.U pitanju je bio vrabac.Pomislio sam da je sigurno gladan i da je promashio prozor poshto ja nikad ne ostavljam mrvice pticama.Reshio sam da prekinem sa tim.Ustao sam i doneo sam mu veliku pljeskavicu.Njegova usta bejahu tako mala da koliko se god trudio nije mogao da savlada prepreku velichine i umori svoju glad.Besneo sam.Najedno,uhvatio sam sebe kako grizem pjeskavicu al ne zato shto sam bio gladan vec vishe zbog toga shto sam morao bes da izbacim van.Toliko sam bio rastrojen da mi je ispadalo iz usta.Pocheo sam da povracam i da se bukvalno davim.Vrabac je instiktivno odleteo.Iako mali,izgledao je tako slobodno i mocno na prozrachnoj pozadini neba da sam pod tim prizorom brzo prestao da povracam.Iako gladna i istroshena ptica je u tom trenutku bila bar tri puta bila veca od mene.Ona je bila slobodna.Reshio sam da se i ja trgnem iz okova Vavilona.Nije mi mnogo trebalo da skochim kroz prozor.Chulo se aaaaaaaaaaaaa....tup poshto sam ziveo na predzadnjem spratu.U tom trenutku bio sam potpuno promenjena osoba.Nisam imao ni jedan ceo organ i nisam imao simetrichan oblik.Mozda....chak.....nisam uopshte imao oblik....
|
| 20.04.2007. u 21:02 |
odgovor sa citatom
|
Boshko_Drljic
Kavgadzija
Član od: 11.03.2007.
Ukupno poruka: 874
info
|
Muž i žena blaženo spavaju u njihovoj spavaćoj sobi, ili još preciznije, sanjaju da spavaju. Ona sanja, «u klasičnom smislu reči», da pliva u bistrom moru koje okružuje jedno grčko ostrvo. Muž sanja, «u klasičnom smislu reči», da pliva u karibskom moru. Multi-bioskopsko sanjanje jednog jedinog bioskopa: sanjajući da žive, sanjaju da sanjaju u okviru sna zvanog život, sanjaju da sanjaju da plivaju u okviru sna (u uobičajenom smislu te reči). Ironija sudbine: pored toga što ne znaju da sanjaju da su živi, jer ne žive Lucidno, tj. ne Raspoznaju, oni ne znaju niti da sanjaju da plivaju jer njihov san da plivaju nije jedan lucidan san. Kuća u kojoj se nalazi soba i gde na krevetu leže ova dva tela, počinje da gori. Požar se širi i stiže do sobe u kojoj se nalaze tela dva sanjača. Soba počinje da gori. Činjenica da njih dvoje sanjaju (u klasičnom smislu te reči) da opušteni plutaju po vodi, neće ih sigurno spasiti od vatre. Da je makar jedan od njih budan, mogao bi da probudi onog drugog – drugu i na taj način bi mogli možda čak i da se spasu. Ali pošto sanjaju, oni će izgoreti, iako sanjaju da plivaju u vodi. Takođe ih neće spasiti činjenica, da je i sama vatra, san. San koji sagoreva san, kao što to uvek i biva. Naravno, goreći, oni će da «umru», što znači da će prestati da sanjaju da su živi. A to sigurno i nije neka drama. Kada čovek umre, on jednostavno prestane da sanja da je neko i da je nešto i Seti se da je Bog. Veće probleme imaće neki rođaci i poznanici, vezani iz raznoraznih razloga za dvoje delimično pretvorenih u dim, jer će početi da sanjaju da su njih dvoje umrli. Takvo sanjanje, pretvoriće se skoro istog trena u moru, takođe i zbog fantazija vezanih za takozvani život posle smrti: za limb, za pakao, za čistilište...mrtvi pate...; ali, sanjanje preživelih rođaka pretvoriće se, u nekim slučajevima (u zavosnosti od sanjača), i u san pun nadanja: Ići će u raj!; U takozvanom i tobožem budućem životu, sigurno će se bolje inkarnisati!; Celog života je teglio krst na leđima, Bog mu je sigurno spremio posebno mesto u Raju! Ova poslednja je potpuno demencijalna fantazija. S obzirom da patnja udaljava od Raja. Beskonačno Blaženstvo je sastavni proces Raja. Beskonačno Blaženstvo je prag, koji treba prevazići da bi se Spoznao Bog. Bog nije u Raju. Raj, kao Trojstvo: Beskonačno Znanje, Beskonačna Ljubav (Beskonačno Blaženstvo), Beskonačna Moć (Sveti Duh), je taj, koji Postoji «u» Bogu.
Shta ce mi bogatstvo i svetska slava sva, kada mora umreti mocna Nirdala !
|
 20.04.2007. u 22:26 |
odgovor sa citatom
|
Boshko_Drljic
Kavgadzija
Član od: 11.03.2007.
Ukupno poruka: 874
info
|
[ Poruku promenio Boshko_Drljic dana 22-04-2007 ]
|
| 22.04.2007. u 18:22 |
| |
