Alah (al-Ilh, 'LH )

Bog-demijurg u drevnoj arabljanskoj i starojemenskoj mitologiji. U njegovim funkcijama, i obredima vezanim za njega, može se prepoznati bog neba i kiše, sličan Hubalu. Nije moguće pouzdano reći da li je ovo božanstvo bilo vrhovno i jedinstveno. Po svoj prilici je na prostranom Arabljanskom poluostrvu postojalo više nezavisnih božanstava istog imena i sličnih osobina. Alah je bio u Meki posebno poštovan, što je, verovatno, iskoristio prorok Muhamed kada je monoteističkog Boga takođe nazvao imenom Alah. Sasvim je moguće da je Alah, sinkretizujući vremenom svojstva drugih, muških bogova postao vrhovni bog još u preislamskom dobu. Jer taj naziv je, nesumnjivo, drevan i zatiče se - nevokalizovan i ispisan suglasnicima HLH - još na starim južnoarabljanskim i jemenskim zapisima pre n. e.

Dana 2008-08-06 18:35, Fox je napisao:
S' tobom vlada neka sekta...

Dana 2008-08-08 11:29, Konvertor je napisao:
"A svinja, iako ima papak, i to papak razdvojen, ne preživa - za vas je necista. Njihova mesa nemojte jesti niti se njihove strvine doticati - za vas su one neciste.'" (Biblija, Levitski zakon 11:7,

Po Kur'anu.... "Zabranjuje vam se strv i krv i svinjsko meso…" (5:3) "Zabrana svinjetine seže daleko u prošlost. Poganim su svinje smatrali Fenicani, Etiopljani, Stari Egipcani, a za jevreje je svinjsko meso odvratno, svinja je simbol prljavštine i nevaljalog.

U Tewratu (Tori) svinjsko meso se zabranjuje u Levitskom zakoniku (11:7, i u Ponovljenom zakonu (14:8,12). Sve što važi za jevreje na osnovu Tore, isto važi i za kršcane na osnovu Evandjelja. Sve što uci Stari zavjet, ucio je i Isus Krist. On jasnim rijecima kaže da se zakoni Starog zavjeta moraju poštovati bez ikakve izmjene: “Nemojte misliti da sam došao ukinuti Zakon i proroke. Ne doðoh da ih ukinem, veæ da ih ostvarim.” (Matej, 5:17,19).
Zanima me misljenje vernika pravoslavaca o ovome....

Cesto mi je padalo napamet da bi istorija izgledala sasvim drugacije da su ljudi iz crkve, u doba kada je hriscansko covecanstvo verovalo u uzase paklenih muka, pretili iskljucivanjem, lisavanjem pricesca, pogibelji i vecitim mukama onim koji su se rukovodili voljom ka moci i vlasti, ka bogatstvu i eksploataciji bliznjih svojih. Umesto toga, oni su pretili paklenim mukama uglavnom za jeresi, za skretanja od doktrine, za nepriznavanje crkvene hijerarhije i za drugostepene grehe koji su bili proglaseni za smrtne, ponekad cak i za sitnice koje su bile lisene bilo kakvog znacaja. To je imalo sudbonosne posledice po istoriju hriscanskog sveta.Sama ideja vecitih paklenih muka, medjutim, odvratna i sadisticka, ali predstavljajuci slozeni filozofski problem, u sustini je lisavala bilo kakve vrednosti duhovni i moralni zivot covekov. Ona pretvara zivot u sudski prces koji preti vecitom robijom. Ta ideja ispoljava ono najmracnije u covekovoj podsvesti. Odvratna je, uzgred budi receno, svaka ontologija pakla. U mom odnosu prema hriscanstvu delio sam ljude na pristalice i protivnike pakla. Time se odredjivala moja ocena hriscana. Ubedjen sam da su pristalice pakla ljudi koji ga zele, razumljivo - za druge. Hriscani su veoma cesto bili najrafinovaniji sadisti... Nikada nisam mogao da dopustim da Bog ima manje saucesca i sazaljenja od mene, stvorenja nesavrsenog i gresnog...

Za mene je najneprihvatljivije osecanje Boga kao sile, kao svemoci i vlasti. Bog nema nikakvu vlast, On ima mnogo manje vlasti od obicnog policajca. Kategorija vlasti i moci je socijalisticka, ona se odnosi samo na religiju kao socijalnu pojavu, ona predstavlja proizvod socijalnih uticaja. Bog ne poseduje vlast, jer se na Njega ne moze preneti tako nisko nacelo kao sto je vlast. Na Boga se ne moze primeniti ni jedan pojam sa socijalnim poreklom. Drzava predstavlja dosta nisku pojavu svetske realnosti i nista, sto bi licilo na drzavno, ne moze se preneti na odnose izmedju Boga i coveka i sveta. Na Boga i bozanski zivot se ne mogu preneti odnosi vlasti. U pravom duhovnom iskustvu nema odnosa izmedju gospodara i roba. Ovde se istina nalazi u celosti u apofaticnoj teologiji. Katafaticna teologija se nalazi u vlasti drustvenih uticaja. Licno vidim ciscenje i oslobodjenje hriscanske svesti od sociomorfizma kao izuzetno vazan zadatak hriscanske filozofije. Teologija se nalazi u vlasti sociomorfizma, ona vidi Boga u kategorijama drustvenih odnosa vlasti. I to se posebno odnosi na teolosku misao o Bogu-Ocu, o Bogu kao Tvorcu sveta. Uvek sam jace osecao Boga-Sina, Hrista, "bogocoveka", Boga covecnog no Boga-silu, Boga Tvorca. To je i znaciilo da mi se misao o Bogu-Ocu, Tvorcu sveta cinila najzarazenijom i izopacenom kosmomorfizom i sociomorfizom... Cisti monoteizam ne moze biti prihvacen i on predstavlja poslednju formu idolopoklonstva.

...Pri tome je potrebno reci da nikada nisam gajio nekakvu posebnu ljubav prema Apokalipsi i da nikada nisam posedovao nekakvu sklonost za njeno tumacenje. U apokaliptickoj literaturi, pocev od knjige Enoha, odbijala me je osvetnicka eshatologija, reska podela ljudi na dobre i zle, kao i surovo raspravljanje sa zlim i nevernima. Taj element osvetnicke eshatologije - izuzetno je jak u knjizi Enohovoj, on postoji i u hriscanskoj Apokalipsi, on postoji i kod blazenog Avgustina, kod Kalvina i kod mnogih drugih. Element sadizma zauzima istaknuto mesto u istoriji religije, on je jak i u istoriji hriscanstva. On se moze pronaci u psalmima, on je usao i u sistem ortodoksnog bogoslovlja. Samo je Origen bio u potpunosti oslobodjen sadistickog elementa, zbog cega su ga predstavnici ortodoksnog sadizma i osudili. Potvrda covecnosti hriscanstva izaziva pravu mrznju kod onih mnogobrojnih hriscana, koji smatraju da je surovost osnovna odlika ortodoksnosti. Idem dalje, i sklon sam da mislim da u jeziku jevandjelja postoji ljudska ogranicenost, da postoji prelamanje bozanske svetslosti u ljudskoj pomrcini, u surovosti covekovoj... Za moje religijsko osecanje i svet neprihvatljivi su kako oni elemnti jevandjelja koji nose sudski kazneni karakter, tako i oni koji zastrasuju paklom.

U meni je sazrevao ustanak protiv nekih strana pravoslavlja, protiv stanja u kome se nalazila pravoslavna crkva, protiv opskurantizma, hijerarhije, protiv sinodalnog ropstva.Zapanjuje me i zapanjivalo me je sa kakvom lakocom potvrdjuju ljudi ono sto uopste ne odgovara stvarnosti, toj prezrenoj empiriskoj stvarnosti.(Izvidjac, razmisli malo o ovome). Kaze se, naprimer, da je crkva raj na zemlji. Odgovara li to neprilicnoj crkvenoj stvarnosti? Pre bi se moglo reci da je crkva zemlja na nebu.