Purke Drug clan
(4.67/10)

Član od: 05.10.2005. Ukupno poruka: 85 info
|
Соломонов храм, који се помиње у Библији, за масоне је најзначајнија грађевина, како због спиритуалности и религиозног карактера тако и због узвишене лепоте. ,,Соломонови стубови" симболи су Сунца и месеца, мушког и женског, активног и пасивног, борбу конструктивних и деструктивних снага у васиони.
Масони су били градитељи који су располагали посебним знањима чинили су још од античког времена неку врсту аристократије и од црквених или државних власти уживали привилегије. У средњем веку су ослобођени пореза и за њих су били надлежни посебни судови, отуда и назив ,,Слободни зидари". Касније су се организовали и чували знање о зидарству, математици и другим наукама, а да би појачали утицај примали су и људе који ништа нису знали о градњи у чланство, али су имали политичку или економску моћ. Неки владари и државе су их прогањали, као на пример аустроугарски цар Фрањо И, ортодоксни католик, други су их помагали, тако да су час били јавно, час тајно удружење. Хијерархија је сачињена од 33 положаја. Најнижу степеницу заузима ,,ученик", а највишу ,,Суверени Велики Генерални инспектор". Масони су подељени у ложе. Основна је ,,Плава ложа", а у њој је највише место мајстор (трећи степен хијерархије), а седишта су им градови, друга по реду је ,,Радионица" са степенима хијерархије од 4. до 14. Потом долази ,,Црвена ложа", од 15. до 18. степена и коначно ,,Ареопаг" где су чинови до 30. степена. Последња три чина, који су уједно и засебне ложе, заузимају Судови, Скупови и Извршни савет.
Симболе тог тајног друштва налазимо и на другим ,,производима" цивилизације, као на пример на полеђини новчанице америчког долара, на породичним грбовима европских племића или на заштитним знаковима мултинационалних компанија. Том тајном друштву припадали су, како се прича, Јосип Броз Тито, Стеван Сремац, Михаил Горбачов, Борис Јељцин, Чарли Чаплин, Џорџ Вашингтон, Наполеон, Виктор Иго, Питагора, Микеланђело...Значи водећи политичари, научници и уметници део су мистериозне приче о Масонима ( преведено са енглеског језика значи ,,зидар") која треба да потврди да су чланови овог некада јавног, чешће тајног удружења утицали на најзначајније историјске догађаје.
Суботичанин Александар Лифка, или како га Мађари зову Шандор Лифка, донео је прву камеру у град на северу Бачке и практично био пионир филма на тим просторима. По њему је назван и први биоскоп у Суботици. Лифка је био масон, имао је највиши чин у Суботици. Био је Мајстор Плаве ложе. Да је то истина сведочи и кецеља и лента које је Александар Лифка користио приликом обреда на састанцима друштва. Кецеља и лента чувају се у суботичком Градском музеју, заштићене од пропадања, далеко од очију јавности.
Касније је биоскоп ,,Лифка" не мењајући име постао дискотека, једна од најчувенијих у Југославији. Тајновитост у организацији удружења па чак и тврдње да се ни чланови једне масонске ложе међусобно не познају вероватно је погодовало ширењу мита о моћи и утицају масонерије и данас бројним нагађањима о томе ко је све и због чега био члан овог друштва. На фасади Градске куће, по чему се Суботица познаје, на средњем прозору, изнад главног улаза, градитељи Марцел Комор (1868.-1944.) и Деже Јакоб (1864.-1932.) оставили су типичан масонски знак-,,Соломонове стубове".
Поред ,,Соломонових стубова" (који су обавезни на свакој масонској грађевини), суботичка Градска кућа је у унутрашњости обележена бројним троугловима (универзални масонски знак), симболима разних занимања, зодијачким и другим знацима, а у основи свих је масонски знак. Број разних знакова у унутрашњости и спољашњости Градске куће је неколико стотина.
Архитектонски тандем Комор и Јакоб, нису крили да су масони, а знакове су стављали и на друге објекте које су градили у Суботици, на Синагоги, Велику Терасу на Палићу, Водоторањ, и друге, чиме су утицали на данашњи изглед града на северу Бачке. У британском листу ,,Манцестер ивнинг нењз" појавио се плаћени оглас који позива на чланство у ово тајно друштво. Тиме је прекршено правило тајности масона и нове чланове позвао огласом. У огласу пише да се даје шанса онима који ,,желе истину, морал и допринос хуманитарном раду". Представник британске Уједињене ложе изјавио је да масони имају велики проблем са регрутовањем нових чланова, а уз то велики је притисак јавности да свако мора да пријави масонско чланство на послу што је отежавајућа околност за слободне зидаре.
Исте британске новине тврде да у Енглеској има 7.800 масонских ложа, а у Велсу чак 350.000 чланова, од којих су 11.000 новоучлањени масони, па нема разлога за бригу што ово тајно удружење постаје све мање занимљиво. Да масони нису искључиво конспиративна и завереничка организација (како тврде многе књиге о масонерији) казује и чињеница да су југословенски ,,слободни зидари" имали скуп, потпуно јаван 1994. године у београдском хотелу ,,Интерконтинентал". Многе новине то нису ни забележиле. Нису знале или нису желеле да знају о каквом се скупу ради. А, можда то и нису били прави масони, чим око њих није било тајне.
|