Dana 2008-02-25 20:00, Coachenko je napisao:

Sta je pogresno kod Berdjajeva?

Dana 2008-02-25 20:54, nebojisa je napisao:

Почасни доктор теолошких наука на Кембриџу.

Dana 2008-02-26 00:37, stefan je napisao:

Sledece pitanje sam jos davno hteo da postavim, cak sam mislio i temu da otvorim radi njega, ali, racunajuci na uobicajenu "ozbiljnost" ovde, na nashem lepom forumetu, odustao sam.
Ono glasi (malo ce rogobatno da zvuci ovaj prvi deo "u ochima Boga - po vashem misljenju" al pokusajte preci preko toga):

U ochima Boga, ko je po vasem misljenju veci pravednik: onaj koji veruje u Boga, taj odnos je zasnovan na, pre svega, strahopostovanju (kao prilog ovom, dodajem da na bilo kakvoj liturgiji, crkvenim misama i sl. naglasava se da covekova "duznost", izmedju ostalih, da se plasi Svevisnjeg), a koji, nlazeci motiv u strahopostovanju cini samo i uvek dobra dela ili onaj koji ne zna ni za kakvog Boga, a pri tom, po sopstvenom nahodjenju cini samo i uvek dobra dela?
Neki ce verovatno reci da je to isto, pozivajuci se na onu "res, non verba" i iskljucujuci time ovaj motiv i izvor svega (u prvom slucaju strahopostovanje, a u drugom sopstveni, da se grubo izrazim, nagon)...oni neka ne pokusavaju...

Mat. 21.

33. A Petar reče Mu: Ako se i svi sablazne o tebe ja se neću nikad sablazniti.
34. Reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
35. Reče Njemu Petar: Da bih znao i umreti s Tobom neću Te se odreći. Tako i svi učenici rekoše.
.
.
.
69. A Petar seđaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreći: i ti si bio s Isusom Galilejcem.
70. A on se odreče pred svima govoreći: Ne znam šta govoriš.
71. A kad iziđe k vratima ugleda ga druga, i reče onima što behu onde: i ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom.
72. On opet odreče se kletvom: Ne znam tog čoveka.
73. A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje.
74. Tada se poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka. I odmah zapeva petao.
75. I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći. I izašavši napolje plaka gorko.

Dana 2008-02-26 00:37, stefan je napisao:
Ako bi covek koji je u prilici da odricanjem Boga od sebe nacini jedan uzviseni sistem ljubavi na zemlji, odbio da se odrekne Svevisnjeg kolika i kakva bi bila njegova ljubav ako je ona usmerena samo Bogu.

Dana 2008-02-26 01:59, nebojisa je napisao: Пошто нисам религиозан јер верујем у Бога одговорићу ти да пред Богом смо сви једнаки и једанко важни.

Није и не може ништа бити усмерено ка Богу, а да није истовремено усмерено и према људима. Одрицање Бога би истовремено било и одрицање људима.

Човек првенствено треба да води рачуна о свом спасењу (да кажем да треба да води рачуна о својим проблемима), а онда, старајући се о свом духовном стању и непрестаним усавршавањем себе у свему што је добро да да добар пример другима како би га на путу спасења и љубави следили.

Dana 2008-02-26 13:55, Coachenko je napisao:

Mislim da je odgovor na tvoje pitanje dao apostol Pavle u svojoj Poslanici Rimljanima, 2, 11-16:

12. Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; а који под законом сагријешише, по закону ће се осудити.

[b]13. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон.

Mislim da se ne slazemo

Stavljacu po brojevima, da ne bih citirao sve posebno, nadam se da mi se nece zameriti...

12.Koji su manje nepravedni: oni koji pogrese na znajuci za zakon ili oni koji naprave istu gresku kao i ovi, znajuci zakon?

13.Sada ponavljam vec postavljeno pitanje, malo preformulisano.
Ko je pravedniji: onaj koji ispunjava zakon ne znajuci za zakon ili onaj koji ispunjava zakon znajuci za njega?
(Sigurno je, da kada ne bi postojao nikakav zakon, ovi prvi bi postupali isto. A da li bi ovi drugi postupali isto kada ne bi bilo zakona?)

Претходно је доказао, да је незнабожац удостојен исте часги као и Јудејац. Сада пак доказује да ће у време осуде и Јудејца стићи казна. Незнабошци, каже, без закона сагрешише, тј. нису били поучени закону и зато ће без закона и изгинути, тј. биће лакше кажњени јер неће имати закон да их разобличи, пошто без закона значи: не подлежу осуди према закону. Напротив, Јудејац је сагрешио под законом, тј. будући поучаван закону, због чега ће и суд примити, тј. биће осуђен по закону, као онај што подлеже закону који га разобличује и излаже већој казни.

Доказује оно што говори против Јудејаца и води реч с мудром вештином, како се не би показало да он тобоже говори против закона. Као да хвали и узвисује закон, говори да заслужују дивљење они који немају закон " од природе", тј. имају убеђење у мислима. Њима, наиме, закон није био ни потребан: међутим, они су закон испунили, запечативши у своја срца не писане речи него дела и користећи се, као сведочанством о добру, савешћу и природним мислима. Овде говори о три закона: о писаном закону, о природном закону и о закону дела.

Незнабошци, немајући закона. Каквог закона? Писаног.

Чине од природе оно штоје по закону. По каквом закону? По закону који се испољава у делима.

Немајући закона. Каквог? Писаног.

Сами су себи закон. Како то? Руководећи се приодним законом.

Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону. Каквом закону? Закону у делима. Према току беседе, требало је да каже овако: кад незнабошци, немајући закона, по природи чине оно што је законито, онда они далеко превазилазе оне, што су поучени у закону. Апостол, међутим, није тако рекао, него се блаже изразио: Сами су себи закон. Тиме доказује да се и у древна времена, и пре него што је дат закон, људски род налазио под тим истим Промислом. Тиме такође затвара уста онима, који кажу: зашто Христос није раније и од самог почетка дошао да научи творењу добра? Он, је каже, од почетка у свакога положио познање добра и зла; међутим, кад је видео да то не помаже, на крају је дошао Сам.

Dana 2008-02-26 15:49, asmir89 je napisao:
Kad povezes stvari videces da nisam u stanju sve ove recenice da razumem 100%, jeli to toliko tesko da se shvati?

Dana 2008-02-26 00:37, stefan je napisao:

U ochima Boga, ko je po vasem misljenju veci pravednik: onaj koji veruje u Boga, taj odnos je zasnovan na, pre svega, strahopostovanju (kao prilog ovom, dodajem da na bilo kakvoj liturgiji, crkvenim misama i sl. naglasava se da covekova "duznost", izmedju ostalih, da se plasi Svevisnjeg), a koji, nlazeci motiv u strahopostovanju cini samo i uvek dobra dela ili onaj koji ne zna ni za kakvog Boga, a pri tom, po sopstvenom nahodjenju cini samo i uvek dobra dela?
Neki ce verovatno reci da je to isto, pozivajuci se na onu "res, non verba" i iskljucujuci time ovaj motiv i izvor svega (u prvom slucaju strahopostovanje, a u drugom sopstveni, da se grubo izrazim, nagon)...oni neka ne pokusavaju...

Dana 2008-02-28 15:15, Dobroljid je napisao:


istina da je njemu lakse da pise latinicom, nego tebi da naucis cirilicu. a kad mu bude toliko u interesu da ti razumes o cemu pise, on ce preci na latinicu.

uostalom, nauci cirilicu, mnogo bi manje problema imao s obzirom da se dosta kreces po forumima gde se koristi

uostalom, nauci cirilicu, mnogo bi manje problema imao s obzirom da se dosta kreces po forumima gde se koristi

Dana 2008-02-28 17:36, asmir89 je napisao:
P.S. A po kojim forumima ja to sve idem gde se koristi cirilica?

Dana 2008-02-28 10:02, Coachenko je napisao:

међутим, они су закон испунили, запечативши у своја срца не писане речи него дела и користећи се, као сведочанством о добру, савешћу и природним мислима.

To onda nikako nije dobro za tebe jer ces i ti izginuti po zakonu.

Dana 2008-02-29 21:50, stefan je napisao:

Ako je njihovo srce "zapecaceno delima, a ne recima", a, sto je na ovoj temi neosporno, Bog je svemu tvorac te i tim kojima je podaren "prirodni zakon", zbog cega je "prirodni zakon" koji omogucava mnogo lakse, ili, bolje da kazem, pribliznije ispunjenje onoga sto se propoveda pod Njegovim imenom podaren samo nekim a ne svim (pri tom mislim na one koji nemaju svest o savesti po kojoj bi cinili dobra dela)?
1.A odatle polazi pitanje "Da li smo onda svi isti u ochima Njegovim kada svima ne daje podjednaku sansu?" Ili mislis da je ta osobina, delanja dobra na osnovu savesti osobina koja se stice vremenom, a ne osobina koja je podarena? 2.Onda se, pak, postavlja pitanje "Zasto se svi ne bi radjali sa istim uslovima i predispozicijama da postanemo "dobri po savesti"?...sto nas opet vraca na ono "Da li smo svi jednaki pred Njim?".

dzoni taraba:Pitanje neje toliko kompleksno kao sto se cini na prvi pogled i ne znam oko cega se vodi ovolika polemika...

Rekao si da ovi prvi nalaze motiv u strahopostovanju i da upravo zbog toga cine dobra dela. Znaci, oni dobra dela ne cine da bi pomogli drugima vec prvenstveno da bi zastitili sebe (od svevisnjeg!?), sebichno zar ne?

Sa druge strane imamo ljude koji cineci dobra dela po sopsvenom nahodjenju ispunjavaju sebe. Samim tim sto nisu upoznati sa Bogom oni i ne strahuju od istog tako da nemaju cilj da zastite sebe, vec iskljucivo da pomognu druge. E to je pravo covekoljublje, to treba ceniti.

Zakljucak: dobri ljudi cine dobra, sad da li su oni vernici ili nisu to je manje bitno
Ja licno vise cenim ove druge jer ne stoje ni pod chijim uticajem, ako tako mogu da se izrazim.

stefan:
Ako je njihovo srce "zapecaceno delima, a ne recima", a, sto je na ovoj temi neosporno, Bog je svemu tvorac te i tim kojima je podaren "prirodni zakon", zbog cega je "prirodni zakon" koji omogucava mnogo lakse, ili, bolje da kazem, pribliznije ispunjenje onoga sto se propoveda pod Njegovim imenom podaren samo nekim a ne svim (pri tom mislim na one koji nemaju svest o savesti po kojoj bi cinili dobra dela)?
A odatle polazi pitanje "Da li smo onda svi isti u ochima Njegovim kada svima ne daje podjednaku sansu?" Ili mislis da je ta osobina, delanja dobra na osnovu savesti osobina koja se stice vremenom, a ne osobina koja je podarena? Onda se, pak, postavlja pitanje "Zasto se svi ne bi radjali sa istim uslovima i predispozicijama da postanemo "dobri po savesti"?...sto nas opet vraca na ono "Da li smo svi jednaki pred Njim?".

dzoni taraba:Pitanje neje toliko kompleksno kao sto se cini na prvi pogled i ne znam oko cega se vodi ovolika polemika...

Rekao si da ovi prvi nalaze motiv u strahopostovanju i da upravo zbog toga cine dobra dela. Znaci, oni dobra dela ne cine da bi pomogli drugima vec prvenstveno da bi zastitili sebe (od svevisnjeg!?), sebichno zar ne?

Sa druge strane imamo ljude koji cineci dobra dela po sopsvenom nahodjenju ispunjavaju sebe. Samim tim sto nisu upoznati sa Bogom oni i ne strahuju od istog tako da nemaju cilj da zastite sebe, vec iskljucivo da pomognu druge. E to je pravo covekoljublje, to treba ceniti.

Zakljucak: dobri ljudi cine dobra, sad da li su oni vernici ili nisu to je manje bitno
Ja licno vise cenim ove druge jer ne stoje ni pod chijim uticajem, ako tako mogu da se izrazim.

stefan:
Ako je njihovo srce "zapecaceno delima, a ne recima", a, sto je na ovoj temi neosporno, Bog je svemu tvorac te i tim kojima je podaren "prirodni zakon", zbog cega je "prirodni zakon" koji omogucava mnogo lakse, ili, bolje da kazem, pribliznije ispunjenje onoga sto se propoveda pod Njegovim imenom podaren samo nekim a ne svim (pri tom mislim na one koji nemaju svest o savesti po kojoj bi cinili dobra dela)?
A odatle polazi pitanje "Da li smo onda svi isti u ochima Njegovim kada svima ne daje podjednaku sansu?" Ili mislis da je ta osobina, delanja dobra na osnovu savesti osobina koja se stice vremenom, a ne osobina koja je podarena? Onda se, pak, postavlja pitanje "Zasto se svi ne bi radjali sa istim uslovima i predispozicijama da postanemo "dobri po savesti"?...sto nas opet vraca na ono "Da li smo svi jednaki pred Njim?".

Evo chovek vam lepo napishe odgovor na ovih prethodnih 1345 postova i niko da ga citira.Stvarno ste uzasni ljudi.