Zar su za religiozne ljude oni nereligiozni manje smisleni ili besmisleni od njih, samih? [/quote] Пошто нисам религиозан јер верујем у Бога одговорићу ти да пред Богом смо сви једнаки и једанко важни. Citat: Ako bi covek koji je u prilici da odricanjem Boga od sebe nacini jedan uzviseni sistem ljubavi na zemlji, odbio da se odrekne Svevisnjeg kolika i kakva bi bila njegova ljubav ako je ona usmerena samo Bogu. [/quote] Није и не може ништа бити усмерено ка Богу, а да није истовремено усмерено и према људима. Одрицање Бога би истовремено било и одрицање људима. Citat: Sada pitanje: kada bi covek postupio sebicnije; kada bi se odrekao ili kada to ne bi uradio? [/quote] Човек првенствено треба да води рачуна о свом спасењу (да кажем да треба да води рачуна о својим проблемима), а онда, старајући се о свом духовном стању и непрестаним усавршавањем себе у свему што је добро да да добар пример другима како би га на путу спасења и љубави следили. Citat: U ochima Boga, ko je po vasem misljenju veci pravednik: onaj koji veruje u Boga, taj odnos je zasnovan na, pre svega, strahopostovanju (kao prilog ovom, dodajem da na bilo kakvoj liturgiji, crkvenim misama i sl. naglasava se da covekova "duznost", izmedju ostalih, da se plasi Svevisnjeg), a koji, nlazeci motiv u strahopostovanju cini samo i uvek dobra dela ili onaj koji ne zna ni za kakvog Boga, a pri tom, po sopstvenom nahodjenju cini samo i uvek dobra dela? [/quote] Прво ти морам рећи да страхопоштовање није страх. То је осећај потпуне преданости сили Божијој. Ја тај осећај имам непосредно пре Светог Причешћа. Друго, али не мање битно, Бог гледа како је чије срце и каква су му дела. Значи, ко чини добро у Богу је и велики је, а буди сигуран да таквом Бог неће ускратити своју љубав. Вера није реч, вера је добро дело из љубави. На крају сваки човек је примио вест о постојању Бога као Творца свега видљивог и невидљивог па нека свако по својој савести процени да ли ће радити у складу са Божјим заповестима или на своју руку, на једно око жмурећи, јер му тако сада одговара. Уз ово задње написано следи и она латинска: "Не може се на две столице седети". Изаберимо сви Цара и Царство коме ћемо се приволети. [/quote] Dodaj smajlije i BBCode u poruku: Klikni na smajlije da bi ih dodao u poruku: Klikni na dugmice da bi dodao BBCode u poruku: Opcije: Onemoguci HTML pri slanju ove poruke Onemoguci BBCode pri slanju ove poruke Onemoguci Smilies pri slanju ove poruke Prikaži potpis (Ovo može biti promenjeno ili dodato u Vašem korisnickom profilu) Pregled teme Vaš browser ne podržava JavaScript. Da biste mogli da postujete nabavite novi browser ili uključite JavaScript.
Ako bi covek koji je u prilici da odricanjem Boga od sebe nacini jedan uzviseni sistem ljubavi na zemlji, odbio da se odrekne Svevisnjeg kolika i kakva bi bila njegova ljubav ako je ona usmerena samo Bogu. [/quote] Није и не може ништа бити усмерено ка Богу, а да није истовремено усмерено и према људима. Одрицање Бога би истовремено било и одрицање људима. Citat: Sada pitanje: kada bi covek postupio sebicnije; kada bi se odrekao ili kada to ne bi uradio? [/quote] Човек првенствено треба да води рачуна о свом спасењу (да кажем да треба да води рачуна о својим проблемима), а онда, старајући се о свом духовном стању и непрестаним усавршавањем себе у свему што је добро да да добар пример другима како би га на путу спасења и љубави следили. Citat: U ochima Boga, ko je po vasem misljenju veci pravednik: onaj koji veruje u Boga, taj odnos je zasnovan na, pre svega, strahopostovanju (kao prilog ovom, dodajem da na bilo kakvoj liturgiji, crkvenim misama i sl. naglasava se da covekova "duznost", izmedju ostalih, da se plasi Svevisnjeg), a koji, nlazeci motiv u strahopostovanju cini samo i uvek dobra dela ili onaj koji ne zna ni za kakvog Boga, a pri tom, po sopstvenom nahodjenju cini samo i uvek dobra dela? [/quote] Прво ти морам рећи да страхопоштовање није страх. То је осећај потпуне преданости сили Божијој. Ја тај осећај имам непосредно пре Светог Причешћа. Друго, али не мање битно, Бог гледа како је чије срце и каква су му дела. Значи, ко чини добро у Богу је и велики је, а буди сигуран да таквом Бог неће ускратити своју љубав. Вера није реч, вера је добро дело из љубави. На крају сваки човек је примио вест о постојању Бога као Творца свега видљивог и невидљивог па нека свако по својој савести процени да ли ће радити у складу са Божјим заповестима или на своју руку, на једно око жмурећи, јер му тако сада одговара. Уз ово задње написано следи и она латинска: "Не може се на две столице седети". Изаберимо сви Цара и Царство коме ћемо се приволети. [/quote] Dodaj smajlije i BBCode u poruku: Klikni na smajlije da bi ih dodao u poruku: Klikni na dugmice da bi dodao BBCode u poruku: Opcije: Onemoguci HTML pri slanju ove poruke Onemoguci BBCode pri slanju ove poruke Onemoguci Smilies pri slanju ove poruke Prikaži potpis (Ovo može biti promenjeno ili dodato u Vašem korisnickom profilu) Pregled teme Vaš browser ne podržava JavaScript. Da biste mogli da postujete nabavite novi browser ili uključite JavaScript.
Sada pitanje: kada bi covek postupio sebicnije; kada bi se odrekao ili kada to ne bi uradio? [/quote] Човек првенствено треба да води рачуна о свом спасењу (да кажем да треба да води рачуна о својим проблемима), а онда, старајући се о свом духовном стању и непрестаним усавршавањем себе у свему што је добро да да добар пример другима како би га на путу спасења и љубави следили. Citat: U ochima Boga, ko je po vasem misljenju veci pravednik: onaj koji veruje u Boga, taj odnos je zasnovan na, pre svega, strahopostovanju (kao prilog ovom, dodajem da na bilo kakvoj liturgiji, crkvenim misama i sl. naglasava se da covekova "duznost", izmedju ostalih, da se plasi Svevisnjeg), a koji, nlazeci motiv u strahopostovanju cini samo i uvek dobra dela ili onaj koji ne zna ni za kakvog Boga, a pri tom, po sopstvenom nahodjenju cini samo i uvek dobra dela? [/quote] Прво ти морам рећи да страхопоштовање није страх. То је осећај потпуне преданости сили Божијој. Ја тај осећај имам непосредно пре Светог Причешћа. Друго, али не мање битно, Бог гледа како је чије срце и каква су му дела. Значи, ко чини добро у Богу је и велики је, а буди сигуран да таквом Бог неће ускратити своју љубав. Вера није реч, вера је добро дело из љубави. На крају сваки човек је примио вест о постојању Бога као Творца свега видљивог и невидљивог па нека свако по својој савести процени да ли ће радити у складу са Божјим заповестима или на своју руку, на једно око жмурећи, јер му тако сада одговара. Уз ово задње написано следи и она латинска: "Не може се на две столице седети". Изаберимо сви Цара и Царство коме ћемо се приволети. [/quote] Dodaj smajlije i BBCode u poruku: Klikni na smajlije da bi ih dodao u poruku: Klikni na dugmice da bi dodao BBCode u poruku: Opcije: Onemoguci HTML pri slanju ove poruke Onemoguci BBCode pri slanju ove poruke Onemoguci Smilies pri slanju ove poruke Prikaži potpis (Ovo može biti promenjeno ili dodato u Vašem korisnickom profilu)
U ochima Boga, ko je po vasem misljenju veci pravednik: onaj koji veruje u Boga, taj odnos je zasnovan na, pre svega, strahopostovanju (kao prilog ovom, dodajem da na bilo kakvoj liturgiji, crkvenim misama i sl. naglasava se da covekova "duznost", izmedju ostalih, da se plasi Svevisnjeg), a koji, nlazeci motiv u strahopostovanju cini samo i uvek dobra dela ili onaj koji ne zna ni za kakvog Boga, a pri tom, po sopstvenom nahodjenju cini samo i uvek dobra dela? [/quote] Прво ти морам рећи да страхопоштовање није страх. То је осећај потпуне преданости сили Божијој. Ја тај осећај имам непосредно пре Светог Причешћа. Друго, али не мање битно, Бог гледа како је чије срце и каква су му дела. Значи, ко чини добро у Богу је и велики је, а буди сигуран да таквом Бог неће ускратити своју љубав. Вера није реч, вера је добро дело из љубави. На крају сваки човек је примио вест о постојању Бога као Творца свега видљивог и невидљивог па нека свако по својој савести процени да ли ће радити у складу са Божјим заповестима или на своју руку, на једно око жмурећи, јер му тако сада одговара. Уз ово задње написано следи и она латинска: "Не може се на две столице седети". Изаберимо сви Цара и Царство коме ћемо се приволети. [/quote]