Sve dok ne pobedi revolucija duše,
uzalud se troše reči

Sokrat je govorio da se mišlju biće ne samo može spoznati nego i ispraviti. Ali koga to danas interesuje!?

Platon je tvrdio da postoji matematička veza između sveta ideja i sveta stvari. Ono što se desi van nas uvek je prvo bilo u nama. I baš u tome što je čovek misaono i idejama obdareno biće leži njegova najveća snaga, ali i najveća opasnost za njega, jer su misli najupornije kada pogreše pravac.

Aristotel je mišljenja da je najveće dobro unutrašnja imovina koja se ne može lako izgubiti. Ona se postiže usvajanjem duhovnog bogatstva bez koga bismo postali žrtve neke druge vrednosti kojoj prekomerno težimo, kao legendarni Mida, koji je dodirom sve pretvorio u zlato i umro od gladi.

Umne ljude nove ere, koji su bili svesni moći ljudske misli, mogli bismo ređati, ali opet ista priča. Niko im ne veruje. Čekamo novog Staljina da nam prepiše recept da u jednom trenutku isto mislimo.

U Dositejevim delima nalazimo i ove misli: "Blaženstvo bi bilo na svetu da se može da čovek o zlu ni misli, ni govori, ni piše". "S dobrim mislima odgoni od sebe zle misli kao pse kamenjem".
I Alfred Adler je znao da čovekovo ponašanje proizilazi iz njegovog mišljenja. Nešto slično izgovara i jedna Andrićeva ličnost "Misli dobro, pa će dobro biti". A pesnik Milan Rakić istinu peva: "Kad srce zapišti, misao je kriva"!

Naše okruženje se uvek potrudi da nas učini nezadovoljnim i automatski postajemo proizvođači negativnih misli koje nas vode u novu nesreću pošto naša energija sledi negativnu misao. I rat je proizvod negativnih misli.

Ostaje da citiramo Miloša Crnjanskog: "Sve dok ne pobedi revolucija duše, uzalud se troše reči". A ta dugo čekana revolucija ostvariće se kada se suočimo sa istinom da "od drveća ne vidimo šumu", tj. da nam pojedinačne vrednosti ne dozvoljavaju da sagledamo vrednost života u celini. Zato je u pravu Tolstoj kada kaže: "Svaki drugi rad bez rada na svojoj duši uzaludan je". Duhovno bogatstvo zbližava, a materijalno razdvaja ljude.

Naučiti decu da im "život bude ljubav", znači darivati im najveće bogatstvo jer je "ljubav majka svih vrlina". To nije lako, ali nije i nemoguće. "Svako znanje se može predavati, i svaki predmet znanja može naučiti", tvrdi Aristotel, a mi mu verujemo.