Da li je dosadašnje okretanje leđa kulturno-istorijskom nasleđu samo kratkovidost i zabluda kreatora kulturne politike i razvoja grada? Je li im greh na duši što su znali da nađu dinar i za kvazi-projekte i programe kratkog daha, ne trudeći se da razvijaju svest o potrebi istraživanja, izučavanja, prikupljanja građe?

Možda je ovaj nemar i naopak raskid sa prošlošću plod podaničkog mentaliteta. Ili je, pak, nebriga o nasleđu iz kuhinja koje rade o glavi srpskog naroda, tamo odakle novi kartografi vuku poteze, crtaju i prekrajaju Stari Vlah i Rašku oblast, uporno zatirući tragove prošlosti. Nije li sve iz glava onih „lobija“ koji su tako vešto sprovodili plan oduzimanja šuma i pašnjaka seljacima , te krčmljenje prirodnog blaga s namerom da se isprazne ovi prostori, pa decenijama podmuklo sprečavali gradnju puteva preko Zlatibora, Murtenice i Javora ili hteli da „svoje vreme“ proglase za najvrednije u istoriji… Zato, prst na čelo! Ovaj tekst je i napisan kao apel da se prizovemo pameti, slozi i odgovornosti pred istorijom, grobovima predaka i sudbinom naraštaja u ovim vremenima nesreća i lutanja.

- U realizaciji ideje na izradi stalne muzejske postavke „Novovaroški kraj kroz istoriju“ prikupio bi se materijal koji se nalazi na terenu i kod već evidentiranih pojedinaca (koji bi ustupili samo za izlaganje u Novoj Varoši). Novoprikupljeni muzejski materijal bio bi solidna osnova za osnivanje muzejske zbirke kompleksnog tipa, koja bi bila inicijalna jedinica preko koje bi se nastavili dalji sistematsko-istraživački radovi iz oblasti arheologije, etnologije, istorije umetnosti i istorije, jer novovaroški kraj obiluje arheološkim ostacima, kulturno-istorijskim spomenicima i pravom etnografskom riznicom, koji iščekuju da budu istraženi, - napisala je pre dve godine u pismu opštini Nova Varoš kustos Jelena Ristanović, muzejski savetnik iz Užica.

U Narodnom muzeju kažu da su dosadašnje registrovanja lokaliteta i neka istraživanja, uglavnom preventivnog karaktera, stvorila solidnu osnovu za dalja istraživanja ovog interesantnog prostora, na kome su se od vajkada, zahvaljujući značajnim komunikacijama, kroz niz istorijskih epoha sudarale kulture više naroda i civilizacija.

Ideja da se obogate kulturni sadržaji grada,da se od tame vekova i zaborava otrgnu događaji i građa sačuva za pokolenja, a baština uključi u turističku ponudu - ponovo je pala u zaborav. U poslednjih desetak godina, posle iskopavanja ruševina crkve Janje i delova grada Klak ,nigde se nije udarilo krampom, osim na uskom pojasu manastira Dubnica i ostataka dve crkve u Radoinji, što je urađeno uz podršku Mileševske eparhije u okviru radova na obnovi svetinja.

Gde god se zakopa u međurečju Uvca i Lima nailazi se na tragove prošlosti. Nalazima sa Pljosne stene i Bjelina u Radoinji pre dve godine pridružena su otkrića u temeljima antičke crkve. Šta li sve kriju Oštrik i Klak i okolina nekadašnjih gradova-tvrđava, pa brojni neistraženi lokaliteti u Bistrici i drugim mestima.

Da li će i kad Novovarošani i njihovi gosti imati priliku da vide svedočanstva o ustancima i bunama u 17. i 18. veku, nacionalno-oslobodilačkim pokretima u 19. veku, balkanskim ratovima…? Hoće li se prikupiti i sačuvati bar deo građe i dokumenata o slavnom zemljaku vojvodi Petru Bojoviću i drugim znamenitim ličnostima kraja, koja je još uvek u nekim privatnim fondovima.? Da li će se neki eksponati vratiti tamo gde im je i mesto - u svom zavičaju?

Čas otrežnjenja, suočavanja sa istinom i vrednostima kulturne baštine ne može se odlagati. Besparica kao izgovor ne pije vodu jer se pare mogu naći, ako nigde ono u analizi rada, troškova i potreba ustanova koje su baš tamo gde bi trebalo da je muzejska zbirka.