Sada, dok čitavo selo strepi od zimskih oluja, snegova i vetrova koje često iskidaju žice i poobaraju stubove, pa meštani danima ostanu u mraku, Ostoja tih problema više nema. Oko njegove kuće po celu noć sijaju lampioni, a iako ušteda nije velika, nije ni zanemarljiva jer nema ni računa za tako utrošenu struju.

U kući Ostojića u Ojkovici, u brdima iznad Zlatarskog jezera, vetrenjača i nije neka velika novost. U njihovom dvorištu prva elisa zavrtela se još pre 40 godina, u vreme kada u selima pod Murtenicom još nije bilo dalekovoda ni električne energije. Tu vetrenjaču postavio je Ostojin otac Aleksandar, radila je neko vreme, u kući je bilo struje za sijalice za slave i seoska posela, sve dok jednog dana oluja nije polomila elise i oborila vetrenjaču.

Ostoja, koji je auto-električar po zanimanju, seća se da se njegov otac posle te havarije manuo posla sa vetrenjačom.

- Iako je u selu bilo različitih komentara, posle toliko godina rešio sam da krenem očevim stopama. Jedno vreme bio sam rešen da podignem mini elektranu na seoskom potoku, ali sam odustao zbog malog protoka vode. I jedan novinski članak pomogao mi je da se vratim očevoj ideji i vetrenjači, kontaktirao sam sa grupom inžinjera iz Novog Sada naručio projekat i - vetrenjača je tu. Neke delove uradio sam sam, a od gotovine, ceo projekta koštao me je nekoliko stotina evra - kaže Ostoja.

On je uveren da bi na Lazovom brdu iznad sela, na kome po ceo dan duvaju vetrovi, mogla da se podigne znatno veća vetrenjača koja bi strujom mogla snabdevati desetak kuća u okolini.

Izvor: Glas javnosti