Ona je ovih dana morala, na svoju ruku, da smanji dozu "lisodrena", jer nove kutije lekova ne stižu, a porodica nema novca da ih nabavi. Pošto lek nije na pozitivnoj listi, njen otac Ljubomir sa potvrdom koju je Bojana dobila od konzilijuma lekara Instituta za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije da joj je ovaj lek neophodan, uzalud danima obilazi nadležne, ali - pomoći nema niotkuda.

Ljubomir Vujović kaže da već ima račune na 5.000 evra za ovaj lek, koji je sam kupovao, i da nadležni odbijaju zahteve za refundaciju. Sada, dodaje, nema više šta da proda iz kuće, rezerve "lisodrena" su sve tanje, a Bojani je lek preko potreban.

- Odbijen je zahtev za refundaciju, a direktor filijale Zdravstvenog osiguranja u Užicu Julka Petrić napisala je da se nakon dobijanja mišljenja konzilijuma obratimo filijali radi daljeg postupka i obezbeđivanja leka na teret sredstava zdravstvenog osiguranja. Međutim, nema odgovora ni od Zavoda ni od užičke bolnice, za koju nam je rečeno da je dužna kao stacionarna ustanova da obezbedi lek - kaže Ljubomir.

Bojani su mesečno potrebne četiri kutije ovog leka. Donedavno, jedna kutija je u Nemačkoj koštala 344, a sada staje 914 evra. Njen otac je lek nabavljao kako je znao i umeo - preko vozača koji su išli u Nemačku, preko zemljaka u toj državi... Pomogla je i Narodna kancelarija predsednika Tadića sa 2.000 evra... Ljubomir sada pokušava da preko sveštenika zemljaka nabavi lek za svoje dete u Kanadi, gde kutija košta 250 evra. Međutim, Vujovići su sada pred nerešivim problemom - nestalo je novca za lekove, a nemaju više šta ni da prodaju.

Izvor: Kurir

28. decembar 2005. Otvorena je posebna strana za vesti i prikupljanje pomoći Bojani. Pogledajte www.novavaros.com/bojana