Crno-beli ekskluzivitet licemerja

Danima lepim traku na usta, samokažnjavam se i brojim u sebi. Pokušavam da se smirim, iskuliram (što bi rekli ovi koje roditelji prave kretenima jerbo su negde zaturili motku) i reagujem što kasnije. Sve po onoj, da se racionalno kosi sa ishitrenim. Ali, ne mogu više!

Mi, Srbi, ili još preciznije – građani Srbije, smo veliki licemeri. Toliko veliki da ni hospitalizacija ne može da pomogne. Virus je toliko mutirao da se sa sigurnošću može reći kako lek nikad neće biti pronađen. Opasnost za druge nacije je zanemarljiva. Čak i ako dođe do ukrštanja, nogu a i gena. Ovo je naš ekskluzivitet. Vidimo trn u tuđem oku a balvan u svom ignorišemo. U deficitu smo sa ogledalima.

Sve se to ubi od poštenja. Te mi smo ovakvi, te onakvi a ovi drugi su izrodi. Pu! A kad se pokaže da oni i nisu tako pošteni, tj. neki od onih MI, pozivaju se na kvarljivost ljudske robe. Omaklo im se. Poturili im dušmani. Ili izgiboše dokazujući kako ga ni na ulici nisu sreli.

Na političkoj sceni nema ko s kim nije jedno vreme bio intiman a docnije sa istim najgori neprijatelj pa opet intimus. Ko u španskoj seriji. Ne možeš da pohvataš ko koga (da oprostite), s jednom razlikom. Tamo, u serijama, možeš da predvidiš kraj a ovde - gat'o, bac'o graške, izvrt'o mozak - ništa. To vam je politika, lupiće neko. E, pa nije. Nije politika kad sediš sa onima koje si do juče nazivao lopovima, nije politika kad one za koje si juče govorio da su lopovi zoveš na slavu. Politika je kad, u Nemačkoj, crni mogu sa crvenima. Veština mogućeg, sve u korist višeg interesa. U ovom slučaju Nemačke.

Karić je lopov, kažu. Kao da su jutros izlečeni od Alchajmerove bolesti i na tuširanju otkrili da imaju muda. Kad bi se zajebavali. Čovek je tu trideset godina a oni tek sad izigravaju pravnu državu. Tek sad kad ih je uhvatio za ono što su otkrili na tuširanju. Pa srećni zbog te činjeničice, pohrlili da obznane narodu kako su nesposobni i kako dve godine nisu otkrili kako su "interesi i bezbednost države ugroženi pošto su šiptarski teroristi mogli da nas prisluškuju". A društveno politički radnici, u svetu poznati i pod imenom novinari, navikli na copy paste stvaralaštvo ture to na naslovnicu. Gde su ostavke, mogu li stvarno da nas prisluškuju, šta je sa ostalim tajkunima, zašto će stati pregovori sa EU, je li realna projektovana jednocifrena inflacija... – toga u tekstu nema. Ne može da stane. Pitaće oni to kad dođe neki drugi režim.

Pored licemerja ispade kako svi navijaju za Partizan (onda kad pravi navijači bojkotuju nakaradnu upravu) pošto vide crno-belo. Ko vidi u boji taj je cigan, ako ćemo navijački. Ako postaviš gore pobrojana, i još neka, pitanja, ako iole posumnjas u njihovu verziju istine - ipak nađu mesta za još nekoliko pitanja. Reče li ti to da si za Čedu; što pišeš ćirilicom – da ti nisi neka radikalčina; izdajniče – kako heroje da isporučujemo Hagu kad su nas zadužili izgubljenim ratovima. Pa nastave: zašto se krstiš u 21.veku -jesi li, bre, ti zdrav; branite li vi to Karića; kako Koštunica nije klero-nacista; jeste li to vi protiv obračuna sa kriminalom i korupcijom; kako Milo nije separatista. Kako to ne mislite isto. Pa rek'o predsednik ili u drugom slučaju jedna od onih, čije koleginice, Putin ne zove na votku.

A tek što su mi se one popele, puna mi ih je korpa. Plus dežurni tarkači vatre. Ti hoće da se, na primer, RTS skine sa bužeta kako bi izostao politički uticaj (što je uredu), u isto vreme hoće da se na tom istom RTSu ne emituju emisije poput "48 sati svadba" (što je opet uredu) ali i da ne plaćaju pretplatu pošto to još nije pravi Javni servis. Crc! 'Oće oni pretplatu ali prvo da vide šta plaćaju. Drugovi i drugarice, to neće da mogne. Ako nema para iz budžeta, komercijalnog programa a ne plaćate pretplatu onda nema slike.

Ostaje vam da čitate kako je deda ili stric (sve jedno) Olje Crnogorac imao saobraćajku ili šta već. Olja Crnogorac vam je, inače, jedna ispodprosečna cava koja sebe naziva voditeljkom. Dakle nebitna za sve osim za onu moždanu šupljinu koja treba da nečim popuni novine. A tek njen rođak. Ne želim da budem pogrešno shvaćen, ali smatram da je vest kad neko ima saobraćajku, nesreću, kad padne sa konja. E sad, ako je taj nesrećnik Madonin muž onda konji koji prave novine to treba i da navedu. Ali rođak Olje Crnogorac, aman. Varaju se oni koji misle da je dno nedohvatljivo.

Dotakli smo ga (o duplom dnu je reč) gospodo, odavno. I pre nego što smo, Kebi "zahvaljujući", u mogućnosti da čujemo pesmu "Ko te ima taj te nema". Hoću reći da je pesma sjajna ali nešto drugo ne valja. Kladim se da će većina populacije reći kako je to Kebina pesma. E, to je porazno gospodo.

Da je, nekim nesrećnim slučajem, na proputovanju kroz Srbiju, Arhimed ne bi tražio oslonac i štap već dovoljno veliki lavor. I slatko se ispovraćao.