Ovo je pokazala studija nedavno objavljena u Beogradu koju su sa timom stručnjaka uradili dr Dejan Milenović, docent Rudarsko-geološkog, i dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta. Oni tvrde da bi samo u toj opštini moglo da se proizvede 1.100 tona briketa godišnje, a sa 520 tona moglo bi da se greje 7.000 kvadratnih metara. Cena jedne tone briketa namenski proizvedenih za dve škole i Dom zdravlja bila bi oko 50 evra, a zamenjuje četiri metra drva. Suva piljevina kaloričnija je od lignita, u rangu je sa mrkim ugljem, ali sa daleko većim koeficijentom iskorišćenja.

Lagerovanje piljevine na divlje deponije godinama je jedan od najvećih ekoloških problema Nove Varoši. Deponije pored puteva i piljevina koja se baca u reke i potoke, ne samo što su ruglo, već i ugrožavaju životnu sredinu i izvore vode za piće u kanjonu Uvca.

Pošto se najveće količine građe stružu u selima Akmačići, Komarani, Vilovi, Drmanovići i Brdo, u studiji je predloženo da se u toj zoni izgradi sabirni centar za piljevinu i fabrika briketa. Nemačka agencija za tehničku saradnju već je najavila donaciju od 25.000 evra, a opština je spremna da uloži istu sumu u dve kotlarnice i toplovod u školama i u zamenu kotlova u Domu zdravlja.

U pogonima fabrike "Brik" u Akmačićima već tri godine proizvode se briketi sušenjem i sabijanjem piljevine, bez korišćenja vezivnih sredstava. Cena jedne tone, pakovanih u džakove od po 25 kilograma, jeste 75 evra.

Izvor:Glas javnosti