Grad: Umesto šuma nasleđuju parnice
05.02.2007. |
|
Mada je odeljenje za imovinsko-pravne poslove opštinske uprave u Novoj Varoši naložilo Šumskom gazdinstvu u Prijepolju da im preda na upotrebu 15 hektara šume u selu Miševići na Zlataru, članovi porodica Bojović, Kovačević i Tomašević moraće još da sačekaju sa ulaskom u zabran koji im je država dekretom oduzela pre četiri i po decenije.
Na odluku imovinsko-pravne službe šumari su uložili žalbu smatrajući da pri njenom donošenju nije u potpunosti ispoštovan zakon, čime je nastavljen spor u kojem je do sada donošeno i obarano nekoliko odluka o povraćaju.
Od 15.700 hektara šuma u državnom vlasništvu u opštini Nova Varoš, pod sporom je preko 1.400 hektara, a u pojedinim zabranima na koje pravo polažu i država i nekadašnji vlasnici sekira nije radila više od pet decenija. Veći deo spornih šuma meštanima novovaroških sela rešenjem tadašnjih narodnih odbora oduzet je početkom šezdesetih godina prošlog veka, uz obrazloženje da se radi o šumama koje su samovlasno zauzete. U „Srbijašumama“ tvrde da je reč o kompleksima koji su pre 1912. godine i oslobođenja ovih krajeva od Turaka bili carski i koji su dati agama na uživanje ili su pripadale selima.
- Spornu šumu koristimo od pamtiveka. Tokom suđenja sa bivšim agom, Agrarni sud u Skoplju nam je priznao pravo svojine na spornim parcelama, a još 1936. godine izvršili smo međusobnu deobu. Šumska uprava nam je nakon oduzimanja čak i odobravala seču na spornoj parceli, ali tokom vremena su se negde zagubile tapije o vlasništvu - kaže Dobrica Bojović, nastavnik u osnovnoj školi u Novoj Varoši.
Prve od tridesetak zahteva za povraćaj oduzetih šuma bivši vlasnici su podneli odmah po oduzimanju, a 1992. godine su dobili i zakonsku mogućnost za obnovu postupaka pred opštinskom imovinsko-pravnom službom, što im je ulilo nadu da mogu povratiti sporne parcele. Do sada su pravosnažno okončana svega tri spora i vraćena 232 hektara u Murtenici, Smudinogama i na Tikvi, pa mnogi meštani umesto šuma od svojih predaka nasleđuju sudske presude, žalbe i advokatske podneske. U susednoj opštini Prijepolje pod sporom je 170, a u opštini Priboj 19 hektara šuma.
- Iako je i nama i seljanima zabranjena seča, oni u spornim parcelama šumu često seku krišom i neplanski, što dovodi do obolevanja i sušenja stabala. Kada uz dozvolu nadležnih naši radnici krenu u legalnu seču, „stari vlasnici“ im najčešće ne dozvoljavaju ulaz u sporne šume ili sprečavaju transport oborenih stabala, pa posla bude za policiju i sudske organe. Pre par godina, u Jasenovu je čekajući na transport više od tri godine propadalo oko 100 kubika posečene čamovine - kaže Milanko Bralović, pravnik u Novovaroškoj upravi Šumskog gazdinstva Prijepolje.
Izvor: Blic
|
Prijateljski sajtovi
