Ali brzo su prevazišli lokalne okvire, tako da spas od nasilja u porodici ovde nalaze deca i žene iz mnogih gradova Srbije, Prijepolja, Nove Varoši, Arilja, Sjenice , Topole. Od osnivanja kroz ovu kuću prošlo je više od 150 žena i dece koja su bila fizički zlostavljana i dece koja su zbog roditeljske nebrige bila zanemarivana.

Od osnivanja Sigurna kuća je radila u kontinuitetu u okviru dva projekta „Ako si zlostavljan nisi sam, pomoći ćemo ti „ i „Iz Sigurne kuće sigurnim korakom do hranitelja“. Projekte je finansijski podržao Fond za socijalne inovacije nadležnog ministarstva. S obzirom da je postignuta održivost rada na lokalnom nivou, prema Strategiji razvoja socijalne zaštite o regionalizaciji usluga, opredeljenje je da ova Sigurna kuća poprimi regionalni karakter.

- Veliku podršku u radu dobijamo od lokalne samouprave, potvrdila je Sandžak Danas koordinator, dipl. socijalni radnik Milanka JeftovićVukojičić. Za rad Sigurne kuće iz opštinskog budžeta za ovu godinu bilo je izdvojeno 1,8 miliona dinara, a, prema predlogu budžeta, ista suma bi trebalo da bude izdvojena i za narednu godinu, o čemu će odlučiti odbornici lokalnog parlamenta kada će se izjašnjavati o opštinskom budžetu. „Za korisnike usluga iz drugih opština usluge se naplaćuju, i zasada kod naplate nemamo nikakvih problema“, dodaje JeftovićVukojičić.

Prema njenim rečima, one koji ovde potraže utočište i pomoćmuka je naterala. Najčešće dolaze sa vidnim fizičkim povredama, modricama, traumama koje ih dugo prate kroz život. Zato se u Sigurnoj kući trude da svojim štićenicima pružimo kompletnu pomoć. Od privremenog smeštaja, dok se ne pronađe druga mogućnost, do lekarske pomoći, u koju su uključeni neuropsihijatri, psiholozi i socijalni radnici.

- Tokom ove godine sklonište od fizičkog ili psihičkog zlostavljanja u Sigurnoj kući u Priboju našlo je 40 osoba. U Sigurnu kuću dolaze najčešće žene sa decom koje su maltretiraju muževi i to su većinom žene koje su ekonomski nesamostalne. Dosta je i onih žena koje prvi put sklonište u Sigurnoj kući potraže zbog batina koje godinama trpe i zbog ekonomske nesamostalnosti ponovo se vraćaju mužu koji je nasilnik, ali sledeći put kad ponovo dođu najčešće dolaze zbog psihičkog zlostavljanja. Privremeno zbrinjavanje u Sigurnoj kući je vid socijalne zaštite koji je vrlo redak u Srbiji koje nemaju ni mnogo razvijenije opštine, a koji u Priboju besprekorno funkcioniše, ističe Milanka JeftovićVukojičić.

U cilju jačanja sigurnih kuća i zajedničkog nastupa pred svim državnim institucijama, pribojski Centar za socijalni rad je prošle godine potpisao protokol o saradnji sa svim sigurnim kućama u Srbiji, kojih je za sada osam. „Većina sigurnih kuća i prihvatilišta u Srbiji počele su da rade pre tri godine sa početkom reformi u socijalnoj zaštiti i svi se još uvek snalazimo u radu“, zaključuje Milanka Jeftović Vukojičić.

Izvor: Danas