- Pre neki dan sam u sodom, veliku rupu iza sela, tamo gde nikome ne smeta, istovario čitavu traktorsku prikolicu krompira. Više od tri tone. Bilo je tu i semenskog i krompira za jelo, ali drugog izlaza nisam imao. Šta ću mu, kad ga niko neće. Džaba što sam vozeći krompir na smetlište razmišljao koliko bi se gladnih usta moglo nahraniti sa te tri-četiri tone krompira - kaže proizvođač iz novovaroškog sela Božetići.

Zoran Ivanković iz Bukovika, sela ispod Javora, potvrđuje da su iz ovog i okolnih sela koja su u čitavoj Srbiji čuvena po izvanrednom krompiru, proizvođači ovih dana u potoke istovarili pune prikolice krompira.

- Jeste dosta krompira prodato po ceni od osam do deset dinara, ali je dosta i bačeno. Ponavlja se slika iz ranijih godina jedne totalne državne nebrige i propasti za proizvođače. Uložimo hiljade i hiljade evra, silan rad, trud, i na kraju - krompir ide u potok. Državi je izgleda sasvim svejedno - sejali mi ili ne. Na stranu priča što ovde od krompira žive čitave familije, što je u ovim selima ostalo mnogo mladih ljudi koji bi od tog krompira trebalo da žive - priča Zoran.

Proizvođači iz sela ispod Javora pitaju zašto se nadležni u državi, u ministarstvima, u stanju opšte krize, nisu malo potrudili, organizovali, pa našli način da se krompir iz ovih sela koji se i tako baca, preveze u gradove i podeli sirotinji, koja bi tako barem imala šta da jede.

- Dolaze šverceri, oni su nam jedini kupci, ali i oni su osetili da nemamo kome da prodamo, pa traže da krompir ne bude manji od 55 milimetara, da ne bude veći od ne znam koliko milimetara, a sve to na kraju puca po našim leđima - kažu proizvođači u Bukoviku.

Zoran Ivanković, čiji je otac Mileta jedan od većih proizvođača krompira u ovom kraju kaže da su prošlog proleća posejali skoro četiri hektara krompira, a ovog jedva nešto više od dva.

- Više od hektara posejali smo tek da ne bacimo seme. I drugi proizvođači iz sela posejali su ovog proleća dvostruko manje krompira baš zbog ovog što se sada dešava sa cenom - kaže Ivanković.

Na poljima oko Sjenice, oko Aljinovića, gde su ranijih godina sejane stotine hektara, ovog proleća vidljivo je da su mnoge njive ostale neuzorane. Veliki proizvođači proletos su izgleda procenili da se rizik sa krompirom više ne isplati. A šta će narod u Srbiji jesti na zimu, idućeg proleća, možda uvozni krompir, tek će se videti.

Sami da nađu kupca

- To je posledica liberalnog kapitalizma i slobodne ekonomije, kada država diže ruke i više ne garantuje cene, niti ima obavezu da otkupljuje već samo ono što država proceni da treba - kaže za Glas Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS. On objašnjava da proizvođači krompira koji su se našli u ovakvoj situaciji treba da pokušaju da sami nađu kupce, bilo da su to trgovačke kuće ili proizvođači čipsa i pire krompira.

- Ukoliko ne uspeju sami da pronađu kupce, treba da probaju da im država otkupi taj krompir i preradi. Proizvođači mogu da taj krompir daju i u humanitarne svrhe, bolnicama i drugim ustanovama. Država je pustila da ljudi sami odlučuju kada će šta i koliko sejati - rekao je Prostran.