I dok je alpsko mleko na ceni, sve manje krava kod nas ima u višim predelima, jer se ovaj proizvod kod nas ne tretira državnim subvencijama, kakav je slučaj u Italiji ili Švajcarskoj.

Na nadmorskoj visini preko hiljadu metara u živopisnom zlatarskom kraju, smešteno je selo Bukovik.

Nedavno je novi asfalt prošao i pored kuće porodice Palić, koja se bavi proizvodnjom punomasnog zlatarskog sira.

Oni se od drugih razlikuju i po video nadzoru u štali, ali i po mini radionici, urađenoj uz inspekcijski nadzor.

Vukadin Palić kaže da su u nju uložili dosta novca, ali se ta investicija polako otplaćuje.

“Naš sir prodajem, plasiramo po ceni od 300-320 dinara za kilogram, dok drugi koji nemaju te mini-radionice imaju problem. Značim oni prodaju sir dosta manje, 220 do 240 dinara za kilogram”, kaže Vukadin Palić.

Palići su zadržali tradicionalan nači proizvodnje sira, ali smatraju da je budućnost u povezivanju i udruživanju svih proizvođača ovog kraja.

Samo tako zlatarski sir, spravljen na tradicionalan način, može i u izvoz.

Mlekare u i oko Nove Varoši takođe se bave proizvodnjom zlatarskih specijaliteta.

Božo Vasiljević, vlasnik jedne takve mlekare, kaže da ipak ima razlike.

“Razlika osnovna, kod zlatarskog sira koji proizvodi selo i zlatarskog sira, koji se proizvodi industrijski je u tome što je proces pasterizacije u mlekarama. Naravno, u selu to ne postoji. Ali se procesom pasterizacije gube tezeinske veze u siru, tako da industrijski gotovo nikad ne možemo proizvesti taj kvalitet, koji proizvodi selo”, ispričao je on.

Ako u Srbiji nema novca da se zaštiti jedan brend kakav je zlatarski sir – neko bi rekao da je sreća da stranci umeju da više cene proizvode iz brdsko-planinskih krajeva Srbije.

“U zadnje vreme imamo jednu srećnu okolnost da je švajcarska Vlada, preko organizacije SEDEV, od sedamdeset i nešto proizvoda iz cele Srbije, zlatarski sir odabrala u grupu od četiri proizvoda za koji će finansirati zaštitu geografskog porekla. To onda tek otvara mogućnosti da se zlatarski sir plasira i na više tržišta, van ovog tradicionalnog područja, na kome se do sada prodavao”, rekao je Milinko Šaponjić iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj oštine Nova Varoš.

Švajcarci odavno znaju da se od mleka iz brdsko planinskih krajeva prave najbolji i najskuplji sirevi.

Međutim, pad premija za mleko imao je katastrofalne posledice, kako za mlekare, u kojima je došlo i do otpuštanja radnika, tako i za poljoprivredna gazdinstva.

Veliki broj nakupaca i neadekvatan odnos države, doveo je do drastičnog smanjena krava, koje proizvode punomasno brdsko planinsko mleko, poput onog na Alpima.

Izvor: B92